Ne u NATO?

NATO ne donosi investicije (video)
14. maj 2011. | Napisao Zašto NATO Tim | Kategorija Analize

Popović: Kada lobisti članstva u NATO navode zemlje u kojima su porasle investicije, zaboravljaju da kažu da su odmah zatim porasli i troškovi kako bi te države standardizovale vojske po NATO pravilima, finansirale misije alijanse širom sveta...
„Jedna od glavnih teza zagovornika ulaska Srbije u NATO je da članstvo donosi direktne strane investicije. Kao argument navode Rumuniju gde su nakon prijema 2004. godine investicije porasle 141 posto, Češkoj 80, Poljskoj 20 odsto. Međutim, to nema nikakve veze sa ulaskom tih zemalja u NATO. Konjuktura tržišta je tada bila takva da su investicije dolazile svuda. U tim godinama i Srbija, koja nije član NATO, imala je izvanredne investicije. S druge strane, danas najveću krizu doživljavaju upravo zemlje koje su članice NATO-a. Dakle, ekonomija nema nikakve veze sa članstvom u alijansi“, rekao je Nenad Popović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i narodni poslanik na konferenciji „Atlantske integracije – prednosti i nedostaci“ održanoj u hotelu „Hajat“ u organizaciji Centra za razvoj međunarodne saradnje.

Kako je istakao Popović, kada lobisti članstva u NATO navode zemlje u kojima su porasle investicije, zaboravljaju da kažu da su odmah zatim porasli i troškovi kako bi te države standardizovale vojske po NATO pravilima, finansirale misije alijanse širom sveta…

- Hrvatska se obavezala da će do 2012. godine osposobiti oko 4.100 svojih vojnika za učešće u misijama NATO-a, UN i Evropske unije. Procene ukazuju da će u kasu NATO-a Hrvatska morati godišnje da uplaćuje oko tri miliona evra, a još dodatnih 10 miliona evra godišnje će trošiti na svoje oficire koji će delovati u strukturama atlantskog saveza. Glavni deo troškova odlaziće na hrvatsko učestvovanje u NATO i UN vojnim misijama po svetu, što će od 2011. godine iznositi oko 70 miliona evra godišnje – ukazao je potpredsednik DSS.

Još jedna teza zagovornika članstva je da NATO doprinosi političkoj stabilnosti koja garantuje investicije. Prema njegovim rečima, strane investitore ne interesuje da li je neka zemlja u NATO, već privredni ambijent i zakonska baza.

- Rezultat investiranja u neku zemlju treba da bude profit. A da li je za zemlja Indija, Rusija ili Srbija, nije bitno. Najveće investicije u poslednjih 20 godina bile su upravo u zemljama koje nisu u NATO-u. Pitanje je jasno: Da li želimo da živimo kao Rumunija i Bugarska ili kao Švajcarska i Švedska? Često se čuje da je spas u Evropskoj Uniji. Ona ima odličnu ekonomiju, ali najveći partneri EU su Kina i Rusija, a one nisu u NATO-u. Pogledajte Grčku, koja je član NATO, a to joj nije pomoglo. Ona je danas bankrot država. Slična situacija je i u Portugaliji a nije daleko ni Španija – rekao je Popović i dodao da bi ulaskom u NATO Srbija ugrozila odlične odnose sa Ruskom Federacijom, koja je jedan od najpoželjnijih ekonomskih partnera danas.

Rezultat investiranja u neku zemlju treba da bude profit. A da li je za zemlja Indija, Rusija ili Srbija, nije bitno. Najveće investicije u poslednjih 20 godina bile su upravo u zemljama koje nisu u NATO-u. Pitanje je jasno: Da li želimo da živimo kao Rumunija i Bugarska ili kao Švajcarska i Švedska? Često se čuje da je spas u Evropskoj Uniji. Ona ima odličnu ekonomiju, ali najveći partneri EU su Kina i Rusija, a one nisu u NATO-u. Pogledajte Grčku, koja je član NATO, a to joj nije pomoglo. Ona je danas bankrot država.

