Tinejdžeri vukajlije

Dok gledam snegom pokrivena brda,
Pitam se šta ja radim tu,
Dok ona čezne, ispred istog stakla,
Ne znajući da dodirujem samu granicu,
Samu granicu božanskoga pakla.

I čeznem. I duša mi vene.
Za tom kosom boje noće tamne,
U kojoj miris nežan stanuje,
Miris nežan, ko vetar prolećni,
Što obraz naš ne tejaše da miluje.

Отварам прозор, бије промаја, браон печат прилепљен за олук, о Боже, је л' је ово неки знак ? Наравно да није, то је говно од голуба...
Док пишам по снегу, мокраћа се пуши..као кад усред зиме дође Негро, оџачар, да очисти оџаке..
Odžačar uvek otrsi neku damu,
Neku damu čežnjivu i samu,
Što joj misli na penis lutaju,
A oči pri pomisli na isti kolutaju,
Ona čeka, ona voli,
Da joj se zimi odžak zapuši,
Da joj dođe taj odžačar stari,
Odžačar stari, da joj misli svari.

29. jan 2011.

CE

Cenotaph29. jan 2011.

Ima jedno mjesto pored kojeg prođem često, I kud god da krenem uvijek je uz put. I po noći i po danu, bilo kad na kalendaru nikada ga ne zaobiđem. I što bilo god na putu ja ću proći svoju rutu,vatra šiklja mi iz očiju. I kad krenem nema stanke, živcane su niti tanke,pokušaj i razuvjeri me. Razloga nemam al opet sam spreman, i znaj, da nikad ne uživam, ja samo to zamisljam, da sam izvan vremena, da sam vođa plemena...

Vetar rata snažno duva,
smrt na vrata tiho kuca,
veliki brat, malog čuva,
vatra jaka, kamen puca.

Borbene trube odzvanjaju kroz noć,
vojnički marš odjekuje trotoarom,
nad svetom spustila se ponoć,
zubi cvokoću strepnjom starom.

Zemlja na krv miriše,
za ideale se gine,
to je posao lak,
da li će neko o nama da piše
ili će pak, da nas pojede mrak?

Prsti sudbine stežu nam vrat,
trenutak slabosti životom se plaća,
da li će nas i dalje štititi brat,
malo nas se kući vraća.

Beda kao so na ranu,
pesma stara u krug se vrti,
narod nema ni za hranu,
još samo korak do smrti.

Razum se od ponosa muti,
stalno iznova ginemo k'o kreteni,
da li ćemo pobedničke zvuke čuti,
da li ćemo nazad, nekoj dragoj ženi?

Kroz tminu odjekuje krik užasa,
u pomoć zove, iako bez nade,
hvata se za slamku spasa,
zašto Bog odnosi živote mlade?

Vetar rata snažno duva,
smrt na vrata tiho kuca,
veliki brat, malog čuva,
vatra jaka, kamen puca.

Отварам прозор, бије промаја, браон печат прилепљен за олук, о Боже, је л' је ово неки знак ? Наравно да није, то је говно од голуба...
Док пишам по снегу, мокраћа се пуши..као кад усред зиме дође Негро, оџачар, да очисти оџаке..
Odžačar uvek otrsi neku damu,
Neku damu čežnjivu i samu,
Što joj misli na penis lutaju,
A oči pri pomisli na isti kolutaju,
Ona čeka, ona voli,
Da joj se zimi odžak zapuši,
Da joj dođe taj odžačar stari,
I penisom usta zapuši.
-
И прође тај секс...
Оџачар пије, ракију, да би је заборавио, наекс,
Сећа се старе љубави, конобарице младе,
сећа се старога времена,
кад нису морали свакакве послове да раде...
од разношења новина до чишћења тоалета,
дан данас му све смета...
Можда је то зато што је остарео ?
Желео би да му се врати младост ?
Није се проводио превише за једног тинејџера..

CE

Cenotaph29. jan 2011.

Jesmo kreatvni majku mu...

RB

Ritchie ♣ B29. jan 2011.

Kolko li vi kariranih majca posedujute...

Jebem mu miša, napišem ozbiljnu pesmu i niko neće da pročita.

Reme, de jurcaš sa komentarom, pročitao sam, dopadljiva je. Je l' od skora?

