Jeste dobra knjiga, i meni se jako dopala. "Jadnici" takodje, u toj meri da mi nikad nije na pamet palo da pogledam film.
Ja citam uglavnom klasike (mislim na poznate pisce), procitam od svakog preporucenog pisca neko delo, pa u zavisnosti od toga koliko mi se svidi, citam dalje ili odbacujem kao nekvalitetno. Nekako mi se dosta isplatio taj rezon, ici na provereno, nego citati popularne knjige, hitove. Vrlo cesto se pokaze da je trenutni "hit" potpuno prazan, da ne kazem paulokoeljovski.
Naravno, procitam i ponesto popularno, npr. svideo mi se "Komo", ali kad sam krenuo na "Dnevnik druge zime", nisam mogao da odmaknem dalje od 30. strane.
Inace, iskustvo mi je pokazalo da nijednoj knjizi ne dozvolim kredit duzi od 50. strana. Ako do 50. strane autor nije napisao nista vredno paznje, kolika je verovatnoca da ce Vas do kraja oduseviti?
Citam brzo, otprilike stranicu u minuti, naravno ukoliko stil nije previse zahtevan ili filozofski. Odlicno se secam kad sam citao "Tako je govorio Zaratustra", po 10 minuta sam provodio na jednoj stranici - ne zato sto je filozofski komplikovano, vec su Niceove metafore bile toliko impresivne i ceste, da shvatite da biste brzim citanjem knjige samo izgubili. A ponavljam, nikad ne citam knjigu da bih rekao da sam je procitao, ako mi se ne svidja, zatvorim je i otvorim novu.
Nemam velikih predrasuda prema autorima, jednako prilazim ruskim, americkim i hispanoamerickim piscima...mozda sam malo zatvoreniji prema "ostalima", ali mi se dopao i Murakami. Ne i odusevio, ali dopao. Sto se tice stila pisanja, dosad nisam video da neko pise jednostavnije, prirodnije i tecnije od Gogolja. Nisam njegov obozavalac, ali se iz svake recenice vidi da je rodjen da pise.
