Pesničko ćoše

Kako to misliš?

Mislimo na jednog GENIJALNOG autora koga ti sigurno ne poznaješ...

A na koga si to mislio čiko.

kako sve ovih dana može da se nazove pesmom...

Lepa pesma komšija, ali zašto nisi isao na srpskom. Bila bi još lepša, čini mi se. Meni engleski nekako nije za pesme. Možda i grešim.Poz u svakom slučaju i nadam se da ćeš dodirnuti to što želiš.

Trenutak vremena
Od vječnosti otrgnut
Život je naš

Lepo Aki,nadam se da ćeš nastaviti. Pozdrav.

U velike, tople mehurove valjam
svoje novo, divno, bezbožno telo.
U izmaglici magle krše se jarkije boje.
Koža je tu da ograniči prasak.
Zato žudno zatvaram kapke,
ne bih li udahnula tvoj poslednji,
samotni grcaj za tuđim telom.
I svetlost je tako sjajna kad je ugasiš.
Venama cure neke nejasne topline,
poput pare ovog kupatila
gde te perem sa svoje kože.
Spiram. Spadaju tvoji dodiri s nje.
Kao spečena, ljušti se u laticama
i voda je nežno uljuljkava.
Rodio si mi novi omotač dodirnuvši me.
Sada, čista u bezbožnosti,
potražiću nekog ko će skinuti još jedan sloj.
Još samo malo...
Pa ću valjda doći i do sloja duše,
pre nego li me uguše tople magle...

Osecam kako obasjava mi lice
zaslepljujuca svetlost zaboravljene reci,
one sto je gonjena, one sto je zgazena,
one koja izbavlja, one koja leci.
Prkosi mi pogledom porazenog heroja,
u mojim je ocima i vladar i sluga,
osramocena ponosno preti vecnim mrakom
dok vrti se u beskraju svog svetlosnog kruga.
U beznadje prognana, vuce me za ruku,
na kolenima, umorna, moli me za spas
ona sto je ranjena, ona sto je slomljena,
tiho govori o prastanju da skoro ne cujem joj glas.
U izgubljenim joj ocima prepoznah slobodu,
i svu radost zivljenja u surovoj tmini,
zaplakah poput svakog gresnog coveka,
progledah tek onda kad rekoh joj-,,izvini".

Svima dom tužni
crna će kuća biti,
na kraju puta.
___________________

Greh je grešnika
vodio teškim putem
do iskupljenja.
_____________________

Haiku (Tup plamen pun želje) IV

Volim oči tvoje
Moja draga – dragulja
Dva plave boje,

Volim oči tvoje
Moja draga – zvezde dve
Tu koje stoje.

Na neb s’jaju
Kao vazduh koji gutam
Željno – svetle one!

Polarnu jedu
Svetlost, proždiru zvezdam’
Iz vasione.

Bravo za Lilit.

Svi naši snovi

Svi naši snovi
Ostaju zaleđeni u oblaku prašine
Pod ledenom korom Sunca

Svi naši snovi
Ginu u noćima bez zvuka
Pod zvezdama koje su još mlade

Svi naši snovi
Rasuti poput peska
Klize među đavolovim prstima

Svi naši snovi
Koje preteklo je vreme...

Tacno i lepo. :-)

Besmisao

prošle sam noći ubila nadu
držim se svog plana
da pronađem i dobijem ravnodušnost

još uvek pokušavam da se osušim
natopila sam se poplavom okolnosti
ime mi je promenjeno u Besmisao

ubila sam nadu prošle noći
i na pola sam puta da ostvarim
moj plan za neuspeh

odbijajući slučajnost
još uvek sam mirna

ljuljuškajući se uz slatku melodiju jednoličnosti.

Senka se šunja u tamnoj noći,
lebdi nad dušom mojom,
a prozore svog doma u zemlji
u kojoj nema radosti
odavno sam zaključao
tako da niko na ovom pustom mestu
ne može pronaći ulaz u moje srce.
Ponekad poželim
da sam onaj od pre i da verujem rečima
koje sreću znače.

Rasulo

Slomi me,
Uništi besprekorno,
Nežno kidaj svaku nadu.

Sve što postoji u meni
Stvoreno za tebe
Drobi polako

Da shvatim
Da gore može biti.

puno mi se ti sreco tripujes...:) :-p

I'm sorry

Sometimes there's nothing but pain
Pain that I don't wish to see
Although, He's following me,
Running wild, making my days sensless...

And I, like not any other,
fight it. And die fighting it!
Over, and over, and over...
There's no point of exit.

Every part of me is covered with rust.
I can't move, I can't live.
It seems like I'm never gonna learn,
never gonna feel...feel different.

You were so close, yet so far away.
And now...my mind is telling me to stop,
but my heart tell's me: "FORWARD!"
I'm sorry...that's the only place and way I can start.

Blatnjavom čizmom

Obećanje gazim
Poput snežno belog pokrivača
Neuprljanog blatnjavim
Koracima stranca.

Žao mi je.
Moram svojom
Blatnjavom čizmom
Savršenstvo da uništim.

Nije mi bio cilj.
On je tamo negde,
Iza lepote
Prvog snega...

Možda i poslednjeg.

Ево нешто ове године поново актуелно:

Нови Дани

Једна стара радост! Скупили се мали,
Сви ситни и ниски, подигнути злобом,
Пред страхом што иде, нагло, као вали
Једне моћне снаге коју зваху робом.

Племе црних слугу и скупих ћирица –
Дрхти пред протестом што век овај носи,
Свет савести глуве искривио лица
Пред питањем кобним: „Шта ћеш овде? Ко си?“

„Шта ћеш овде, ко си, узданицо смрада,
Гомило бакшиша и колевко блата!
Бог сакатих данас престао да влада
Овом земљом плача и веселог рата!“

И потмуо јаук богатих пандура
Шиба ваздух страстан.... а дан црвен тече.
И пропада видик нараштаја штура
У радостан одмор, у мирисно вече.

Једна стара радост! Добро труну мали,
Сви ситни и ниски једним пустим гробом,
Ал* страх даље иде, нагло, као вали
Једне моћне снаге коју зваху робом.

Дух заветне мисли и вековних снова,
Као труба правде цео народ зове:
И огромна буна огромних окова
Црта нову карту, пише нове дане.

О како је дивно то доба прегнућа,
Историја кад се ствара пред очима!
Сваки сат се види као пожар кућа
И духове слава плени и отима.

Једна стара радост! Зора новог дана!
То сједињен народ гледа сунце смело.
Преко гробља малих и гробља тирана
Он је довршио своје свето дело.

В. Петковић ДИС

Dolazi plima,
oseka ide, mesec srebrn
sija u zlatu

Sad spava zima
U jutru novom dan crn
godine nove.