Nije. Iz septembra je, već sam je postavljao na neku temu na Vuki, mada je napisana za par minuta kao i sve ostale moje. Tipa legnem da spavam i setim se nečega i onda žvrljam u mraku, mrzi me da palim svetlo.

Отварам прозор, бије промаја, браон печат прилепљен за олук, о Боже, је л' је ово неки знак ? Наравно да није, то је говно од голуба...
Док пишам по снегу, мокраћа се пуши..као кад усред зиме дође Негро, оџачар, да очисти оџаке..
Odžačar uvek otrsi neku damu,
Neku damu čežnjivu i samu,
Što joj misli na penis lutaju,
A oči pri pomisli na isti kolutaju,
Ona čeka, ona voli,
Da joj se zimi odžak zapuši,
Da joj dođe taj odžačar stari,
I penisom usta zapuši.
-
И прође тај секс...
Оџачар пије, ракију, да би је заборавио, наекс,
Сећа се старе љубави, конобарице младе,
сећа се старога времена,
кад нису морали свакакве послове да раде...
од разношења новина до чишћења тоалета,
дан данас му све смета...
Можда је то зато што је остарео ?
Желео би да му се врати младост ?
Није се проводио превише за једног тинејџера..

Uvek njoj se vraćao,
To milfulji staroj,
Što za šankom recke joj je plaćao,
I maštao.
Maštao o mekanim gruma njenim,
Zbog njih je osedeo,
Zbog njih je ispaštao.

Ја сам писао неке песме ал не могу да нађем

Nego je ta jedina na kompu, pa mi je bilo lako da je c/p :)

CE

Cenotaph29. jan 2011.

Dobra je reme.

ТО КУМЕ !

КУМ ЛИРИЧАР!

Evo sad ću vam otkucam jednu, koju sam napisao kad sam ispizdeo nešto.

Отварам прозор, бије промаја, браон печат прилепљен за олук, о Боже, је л' је ово неки знак ? Наравно да није, то је говно од голуба...
Док пишам по снегу, мокраћа се пуши..као кад усред зиме дође Негро, оџачар, да очисти оџаке..
Odžačar uvek otrsi neku damu,
Neku damu čežnjivu i samu,
Što joj misli na penis lutaju,
A oči pri pomisli na isti kolutaju,
Ona čeka, ona voli,
Da joj se zimi odžak zapuši,
Da joj dođe taj odžačar stari,
I penisom usta zapuši.
-
И прође тај секс...
Оџачар пије, ракију, да би је заборавио, наекс,
Сећа се старе љубави, конобарице младе,
сећа се старога времена,
кад нису морали свакакве послове да раде...
од разношења новина до чишћења тоалета,
дан данас му све смета...
Можда је то зато што је остарео ?
Желео би да му се врати младост ?
Није се проводио превише за једног тинејџера..

Uvek njoj se vraćao,
To milfulji staroj,
Što za šankom recke joj je plaćao,
I maštao.
Maštao o mekanim gruma njenim,
Zbog njih je osedeo,
Zbog njih je ispaštao.

Беше пијанчио доста у кафани
гледао стално њу, како иде у свој жутом минићу
и надао се да ће једног дана она бити његова
да ће се волети као Ромео и Јулија
да им нико неће растурити потенцијални брак..
због тога није спавао данима..
долазио је чим се кафана отвори
одлазио 2 сата након затварања....
али она је њега третирала као обичну муштерију, онао пријатељски..
А онда..

Zavisnost od sranja teško se leči,
zarad popularnosti ne sme da se kleči,
promašeni ljudi na glavu mi se penju,
kurve pričaju o poštenju.

Makar večito ispadao budala,
držaću se sopstvenih ideala,
neću da mi sitne duše sudbinu kroje,
neću da svaki kreten ispadne Noje.

Ovaj svet prepun je idiota,
neću da budem operisan od života,
kreteni po ulazima bodu se u vene,
dok lažni borci skupljaju jeftine poene.

Da bi stvarne probleme prikrivali,
imaginarne su nam darivali,
da bi nam pažnju skrenuli,
rijaliti-e su pokrenuli.

I svima vam jedno veliko gracia,
jebala vas Fejsbuk generacija,
neću biti deo ovog eksperimenta,
držaću se samo svog elementa,
neću igrati kako oni sviraju,
ne dam da mi mozak ispiraju,
svima vam jedno veliko gracia,
jebala vas Fejsbuk generacija.