Вако, циганима ниш не дајем, док нормалцима уделим ако показују какав трубадурски таленат - посебно сам издашан ако су добри (Пиксију не дајем ништа).
Што се тактике тиче, ево једне причице :
Пре неких пешес године, друга, другарицу и мене саваташе неки ситни ганцији, траже нам паре. Ја игноришем, као и увек. Не одустају. Ортак их тера у пизду материну. Не одустају, кренули и они да псују. Тада, другарица извади неку плишану џиџа-биџу и крене да лупета нешто у фазону : "Ово је мој Миле, он и ја стално идемо у биоскоп, погледајте га каки је леп". Цигоси се збунише, рекоше један другом "ова је прсла", и одоше.
Ја се ту одушевио, реко морам и ја ово да почнем да радим. И тако, једном приликом на Ташу, блејим са ортацима, приђу нам два мала Ганција, траже паре. Кажем овој двојици "не брините, саћу решим ситуацију". Узмем ту да лупам глупости свакојаке, ни сам се не сећам шта сам причао, мини-роми ме гледају избечених очију. У једном тренутку, корпулентније дете-ган извади новчаник, у њему бар две-три иљаде, вади петсто и рече : "Молим те, продај нам то што си пушио!" Ту онда кренуше да причају којештарије, ми их нешто испитивали, пишасмо од смеха. Лонг стори шорт, на крају сам их петнес минута терао кишобраном.
И мислим да је то најбоља тактика за одбрану од нападних просјака.