Неки људи имају обичај да поистовећују разум са самим собом, а не да га посматрају као средство. Све што је разуму непојмљиво, за њих не постоји. То је као оно код џедаја и Силе. Ако Лук не верује постоји Сила и да може да извуче Екс-винга из мочваре неће успети, ако верује - успеће. Ако не верујеш да постоји нешто неопипљиво, нематеријално, онда то за тебе стварно не постоји. Проблем је у људској ароганцији, јер мислимо да постоји само оно о чему ми можемо да размишљамо, да опипамо... Шта зна кишна глиста шта је завист? Није способна да то схвати. Сад замислите да сте ви на интелектуалном нивоу кишне глисте и да постоји неки феномен, нешто компликованије, нешто што лествичаст нервни систем не може да појми. Ако неко стварно верује да смо ништа друго до биохемијских машина, програмираних себичним генима у свемиру насумичних молекуларних случајности, осуђени да задовољавамо центре за задовољства у свом хардверу док не цркнемо, онда ће се на тако нешто и свести. Мислим да нико у ово стварно не верује. Они који су веровали нису више међу нама.
Ја ћу да наставим да верујем у нешто друго. Можда је то нешто илузија, али, за мене је стварна. И забавнија.
Свиђа ми се оно са оком које не може само себе да види. Има и варијанта са прстом који не може сам себе да додирне. То беше из веданте, ваљда...
Све у свему, меј д форс вит ју би.