Duša je reč, prilično zastarela i bajata, kojom je čovek odvajkada pokušavao da označi onaj jedinstveni doživljaj iz prvog lica (koji podrazumeva sve mentalne sposobnosti), ono JA koje mu se pojavljivao u iskustvu. Čovek je smatrao da u tu reč može da sažme čitavo svoje biće, i smatrao je da to njegovo iskustvo iz prvog lica preživljava smrt njegovog tela. Neravno, ta pretpostavka je sasvim netačna. Sa saznanjima do kojih je došao u neurologiji čovek je shvatio da je njegovo iskustvo iz prvog lica urzokovano kompleksnim procesima koji se odvijaju u njegovom mozgu, a da su ti procesi proizvedeni sasvim slučajno dugom istorijom evolucije. Ljudski mozak se tako razvio da omogućava čoveku sposobnost apstraktnog mišljenja, matematike, komunikacije putem jezika, itd. Mozak u svoj svojoj kompleksiji, dakle nešto što je tkivo i stoga propadljivo, neophodan je da bi postojalo iskustvo iz prvog lica i u tom smislu JA. Ukoliko ne postoji ljudski mozak, ne postoji nji ljudsko JA, jer prosto nema gde da postoji. To je ono što sigurno znamo, jer nikada nismo pronašli ništa što bi bilo svest nezavisna od tela, mada još uvek ne znamo u svim detaljima kako mozak proizvodi svest inače bismo umeli da je veštački proizvedemo. Duša je zato danas jedna suvišna reč i u naučnom smislu ne označava baš ništa, može tu i tamo da se provuče kroz religiju i umetnost koje kreiraju sopstveni smisao nezavistan od objektivne realnosti.
Не знам да ли је ово писао филантропофоб или неко други, али као нека врста научно орјентисаног става је лолчина.
То је оно што сигурно знамо, јер никад нисмо успели да утврдимо супротно? Шта је ово, неки редукцио аб глупост јеботе. Мада је наше сазнање непотпуно и заправо кључни елемент му фали, тврдимо да је све друго будалаштина јер очекујемо да ће нас даље истраживање одвести баш тамо где смо наумили. Јебем ти научнике који овако размишљају. И докле више с тим аргументом: људи су веровали да је земља равна плоча. Ја бих заиста волела да наука објасни смисао живота и стварности, али не видим да се доспело много даље од округлости земље. Супер је што знамо како је све микро електро-хемијски догађај али опет не знамо ништа. Кад су овакве ствари у питању, вера у науку, а овде се не ради ни о чему другом него о вери, (јер, иако се чини да се стигло донекле, нема поузданих основа тврдити да ће се стићи до краја, мада, кул је што неки научници имају ову наду), није ништа мудрија од религијског веровања. Можда је куља и компликованија али није мудрија ни мало. Понекад је и смешнија у својим мучким настојањима да објасни нешто и онда од тога испадне нека мега компликована кобасица која курцу не служи. Сад и ви то радите, бистрите овде шта је душа, као да ћете доћи до неких закључака :)) Свидело се то нама или не, то је и даље питање о коме се само може имати неко рендом мишљење занимације ради.