Da vidimo:
1. Vaš stav o prosjacima.
2. Vaše ponašanje prema njima.
Počeću od sebe.
Moj stav je da ni jednom prosjaku nije lako. Neki imaju neki težak hendikep, fizički ili mentalni pa su prinuđeni da prose. Njima nije lako.Drugi su sastavni dio neke ciganske mafije (koja se u stvari ne može ni nazvati baš mafijom, više je neka banda) i 90 - 100% onoga što isprose moraju dati onome koji im je gazda. Ni njima nije lako. Treći su oni koji ne rade ni za kakvu mafiju, a nemaju ni nekih fizičkih ni mentalnih hendikepa, već prose samo zato što ih mrzi da se potrude da nađu neki posao. -Sa njima je tako u stvari, samo na prvi pogled. Ti ljudi iz treće kategorije su vjerovatno debelo najebali u životu ili se teško razočarali, ili iz ko zna kojih razloga ne mogu da nađu posao. Vjerovatno su malo i "prsli" pshihički. Ne u smislu da su ludi, već prosto su doživili neki nervno slom, načeti su, što bi se reklo. Da nije tako ne bi ni prosili. Dakle ni njima nije lako.
Sve tri ove grupe su ljudi u vrlo teškoj poziciji i na marginama društva. Svima njima svaki dinar koji im se udijeli jako mnogo znači - čak i ako ga daju "gazdi" opet im znači, jer što manje para skupe, to će više batina da dobiju, i obrnuto, što više para - manje batina.
Tako da, realno, udijeliti malo prosjaku, jeste neki sevap.
2. Drugo, još važnije pitanje - kako postupati sa prosjacima?
Kako treba? - kad god imaš kod sebe 20-50 dinara, a da ti nije prijeko potrebno za nešto daj im! Daj bar 20 dinara! Prevedeno u marke - (za nas preko Drine) daj bar pola marke do marku!
Tako treba! Em se osevapiš, em se i ti sam bolje osjećaš!
Da li ja tako uvijek radim? Ne!
Kad sam sam, a nemam para ili ih imam vrlo malo, a za nešto mi trebaju, ne dam prosjaku.
Kad sam sam, a imam viška para onda zavisi - kako kad. Nekad dam, a nekad ne dam. Ali po meni trebalo bi dati.
E sad ono najvažnije! Kad sam u društvu skoro nikad ne dam, ma koliko para imao! Zašto? Zato što sam pička.
Zato što niko od mojih drugova ne da, pa onda neću ni ja nešto tu da glumim dobročinitelja, ili još gore - naivnu ovcu za šišanje.
A zašto moji drugovi ne daju?
Ne zato što su škrti - već iz potpuno istog razloga iz kojeg i ja ne dam.
Dakle neke društvene sile su stvorile situaciju u kojoj je društveno neprihvatljivo dati pare prosjaku jer ispadaš ovca, naivčina i budala, ili još gore izigravaš neki moral.
Time što se prosjaku, pak, ne udijeli ništa novca, ti ispadaš jak, držiš do sebe, nisi pičkica koju je lako izmanipulisati emocijama, još ako pritome izgovoriš ponešto pogrdno na račun prosjaka ili ga pošalješ u pičku materinu, automatski ispadaš frajer, bad guy, muškarčina, i tvoj status u društvu skače.
To je zato što je danas sve naopako!
Zato ću se potruditi ubuduće da ne budem pička, već da i pred svim društvom ja dam prosjaku, pa taman bio i jedini koji će to učiniti.
Davanje nešto sitnine prosjaku svako malo se GARANTOVANO neće negativno odraziti ni na čiji budžet, a pritome činiš jedan, MALI, MALI gotovo neprimjetan sevap u odnosu na tog prosjaka. Ali ipak sevap. I bolje ćeš se osjećati u svojoj koži. Ako si sam, cijenićeš sebe više jer nisi škrt. Ako si u društvu, ne samo da ćeš cijeniti sebe više jer nisi škrt, nego ćeš pokazati i to DA IMAŠ MUDA DA URADIŠ ČAK I ONO ŠTO NIJE DRUŠTVENO PRIHVATLJIVO, AKO TI MISLIŠ DA JE ISPRAVNO. I tako ako postupimo, društveni ugled nam neće opasti, već porasti.
