Za "obične" kriminalce, mnogo je značajniji faktor izvesnost kažnjavanja nego sama težina kazne. Dakle, ako je neko svestan da ima 90% šansi da za svoje delo zaglavi 2 godine zatvora pre će da odustane nego ako je svestan da ima 10% šanse da zaglavi doživotnu robiju (poznata je pojava iz Engleske u kojoj je u 18. veku bila predviđena smrtna kazna javnim vešanjem za džeparoše, pa su prilikom javnih egzekucija jednog džeparoša, njegove kolege u slast praznile džepove naroda koji je posmatrao vešanje).
Druga je stvar sa psihopatama (psihopatija nije bolest) i sociopatama koji su nepopravljivi i koji kao takvi predstavljaju stalnu opasnost za društvo, kao i sa višestrukim povratnicima počiniteljima teških nasilničkih krivičnih dela te je jedini lek protiv takvih doživotna robija - dakle potpuna izolacija od društva uz pružanje relativno humanih uslova.
Silovatelji, naročito povratnici, uz uobičajenu kaznu zatvora mogu biti ukroćeni hemijskom kastracijom.
Smrtna kazna nikako, zbog nepopravljivosti, mogućnosti greške i brojnih moralnih razloga.
Можда једини коментар из стручног угла, сви остали су опипавање у мраку. Пуна подршка струци насупрот лупетања.
Дотеру, покушај да напишеш нешто на овој теми без "лол" и "хаха".
