Eto rešenja za gasnu krizu,
pasulj je slamka spasa
najukusniji i ekološki
samoobnovljiv izvor gasa.
Pesničko ćoše
1.492 odgovoraposlednji 4. jun 2017.
Prvu trecinu ove pesme sam vec napisao ovde pre nekoliko meseci, (mislim da je 9. ili 10. strana ove teme). Ovde ga ponavljam, sa ostala dva. Pesma je napisana pre mnogo godina, o veoma dragoj osobi koja je nestala iz mog zivota. Dok je prva trecina prepisana sa originalnog papira, druge dve sam nazalost izgubio, pa sam pokusao da ih se setim sto sam bolje mogao. Mozda je par reci promenjeno, ali je manje-vise isto.
Nadam se da ce vam se svideti.
"A kada osetiš jednom
U crnoj, olujnoj noći
Kako ne osećaš više
U tom momentu lednom
Besmrtne, večne moći
Želeće da te se liše"
Na vrhu svetionika
Šibanog slanim vetrom
S policom svetih knjiga
Za brod avetinjskog lika
Sa pocepanim jedrom
Nije te više briga
Mnogo je takvih istih
Bezbrižno prošlo hridi
Vođeno svetlom tvojim
Al' nesta noći čistih
Samo se tama vidi
Mračne se vode bojim
Razdire oštra stena
Nikad me nece spasti
Krhke daske mog broda
Svetla od tebe nema
Bez njega, u mrak ću pasti
Guta me, guši me, ledi me, uzima
Crna, sablasna voda.
********
"A kada osetiš jednom
U crnoj, olujnoj noći
Kako ne osećaš više"
Pod ovim vedrim nebom
Umorne tvoje oči
Vide oluje i kiše
Tražićeš majku da obriše suze
I zvaćeš brata da stisne ruku
I prijatelja da rame pruži
I zvaćeš mene, da ugušim muku
I bol
Doći će majka, da nisi zvao
Još tuce bora čelom će proći
Kad vidi put mračni kud si se dao
Hteće za tobom, al' neće moći
Doći ce jaran, popreko volje
S' osmehom lažnim 'farbanom licu
Rećiće reč-dve, da bude bolje
A gledaće te kao ubicu
I brat će doći s' suzom u oku
Ali čim spazi duše ti boju
Pustiće jauk, kletvu duboku
Daće se odma' po srnu svoju
Al' ja ti noćas doći neću
Ostaću gore, ogrizla plačem
Gledaću ptice kao te s'leću
I razdiru telo kljunom i mačem
Želela nikad nisam
Tebi da samom stojiš
Slomljen, od straha beo
Al' to si znao i sam
Tamne se vode bojiš
A sa mnom - nisi hteo
*******
Kakav li je ovo svet kraj mene?
Jedno oko ne veruje drugom
U daljini gladan zov hijene
I crn oblak nad rđavom prugom
Čijim li sam to postao slugom?
Da l' je demon u obliku žene
Na hartiji ispisanim dugom
Slanim znojem što juri kroz vene
A žedan sam sreće obnažene
Bilo kakve, samo da me snađe
Oko mene vaze razbijene
Olupina moje stare lađe
Srebro tanji i - kad mesec zađe
Više vidim srcem nego okom
Vidim - niko neće da me nađe
U ponoru granitnom, dubokom
Samo da bih opio se sokom
Osmeha sa tvoga lica vedra
Razdraganog, blaženog, širokog
Prodaću i poslednji šav jedra
I tek tada, ostajem gde jesam
Tek tada vrazi tame
Moći će da me se liše
Tek tada osećam stvarno
Kako ne osećam više
Tek tada svetionik
Kamen po kamen u vodu pada
I obris mu se briše.
i Obama sad se smara, zabole ga crna k...od sada je njegov nick američki predsednik
Danas me je u Požarevcu dobro produvala košava. I dok me je ona produvavala ja smislih sledeći stih. Zapisujem ga kao svedočanstvo jednog vetrovitog dana.
