Отварам прозор, бије промаја, браон печат прилепљен за олук, о Боже, је л' је ово неки знак ? Наравно да није, то је говно од голуба...
Док пишам по снегу, мокраћа се пуши..као кад усред зиме дође Негро, оџачар, да очисти оџаке..
Odžačar uvek otrsi neku damu,
Neku damu čežnjivu i samu,
Što joj misli na penis lutaju,
A oči pri pomisli na isti kolutaju,
Ona čeka, ona voli,
Da joj se zimi odžak zapuši,
Da joj dođe taj odžačar stari,
I penisom usta zapuši.
-
И прође тај секс...
Оџачар пије, ракију, да би је заборавио, наекс,
Сећа се старе љубави, конобарице младе,
сећа се старога времена,
кад нису морали свакакве послове да раде...
од разношења новина до чишћења тоалета,
дан данас му све смета...
Можда је то зато што је остарео ?
Желео би да му се врати младост ?
Није се проводио превише за једног тинејџера..
Uvek njoj se vraćao,
To milfulji staroj,
Što za šankom recke joj je plaćao,
I maštao.
Maštao o mekanim gruma njenim,
Zbog njih je osedeo,
Zbog njih je ispaštao.
Беше пијанчио доста у кафани
гледао стално њу, како иде у свој жутом минићу
и надао се да ће једног дана она бити његова
да ће се волети као Ромео и Јулија
да им нико неће растурити потенцијални брак..
због тога није спавао данима..
долазио је чим се кафана отвори
одлазио 2 сата након затварања....
али она је њега третирала као обичну муштерију, онао пријатељски..
А онда..
On prestade da pije.
U glavu pade neka pamet luda,
Ništa nije imo al' je znao kuda.
Nije prodao kuću , poslao pismo,
Svome polubratu reko
Ostavio sam ti sve što sam steko.
Pa sa torbom na leđima
U starome fići
Otišo daleko
Gde ga niko neće stići.
Где иде ?
На дугачак пут ?
У трагање за истинском сврхом људског живота ?
Хоће ли се икад вратити ?
Хоће ли моћи заборавити ту црнокосу жену ?
Може ли заборавити пијанчење са пријатељима у кафани ?
Може ли све то избрисати из главе ?
Може ли најгоре моменте избацити из главе ?