Uroše, ti bolje da si rođen u onom dobu kad su nastavnici smeli da tuku decu. Zamisli neka učiteljica sa licem i telom Dite ti kaže:" Ispruži ruke, raširi dlanove!".
Pa uzme prut. Pa udri.
Uroše, ti bolje da si rođen u onom dobu kad su nastavnici smeli da tuku decu. Zamisli neka učiteljica sa licem i telom Dite ti kaže:" Ispruži ruke, raširi dlanove!".
Pa uzme prut. Pa udri.
Био бих најнемирнији ђак у школи.
Imam jednu profesorku u školi koja je stvarno neverovatna. Apsolutno svi je volimo, ali je najstroža na celom našem smeru, tj. najviše traži.
Jednostavno, kad ona priča, svi ćute i slušaju. Ima te nagle pokrete i potpuno je entuzijastična i pravi zajebant. Profesionalac je i daje nam prave informacije, ali i priča nam i o interesantnim stvarima koje su joj se dešavale. I primećuje neke stvari koje nikada do sada nisam primećivala. recimo, menjačnica je uvek napisana vertikalnim slovima, a to je najveća greška u grafičkom dizajnu, zato što slova ne smeju da idu jedna ispod drugih.
Sve nas zeza i stalno se žali, ali sve dok mi nju poštujemo (što je uvek, pošto je se malo i plašimo :)), ali sam znala i do pet zbog nje da ostanem u školi, što je jedno 9, 10 časova.
I još jedna profesorka koju mnogo volim je ista takva i mnogi su joj zahvalni na tome.
U suštini, profesora treba da se plašiš i da ga poštuješ, ali i da se potpuno zajebavaš sa njim, dakle da ne bude neki uštogljeni kreten, nego da se trudi iz sve snage nešto da ti objasni i da očekuje od tebe da daš onoliko koliko on daje.
Mrzim profesore koji ništa ne objašnjavaju i misle da smo se mi učenici rodili sa osećajem za grafiku i onda seru kako smo mi netalentovani i glupi u odnosu na prošle generacije.
Profesorka nas apsolutno nikad nije upoređivala, i kad nju nešto pitaš, da ti savršen odgovor.
Mislim, ima i profesora koji su dobrice i mislimo da su kul, ali je od njih dosta teško naučiti, i retko ko se vezuje za dobrice, više je fazon "ona je kul zato što kod nje pravimo nered" nego što je "ona je stvarno kul osoba".
Драгица Помана, професорица француског. Ко је ишао у Карловачку, познаје је, бар из приче, или из виђења.
Имала је невероватно строге критеријуме, а ми, средњошколци к'о средњошколци, размажена багра која не може то да смисли. Плус, била је изразито ентузијастична и јако јој је тешко падало што је већина код ње имала лоше оцене ( и ја сам имао парадирајуће оцене код ње: је'н два је'н два итд. :Р).
Међутим, код ње смо заиста научили француски и,ето, чак сам га и уписао и открио да га, заправо, јако добро знам и да је моја двојка код ње вредела више него нечија петица.
Она је чак била и на пријемном испиту за факс да нас бодри (јер, већина ученика који су уписали романистику су из Карловачке).
Тако да, ваља се бити и строг, али тако се и научи.
И, да, последње године код ње је био прави урнебес, јер смо се константно шалили с њом, а и она с нама.
Еве Џими да пофалим своје асистенте из упоредне физиологије и из основа неуробиологије.
Ова двојица дебила из упоредне су увек имали лоло приступ вежбама тако да кроз чисто дркање пренесу више знања људима него што би ови могли да упију гледајући оне тупаве дискавери емисије. Увек су се дркали са нама колико је могуће да буде неког реда на веџбама. Били су попустљиви само према онима за које су видели да их мрзи да уче тренутно, што се показало на испиту као добра одлука. Верујем да треба искуства за такве процене. Према дебилима су били крање "зли", ко што и треба. Што је најгоре... све живо су знали да одговоре... јебо им ја пас матер луду... Онда сам посто демонстратор на веџбама код њих и почо сам да примењујем њин метод и могу рећи да су они дебили од студената (виш мене ја сам студент ал нисам дебил) почели да учу више но иначе.
Ова са неуробиологије није нешто интересантна као предавач и не држи пажњу, али кад је питаш објашњава свакоме другачије, тј. на основу концепције питања види колико владаш и како може да ти објасни и да ли може да ти објасни. Ако види да не може лепо ти да кило под питања и заборавиш и шта си пито лоло.
Мож' да се дође некад на те твоје веџбе?
Таман ми успут. :))
Пауновић. То се не да речима објаснити. Томе треба присуствовати.