Al košava ova duva
smrzla mi se oba uva,
a kad mi se smrznu uši
zima je i mojoj duši.
nokturno
(deo moje buduće zbirke - soneti za poneti)
kandelabri sjaše fenjerovim svetlom,
tetkica po nebu leti, domarevom metlom,
neko konja jaše, čini mi se ti si,
al' prišavši bliže uvideh da nisi.
moja senko mila, moja čežnjo rana,
zbog tebe sam sama, ko uvela grana.
Lavež gorke čežnje, moj uveli grozdu,
Metež koji seže, pisac piše prozu.
Surovo sam legla, u postelju meku,
A napolju buka, mlad život u jeku.
Kako da ti priđem, ti nebeski stvore?
Čini mi se čujem, devojke te dvore.
Nijednom me nisi, pogled'o ko onda,
Nijednom me nisi, zbog konstantnog stonda.
(ovaj sonet je iz srca, nije toliko umetnički, ali ima ogromnu emotivnu vrednost)
Filipova greška
Kada si me prevario, rekla sam ti zbogom,
kad' te videh s'onom, izduženom nogom.
Metar joj je štikla, ne ume da hoda,
Niti ima stila, nit' zna šta je moda.
A da li je jutros, ona tebe zvala?
Da li ti je možda <3 sms poslala?
Reci ako jeste, reci ptico stara,
Al' ja znam da nije, jer je tu zbog para.
Sada kad je s'tobom, sada kad si s'njom,
Možeš me se sećati, zvati lepim snom,
Al' ne lezi vraže, vratiti se neću,
Kada jednom zgrešiš, ne prizivaj sreću.
Nisam više mala, imam i ja ponos.
Znaj da među nama, prekinut je odnos!
neću sada dalje da pišem, prvo mi recite da li da nastavljam, pošt ne želim da spamujem, ako su stihovi neodgovarajući...
(Surovi)
(ovo je bilo prvenstveno upućeno neši, koji bi mogao ovaj post posle čitanja i odluke da obriše)
Samo ti piši.
Uz razmišljanje dolazi muka. Jednačina glasi:
Razmišljanje o sebi + razmišljanje o drugima + razmišljanje o životu = osećanje nesreće
Od tog osećanje se čovek može otrgnuti samo impulsivnim ponašanjem ili otpuštanjem svih kočnica pri pisanju umetničkog dela jer tako se dolazi do sopstvene suštine koju ponekad veoma dobro krijemo od sebe.
Zato je polusan tvoj saveznik pri istraživanju sopstvenog ja.
Pozdrav.
Ekscentrična pesma
(napisana kao komentar na definiciju Ekscentrik)
Posvećeno mom bigi frendu Artemidi.
Totalno van centra
želim da preživim
za ono što mislim
da sebe ne krivim.
Dosta mi je laži,
saplitanja nogu
da živim od istine
i hoću i mogu.
Slobodno me mrzi
i normalan budi
za mene su "ludi"
mnogo bolji ljudi.
Slobodno me mrzi
i normalan budi
za mene su "ludi"
mnogo bolji ljudi.
Bravo Bravo i tacno je
U večnim lovištima,na zgarištu osećanja,
moje srce samo tebe sanja.
Dok feliksi slomljenih krila pesme poje,
moja duša i dalje tebe tiho zove.
Tvoje reči bile su mač telu mome,
istina prava slepilo za oči moje,
jer ti me izdade, so na ranu stavi,
anđele spasenja apokalipsu mi najavi.
U ponoru straha, nemira i tuge
sa usana tvojih reči su pošle duge,
pobedivši maglu, harpije u noći,
meni su morale na kraju puta doći.
"Ti što misliš da sam voleo snažno,
u zagrljaj smrti sad kreni odvažno.
Pristani na poraz, sudba ga svima deli.
Prepusti se polako čeka te kraj vreli…
Srce u grudima led će ti postati,
krv u žilama ko prašina odlepršati.
Telo tvoje pesak će užareni biti,
dašak vetra i ti ćeš nestati."
Bol u grudima rezak i jak,
Poslednja kazaljka - poslednji znak.
