Vicevi-stari (c/p sa interneta, stariji i sl.)

Српски град од 3 слова: Ниш

Српски град од 6 слова: Абе Ниш

Српски град од 8 слова: Абе Ниш бе!

Jebeš Čaka Norisa! Sunđer Bob pravi roštilj pod vodom!

Zašto voz ide brže danju nego po šinama?
Zato što je noću toplije nego napolju

Kako se zove crnogorski ronilacki klub?
Dje'ronimo.

Sakrio se konj u kukuruze,pošto je bilo toplo, kukuruzi se iskokali a konj mislio da je to sneg i smrznuo se.

Najstariji grčki vic na svetu :
"'Alo bre ženo jedna smiri se malo dosta sa seksom, 'ajmo nešto da ručamo !"
"Kako ti želiš, al' danas ništa nisam kupila."

Šta kaže dizelaš kad vidi popa sa krstom?
"Nindžo, gotivan ti je taj plus."

Šta kaže dizelaš kad vidi popa sa kandilom?
"Nindžo, gotivna ti je ta pederuša."

Šta kaže dizelaš kad uđe u crkvu i vidi popa?
"nindžo, kul ti je gajba, samo su ti posteri malo izlizani."

Mladi bračni par, tek što su se venčali, hormoni im "luduju", i došao muž sa posla pa pita ženu:"Je li je l' hoćeš da jedemo pa da se kresnemo ili da se kresnemo pa da jedemo?"
Žena:"Kako hoćeš, pa da jedemo!"

Kako se kaže puž na francuskom?

Ž' Pu!

Kupuje Crnogorac cigare i pročitavši upozorenje na omotu da utiču negativno na potenciju kaže prodavačici:"Curo, daj ove što izazivaju rak!"

Stari poljoprivrednik imao je veliko imanje kraj jezera.
Ispod stabala jabuka i breskvi je postavio vrtne klupe i stolove.Perfektno za piknik. Jezero je bilo uređeno i idealno za plivanje.Jedno popodne, odlučio je pogledati je li sve u redu i ima li zrelog voća koje bi mogao pobrati. Uzeo je veliko vedro i krenuo prema jezeru. Prvo je čuo kikot ženskih glasova, a kad se približio obali video je grupu devojaka kako se gole kupaju u njegovom jezeru. Kad su ga primietile sve su uronile u vodu do vrata. Jedna od devojaka je povikala:
"Nećete ništa videti. Ne izlazimo iz vode dok ste vi tu!"
Starac odgovori:
"Nisam ja vas došao gledati kako se kupate i gole izlazite iz vode".
Pokazao im je vedro i rekao:
"Samo sam došao nahraniti krokodile!"

Elenna zna znanje...

Vratio se Lala iz Pariza i okupe se oko njega drugovi da čuju dogodovštine :
"E, pa ovako vam je - tamo svaka druga žena 'oće da vodi ljubav !"
"Auuuu Lalo, znači tebi bilo sjajno."
"Jok, ja sam pitao svaku prvu !"

Čita Lala članak u novinama o primanjima žigola u Nemačkoj.
Kaže Sosi:"Vidi ovo Soso, za jedan snošaj dobije 200 evra! Ih, što ja ne živim u Nemačkoj?"
Sosa:"Pizda ti materina, baš bih volela da vidim kako bi živeo sa 200 evra mesečno, u Nemačkoj."

Спавају две пироћанске бебе у кревецима једна до друге:

Беба1: "Је л' паваш?"
Беба2: "Не павам!"
Беба1: "Дај кекс!"
Беба2: "Павам!"

:)))

:)))))))))Daj palacinke! Pavam!:))))

Elenna uzmi keks, ne pavam :)))))

Sreli se dva gluva penezionera:
-Je li ides na pecanje?
-Ne, idem na pecanje
-A, ja mislio ti ides na pecanje.
-Ma jok, na pecanje.

Idi dva coveka ulicom,
i jedan skrene levo, a drugi desno.
A Chuck Norris ode za njima.

Šta kaže Zemunac virusu AH1N1?
-Brate, šta se širiš?

Evo jedan stari, možda ga ovdje već ima, ali me mrzi da tražim.
Dolazi Brus Vilis u prodavnicu kompjutera i kaže sa vrata: Daj hard.

Mali komarac se vraća kući posle svog prvog leta.
- I, kako je bilo, sine? - Pita ga mama.
- Divno. Svi su mi pljeskali.

Poso Perica u skolu...i prema skoli saplete se i umre !

Zgazi Pericu valjak, i majka ga odvoji od asfalta, odnese ga kući, okupa, okači ga na žicu da se osuši, i pošto je duvao vetar, Perica dobije zapaljenje pluća i umre!

-kako podgoricani zovu Kaku?
-posro

Idu pustinjom Mojsije i Kajsije...

Bio jednom jedan mladić koji je želeo da postane veliki pisac. Kad su ga upitali šta to znači biti veliki pisac, odgovorio je: "Želim da pišem dela koja će se čitati širom sveta, dela na koja čitaoci reaguju s najdubljim emocijama, dela od kojih će vrištati, plakati, jaukati od bola i besa".
Kasnije se zaposlio u Microsoft-u. Piše poruke o greškama.

