Ovo je kopipejst sa nekog američkog sajta na koji sam slučajno nabasao, prepričaću ga na svoj način i malo izmeniti jer je dug i zameniću neke stvari da suština ostane ista, bar koliko se sećam.
Kaže ovako, klinac, neka bude Perica, dolazi do autobuskog stajališta, tamo se okupili njegovi drugari i pričaju nešto, on ih pita o čemu to govore, kaže jedan "O ljubičastom krmku", on ih pita šta je to, a ovi će "Ne znaš šta je ljubičasti krmak?" i okrenu mu leđa. Kad je stigao bus, klinci ulaze unutra kad jedan reče vozaču kako perica ne zna šta je ljubičasti krmak. Šofer popizdi i naredi mu da sedne sam skroz dole. Niko neće da priča sa njim, Perica ćuti jadan šta će. Kad su stigli u školu, počne čas, Perica digne ruku i pita učiteljicu šta je to ljubičasti krmak. Ona se iznervira i pošalje ga kod direktora. Tamo Perica kaže u čemu je stvar, diša pobesni i pošalje ga kući. Pitaju ga keva i ćale što se tako rano vratio iz škole, on kaže "Zato što jedini ne znam šta je ljubičasti krmak." Keva ga pošalje u sobu i naredi mu da ne izlazi. Perica tako sedeo, plakao dok nije čuo neki glas koji dolazi spolja. "Perice, ja sam ljubičasti krmak, moraš da me pronađeš", Perica ti skoči kroz prozor poče da prati taj glas, koji ga je sve vreme dozivao. Tako dečak stiže do šume, i dalje je čuo krmka koji ga doziva, on nastavi dalje, saplitao se o panjeve i kamenje, sav izgreban i izubijan stigao čak do jezera. Mislio je da je to to, ali glas se ču preko jezera "Ajde Perice, još malo i tu si, otkrićeš konačno ko sam ja", klinja nađe tu neki čamac, uđe, poče da vesla i vesla i vesla, činilo mu se da je sve bliži, kad odjenom ču tačno iznad svoje glave krmkov glas. Podiže glavu, ali nije mogao ništa videti, pa ustade sa obe noge, pope se na čamac, ali se avaj prevrnu i udavi pošto nije umeo da pliva. Naravoučenije: Nemojte stajati u čamcu.
Vic glup do bola, ali morao sam ga podeliti sa vama, jer ništa slično nisam nikad pročitao. I da, ovo jeste vic jer sam ga našao na sajtu sa vicevima. :)