Miris ljiljana, uz poslednji dah
Sve će to sada postati pepeo i prah.
Još jedna reč ostade da bude rečena,
TIŠINA, i sve ostalo postade sena,
Promukli zvuk bez i jednog glasa,
I za ljubav više nije bilo spasa.
I’m seating once again, in this cold dark room,
My hand is shaking while I’m writing this to You,
But these words are hollow, and I have no place to go,
Cause I’m frighten and I’m scared, and I can’t feel you anywhere.
The whisper is leading my hand, my lips are sealed by your name,
I still hope that You could come , and save me from this pain.
Cause back than I was so young, I fought that love’s a cure,
I lived our childish dreams, before they all came true.
Than something must have cracked, and we didn’t knew what,
We tought the time will heal, whatever it’s broken up.
But it was a dizzy circle, and blame is all on us,
Yours for lovin’ me, and mine for being young.
Now at the end, we’re just strangers to each other,
And memories of old days, sometimes fill me with a sorrow,
There was some hard words, when we last time spoken,
And ever since that day, I feel I’m so much broken
But because of the love and the fear, for the pain in just one moment,
I lied I was with him, in the ally that last night,
I lied that I don’t care, and that I don’t love you that much
I lied and I regretted , all in same moment,
But it was all too late, those words were all ready spoken…
Come on darling, this can’t be our end.
Come on darling, I know You’ll regret.
It was our mistake darling, and You know it,
So don’t be so hard about it.
Come on darling, forgive me please,
Come on darling, I’m on my knees.
Forget darling all that You know,
And turn around now, am at the door…
Ludi vrag
Video sam skoro sve, prosao sam sam skoro svud
čini mi se posle svega mozda malo lud
A kako i ne bi jer zivot je sranje
smisla ima sve manje i manje
zivot nije sala rece jedna mala slatka
nije znala da me za to boli patka
ja na zivot gledam kao na komediju
briga da me zbog sale ubiju
smiri se bre ludace pocela je i da palce
ma ne placi ti si luda u zivotu valjat imat muda
ajmo negde od svih dalje bilo kuda
ona rece sa tobom dragi ja cu poci svuda!
Ali vraga ne bi tako
ali ja nisam plako
ostavi me moja mila draga
sad proklinjem svoga ludog vraga.
Ludi Psihijatar
Raskid
Od kad si moju ruku ti odmakla
stojim tuzan na ivici pakla
duboku ranu solim
i dalje te ja volim
ja te volim vise nego leba
ma zezam te to je bila jeba
ruzna si ne bi te ni karo
samo sam svoju kitu smaro
sad se kajem sto sam tebe sreo
bolje da sam u govnari mreo
e kakva si šotko jedna glupa
tebi treba sekirica tupa
jeste lazem nije bila jeba
ja te volim odavde do neba
ja cu voleti uvek samo tebe
a na kraju ko te jebe!
Ludi Psihijatar
Dokaz ljubavi
O ljubavi moja slatka
tebe voli moja patka
dodji amo malo bliže
da vidiš da se diže
to je moje ljubavi dokaz samo
Ne stidi se, odi vamo
da te moja ljubav kalaiše
od koljena pa na više
ljubavi ja te volim
evo sad se tebi molim
vidi kolki on je sad
doci umiri mi ljubavni jad!
ne odbijaj ti ljubav moju
u crnu ces me zavit boju
nego daj mi macu tvoju
da mi bude ko u loju
Ode moja maca lepa
moja ljubav sada krepa
eh ljubavnih ima jada
jos gore je što ne pada
Ludi_Psihijatar
TURBO DIZEL FOLK
Nema vise dobre pesme,pa da dignes ruke,
svaka nova vulgarnija,puna neke bruke.
Izgubljena osecanja,sve je radi biznisa,
ako sex ne spomenes nema dobrog zapisa.
Prepisane melodije ko s "puskice" skolske,
grcke,turske,indijske,bogami i skotske.
Kompjuterska obrada sve to upakuje,
nigdje nema orkestra da se ljepse cuje.