Jedan današnji političar, kada je bio mali slomio je saksiju.
Došao njegov otac sa posla i pita ga:"Sine, jesi li ti razbio saksiju?"
Sin:"Znaš šta tata? Ne mogu da te lažem, možda jesam, a možda i nisam!"

Jedno malo mesto pored Beograda i jedna super fensi fabrika. Četrdesetak radnika i menadžment od svega par ljudi. Velike plate i fenomenlna organizacija posla su nametnule radnu etiku kakava postoji samo u Japanu. Svi srećni, svi zadovoljni. Vlasnik, intelektualac, povratak iz inostranstva kao student patentirao neki vrlo bitan deo u izradi pojačala, sada je partner vrlo poznate kompanije koja proizvodi audio tehniku. Fabrika "namunjena" što kažu Novobeograđani naseljeni po ča-ča-ča mestima u okolini Beograda (Ovča-Borča-Krnjača). Najsavremenija oprema za proizvodnju smeštena u pametnoj zgradi koja koristi toplotu zemlje i solarnu energiju za klimatizaciju i proizvodnju struje. Sve na dugme, sve na senzor, ... Ma namunjeno do bola. Gastarbajter povratnik, radost ministarstva za dijasporu, perfekcionista u svim segmentima, čak je i taolete sredio po svetskim standardima, kao u najskupljim hotelima. Graniti, italijanska keramika, bidei, fotoćelije u česmama, guz papir na elektro motor, LCD displeji sa national geographics iznad pisoara, ... sve kupljeno u "Akvabutiku".

Vlasnik intelektualac, povratnik iz inostranstva, ponos ministarstva za dijasporu, posrkao je svoju treću kafu i popio kokakolu zero i po navici ušao u namirisani taolet u kome se čula muzika kao u ljubavnim filmovima sa hepi endom. Kompleks kolektivnog tuširanja koji ga prati još od služenja vosjke u Štipu mu nije dozvolio da koristi pisoar u podnožju LCD displeja sa šarenom pokretnom slikom. U kabini sa WC koja izgleda kao iz časopisa, dakle namunjeno do bola, vlasnik intelektualac, povratnik iz inostranstva doživljava užasan šok i usplahireno istrčava iz taoleta, vrišteći od besa i psujući mamu maminu kada ga uhvati, tamo nekog.

Svega par minuta kasnije, na brzinu je sazvan zbor radnih ljudi, u super skupoj konferencijskoj sali. Veliki plazma televizori bez slike bili su nemi svedoci neprijatne situacije.

Uz čeoni sto sedeli su gazda povratnik, perfekcionista rumen u licu od besa i izvršni direktor bled kao krpa. Radnici su zbunjeno posedali, trudeći se da zauzmu bezbednu distancu od vidno besnog vlasnika, ponosa ministarstva za dijasporu.

Elem kaže vlasnik intelektualac okupljenom zboru radnih ljudi:

"Niko neće da ode kući dok ne saznam ko je brisao dupe o zid."

Izvršni se naginje i na uvo šapne nešto.

"Dakle dok se ne javi taj koji se prstom potpisao na moj zid...

Mislim da je zgodno da objasnim da je gospodin izvršni imao veliki doprinos u kontroli i proceni štete. Biranim rečima, objasnio je vlasniku povratniku, perfekcionisti koji je za svoje rednike npravio nasjkuplje taolete na svetu, da se prekršilac normi ponašanja nije brisao zadnjicom o zid već je freska nastala povlačenjem, najverovatnije, kažiprsta po zidu. Naravno prethodno zamočenog u sadržaj neprijatnog mirisa.

Prolazi vreme, ljudi gledaju u pod, niko ništa ne progovara.

"Nema kući dok ne saznam ko je razmazao ono na zidu u WC-u. Je l vam jasno?"

Urlao je vidno rumen u licu gazda, gastarbajter povratnik, inače veoma fin čovek.

I dalje prolazi vreme. I dalje ljudi gledaju u pod. I dalje niko ništa ne progovara.

I tako sat, dva a boga mi ušlo se i u treći sat.

"Gazda... Evo ja da se javim. Da prekinemo ovu glupu situaciju."

Svi su se okrenuli i pogledali u čiča Mileta, portira, čoveka iz malog sela, pored malog mesta tik uz Beograd.

"Molim?"

"Gazda ne traži više. Taj kog tražiš sedi tu pored tebe... To je izvršni direktor."

"MOLIM!?"

"Ja sam ga lično video svojim očima!"

Izvršni pocrveneo kao bulka prodra se narogušen od besa kao planinski tigar.

"A šta si me ti to video, seljačino jedna?"

"Čekaj, čekaj..." Smiruje sada već zbunjeni vlasnik, intelektualac, povratnik iz inostranstva.

"Ne pravi se lud, video sam te kad si izašao iz vecea. Video sam te kako pereš ruke."