Не видех ово пре.
Тачно тако. На четвртој години, једино сам његовим предавањима присуствовао. Имам неке снимке с његових предавања, не би било лоше да то ставим на ЈуТјуб.
Е, ниасм демонстатриван већ годину и по. Имам друга посла, ал ако се решим да поново искам позицију јавим ти.
Џими, стави и пошаљи ми линк ОВАКО ТЕ МОЛИМ! :))) Он ми предавао сад модернизам, а у летњем семестру ће постмодернизам. Како је теби предавао у 4.? Колико ја знам ви у БГ-у имате књижевности код њега у трећем и четвртом семестру.
Да не спамујем, ја се том човеку дивим. Ако икад будем била професор, трудићу се да будем геније као он.
Не. Ми смо код њега имали књижевност у седмом и осмом семестру (по старом програму, ови болоњци завршавају с енглеском књижевношћу у другој години, а ми имамо 4 године). Управо од модернизма, па надаље. Ај, гледаћу ових месеци то да поставим, мада ту има доста посла, пошто нису сви снимци једнако квалитета, не би било лоше и откуцати све оно, урадити транскрипцију, па да иде текст заједно са звуком.
То би било дивно, кад би одрадио. :)))
Evo pročitah samo prvi post i neću više nijedan.
Jer ću napraviti definiciju o njima. Jer mi ih pun kurac kojeg nemam. Jer više ne postoje prosvetni radnici. Jer su to ljudi negde usput sastavljeni za druge poslove. Jer truju decu. Jer prave bogalja. Jer prave slučaj. Za crnu hroniku. Jer nemaju vremena. Jer nisu prosvetni radnici. Jer očekuju da ih shvatim da rade od 2 do 4 sata dnevno a nemaju dovoljno kinte da kupe sebi boga oca. Jer ih boli kurac za decu koju su i roditelji zapostavili pa im zato smetaju jer im kvare prosek razreda a njima je to jako bitno. Taj prosek razreda. Da budu dobri prosvetni radnici. U statistici. Škole... I da im jebem mater za štrajkove i jer ako im je teško uvek postoje rudnici.
Питао човек какав је кул наставник, а не да опљујеш просветаре све редом.
Аурора, нису сви такви. Постоје и просветни радници који се стварно труде и заиста раде за своју плату.
Evo vako
Profesor Risto Dilparić,geografija,prva beogradska gimnazija.
Čovek ima jedno 60 godina,visok je 190 cm,ima nosinu ko nojevu barku.Kad obuče odelo zajebao hitmena.
Prvi čas kod njega,kasni on jedno 5 minuta,mi stojimo na hodniku kud koji.On nailazi, nas polako prolaze žmarci.Sa 15 metara se prodire:Uza zid,parovi po 2.Ovo je gimnazija,ne zološki vrt.Onda nas uvodi na čas,grobljanska tišina.Desetak minuta nam drži predavanje o tome kako smo došli u najstariju gimnaziju u gradu,blablabla,trućtrućtruć.
Onda traži od mog ortaka olovku.Ovaj mu daje crvenu olovku.Profa piše,piše i u jednom pomentu bondovski hladno pita:Zašto si mi dao olovku koja piše plavo?
Ortak:Profesore dao sam vam crvenu olovku!
Profa:Ne,dao si mi olovku koja piše plavo.
Prilazi stolu,uzima svesku od tog ortaka, ispisuje velikim slovima,crvenom bojom PLAVO, i kaže:Evo ti 1 zato što lažeš profesora.I upiše mu 1 u svesku,ali ga naravno,nije uračunao u prosek.
Metalna šipka.
Аурора, нису сви такви. Постоје и просветни радници који се стварно труде и заиста раде за своју плату.
ne postoje prosvetni radnici. Potpisujem. Znači ako ga i nauči tom nečemu nije ga vaspitao, znam o čemu pričam i pišem, možda mi je post nejasan ali tako je. Pedagog nije isto što i osoba koja će te uputiti u nešto tipa znanje fizike ovo ono. I znam da mnogi odlaze tamo na par godina kao na rampu za nešto drugo u karijeri. To nije prosvetar. To je čovek na prinudnom radu. I zato...
A znas sve prosvetne radnike u Srbiji i veoma si upoznata sa njihovim radom i onda dajes na osnovu toga svoje strucno misljenje da ne postoje?
Џими
Аурора, нису сви такви. Постоје и просветни радници који се стварно труде и заиста раде за своју плату.
И да заиста такви постоје, временом се губи њихов жар (тзв. професионална деформација) где све горе и горе раде посао јер схвате да им је плата бедна, а да су деца грозна према њима. Тада престану и да се труде, а временом СВАКИ професор постане такав.