- Srbija i Rusija su tradicionalni prijatelji koje pored istorisjkih i kulturnih spajaju i čvrste ekonomske veze. Zašto bismo ulaskom u NATO pogoršavali odnose sa državom koja je danas jedan od najpoželjnijih ekonomskih partnera na svetu? Ne treba zaboraviti da je ekonomija Jugoslavije, a samim tim i Srbije, posle Drugog svetskog rata podignuta zahvaljujući Rusiji, odnosno SSSR-u. Jugoslovenska razmena sa zemljama SEV-a, (Socijalističke evropske zajednice) odmah nakon rata zauzimala je preko polovine ukupne razmene sa inostranstvom. Učešće zemalja SEV-a u ukupnom jugoslovenskom izvozu je u nekim godinama dostizala 45 pa čak i 50 odsto. U tim godinama SSSR je bio najveći ekonomski partner Jugoslavije sa udelom od 27,3 odsto u ukupnom izvozu i učešćem od 16,4 odsto u ukupnom uvozu. Vrhunac spoljnotrgovinske saradnje dve zemlje su doživele tokom osamdesetih godina 20. veka, kada je izvoz u tadašnji SSSR činio čak četvrtinu ukupnog izvoza tadašnje Jugoslavije – istakao je Popović.

Zato, kako je rekao, Partnerstvo za mir predstavlja sasavim dovoljan nivo saradnje Srbije i NATO, pogotovo jer je Narodna skupština proglasila vojnu neutralnost naše zemlje.

- Potencijalno članstvo Srbije u NATO ne može se posmatrati samo kao COST BENEFIT analiza, pogotovu jer za takvu analizu ne postoje jasni kriterijumi. To je pre svega nacionalno i državno pitanje. Srbija je vojno neutralna zemlja koja želi da bude slobodna, sarađuje sa svima, bez razlike. Svaka druga opcija je u suprotnosti sa srpskom istorijom, tradicijom, ali pre svega voljom naroda. Zato ne vidim prepreku da upravo građani Srbije na referendumu odluče da li žele da se priključe NATO savezu – zaključio je Popović.

Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona je, kao učesnik radnih grupa koje su se bavile uključivanjem u NATO Slovenije, Albanije i Makredonije, ukazao da je suština NATO intregacija rukovođena interesima SAD, a ne zemalja koje hoće da uđu u alijansu. Uz to, sami troškovi ulaska u NATO su veliki. Procene za Makedoniju i Albaniju su da ceo proces integracija te države košta 1-1,5 milijardi dolara.

Suština NATO intregacija je rukovođena interesima SAD, a ne zemalja koje hoće da uđu u alijansu. Uz to, sami troškovi ulaska u NATO su veliki. Procene za Makedoniju i Albaniju su da ceo proces integracija te države košta 1-1,5 milijardi dolara.

-U SAD je u toku veoma živa diskusija o budućnosti severoatlantske alijanse. Smatram da su moguća dva scenarija. Prvi, manje verovatan je da SAD bezbednosnu politiku u Evropi potpuno poveri evropskim državama. Druga mogućnost je da se u okviru NATO diferenciraju dve vrste država: Odlučujućih pet zemalja koje “čine doprinos NATO“, spremne su da ratuju i anagažuju se u operacijama i „ostale zemlje“ sa smanjenom mogućnošću uticaja na odluke alijanse – smatra Kesić.

Dragomir Anđelović je istakao da je osnovni cilj svake država njen opstanak i očuvanje teritorijalnog integriteta. U prethodnom periodu, kako je rekao, NATO je direktno radio protiv Srbije, bombardovao Republiku Srpsku, posredno podržao „Oluju“, bombarodavao SRJ i učestvovao u proglašnjeu nezavinosti Kosova.

-Zato je potpuno očigledno da Srbija ne treba da se priključi NATO-u. Zagornici ulaska ističu da će tada naša zemlja biti ravopravna sa najmoćnijm državama i da tako izbegava mogućnost konfrontacije sa njima. Međutim, primer grčko-turskog sukoba, nakon turske invazije na Kipar, dokazuje da postoje zaštićenije i manje zaštićene države, jer NATO nije pružio nikakvu pomoć Grčkoj, iako je njena članica – istakao je Anđelković.

Nekadašnji načečnik Generalštaba, Branko Krga, insistirao je na tezi da Srbija u ovom trenutku nema mogućnosti da se definitivno opredeli o članstvu u NATO iz nekoliko osnovnih razloga: U toku je globalna raspodela moći u kojoj Srbija treba da se drži po strani. Ne postoje ustavno-pravni i strategijsko-doktrinarni uslovi za tako važnu odluku. Raspoloženje građana je protiv atlantskih integracija te ovo pitanje ne treba da postane povod za sukobe u domaćoj javnosti.

Na konferenciji je učestvovao veliki broj domaćih i stranih stručnjaka, zagovornika i protivnika članstva Srbije u NATO.

Deluje kao da je sličan, bio je predsednik pre Mujice, onkolog, levičar. Izgleda da će slediti slične principe.