Peki, to je tako glupa generalizacija, jebem mu misa.
Можда глупа, али је реална, Пуфи. Имао сам супер професорку информатике у првој средње, тек је дошла да ради. Млада, лепа, зезала се са нама само тако!
Међутим, у другој години је изненада постала потпуно другачија и надрндана, као да то није иста особа!
I na osnovu toga si ti uspeo da doneses ovaj genijalan zakljucak o celokupnom prosvetnom kadru Srbije?
ne postoje prosvetni radnici. Potpisujem. Znači ako ga i nauči tom nečemu nije ga vaspitao, znam o čemu pričam i pišem, možda mi je post nejasan ali tako je.
Васпитање се учи код куће. Евентуално једним делом код учитеља/учитељице. А наставници треба само да пренесу знање из предмета који предају. Нигде у опису посла наставника не пише да треба да васпитавају децу. Шта, ја треба да се запослим као наставник и да исправљам ротитељске криве дрине? :) Хех...
све горе и горе раде посао јер схвате да им је плата бедна, а да су деца грозна према њима.
Деца су у оноликој мери грозна колико им наставник то дозволи. Ишао си у школу. Било је часова на којима су деца дивљала, а било је и часова на којима су била златна. Иста деца.
Што се тиче плате, мени је мало лицемерно да се запослиш негде, пристанеш да радиш за неку плату, потпишеш уговор, а онда се накнадно жалиш и забушаваш, јер ти је као мала плата. То је најгори тип људи. Боље онда уопште немој да радиш. А ако радиш, ради како треба.
И да заиста такви постоје, временом се губи њихов жар (тзв. професионална деформација) где све горе и горе раде посао јер схвате да им је плата бедна, а да су деца грозна према њима. Тада престану и да се труде, а временом СВАКИ професор постане такав.
Gago ne lupaj.
Moja mama je 37 godina radila u prosveti, sa istim entuzijazmom na početku i na kraju karijere i trudila se oko svojih učenika. Preživela sve inflacije i plate od 3 marke, a uprkos tome, na času je bila korektna i nikada nije neko eventualno unutršnje nezadovoljstvo projektovala na decu.
Deca su grozna, koliko im dozvoliš da budu. Prema njoj nikad nisu bila. Nisam subjektivna, predavala je i meni.
Dakle, dobar prosvetni radnik, koji uživa u radu sa decom, znaće kako da privatne probleme potisne i održi kvalitetan čas.
I Gagi nekad nije do pevanja, pa peva. To je valjda ono kad izjave za Skandal "surovi sam profesionalac" ;)
Свака част изузецима, наравно, али ја заиста сам се сусрео са премало добрих и стрпљивих професора. ;)
Најбоља је била једна дивна жена што ми је предавала солфеђо у музичкој школи. Она је била неописиво фино створење, до те мере да ти буде жао ако направиш глупост код ње на часу. Ја се тој жени заиста дивим. :))
http://vukajlija.com/nemanja/277840 evo kad me brzate. Nebitna definicija i skor i sve nego šta...Ne postoji dete od u7, 8 slično godina koje je loše. To me niko ne može ubediti. Niko. Moj sin je prošao 4 učiteljice sve su se žalile na Nemanju. Pa da vam jebem mater ako ne možete ukrotiti dete od 7 godina. I dalje...Imam prijatelje koji vrše tu dužnost profesora i nastavnika i svi isto puštaju Nemanju tog nekog samo da ga više ne gledaju. A ja ga gledam brate a da ga nikad videla nisam i kažem sinu Aj boga ti ne seri ostani još koji sat u školi, objasni mu sve to, znam, znam reći će da to sve zna al ti mu daj do znanja da ne zna ni domaći iz tog napisati...
I ostane. I to je meni najveća potvrda kao matere.
Морам да те питам нешто, Аурора, невезано за тему. Је л' теби српски матерњи језик?
Vladanje sopstvenim predmetom, korektnost pri ocenjivanju, ophođenju, prenošenje znanja tim žarom kao da želi da postigne da ga učenik nadmaši, svestranost.
prenošenje znanja tim žarom kao da želi da postigne da ga učenik nadmaši
To je najveća laž u prosvetarstvu ikad! Ja sam govorio engleski tečnije od profesorke u srednjoj i stalno na usmenom mi je davala četvorku! Dobijao sam ja i kečeve iz drugih predmeta, ali se nikad nisam nervirao kao za engleski što mi to stalno radi.
Ups, pravo da ti kažem i ne znam. Spremam neku knjig pa se dvoumim da li je Rečnik ili Rječnik ili Riječnik pa mi javi blagovremeno.