Nestali su umetnici,ideje se ispucale,
pevaci se nabildali,pevacice napucale.
Na radiju slusam zelja jedan citav blok,
sve se to sad ljudi zove TURBO DIZEL FOLK.
PATNJA
U njemu patnja je sve jača,
seče ga gore od bilo kog mača,
i u WC zbog toga ide da sere,
odatle se čuje kako se dere.
Bol je jak vrisak je sve jači,
njemu bi da se um pomrači.
Čuje se u vriscima sve li strašnih,
''Što sam se najeo onih pica masnih?''
Uz taj bol koji je sve jači sad,
pridružuje se kao iz pakla smrad.
Suze li se oči vrisci su sve jači,
na ovaj prizor samo zaplači.
A onda se čuje zvuk olakšanja,
neće biti više plakanja.
WC šolja se sada čuje,
pakleni sadržaj je krenuo da putuje....
Iz WC mlađan momak izlazi i ruke briše,
a iz njegovih usta se čuje ''Nikad više''.
...ljubav je lepa samo dok se ceka dok od same sebe nagovestaj da...
Znam i ja da napišem besmu bez određene metrike. Pesma je nastala u jednom dahu za 10 minuta.
Pospana pesma
Ispred mene slova razasuta leže.
Mislim, Bože podari mi moći
da mi misli od ruku ne beže
da stihom osvetlim
gluvi deo noći.
Na umorne grudi klonula mi glava,
na jedvite jade snu se odupirem
snu se ne dam, a duša mi spava.
San donosi snove. Ja neću da sanjam.
Čini mi se da tada umirem.
Pogrešna je od samog početka
staza koja kroz život me vodi
na grešnog se ja izmetnuh pretka
golim srcem na nepravdu jurim.
Što me mati naopako rodi?
U poslednjem trenu svesnosti sopstvene
pre dolaska neželjenih snova
Misao se rađa. Postoji li vreme?
Možda ga i nema pa posle buđenja
ja ću ista ova napisati slova.
Greške
Ne verujem više ni rođenoj senci
da me sama dobrovoljno prati
i ona bi pobegla od mene
kad bi mogla sve o meni znati.
Ne verujem ni sopstvenom srcu
u grudima što uporno bije
jer ne vidi prevare i laži
kad pogreši od mene se skrije.
Duša grca zbog ludoga srca
jer zbog njega jedva da je živa
tone stalno u tužne dubine,
a trudi se da kroz život pliva.
Jedna greška napravi se lako,
a uz prvu ostale se kače,
kad izbrojim greške napravljene
do zore bih kao dete plak'o.
Izvirih spokojno. Naizgled nečujno....
Izvirih iz života, iz stvarnosti mrke.
Izvirih i ugledah. Shvatam! Nebitno....
Nije ništa sreća ni životne muke.
Na kraju ove ravni, nova stvarnost bdije.
Na kraju ove reke, reka druga teče.
Iza svakog zida novi zid se krije.
Posle svakog dana sledi novo veče.
Svi potpuno novi, ali isti ostali.
Svi stari umovi novi lik su postali.
Ne menja se uloga. Ne menja se ćud.
Ko je bio odbačen i sada je lud.
Scene sve su iste, glumci svi su slični.
Mi svi život glumimo, al' glumi nismo vični.
Prizori su nebitni, bila noć il' dan.
Publici smo suvišni. Sve je samo san....
Ali, istina ipak leži u tome svemu.
Svu lepotu odbačenu doživljavam u trenu...
Svet ili scena, gluma ili san....
Ničeg novog nema. Život je usran.
....zove se "Predstava".
Pogledi slepih u mraku se ne sreću...
A jutro retki dočekaju budni.
U mraku mi živimo, za mrak smo stvoreni,
O čednosti i grehu nas uče bludni...
Ponekad nam kapi kiše osveže oči, od mraka zakržljale.
Te veštačke suze utehu u tuzi uvek su nam pružale...
I pitamo se onda da li će siluete ikada postati lica.
Ne vredi nam kiša, mrak guta sve...
Prevazilazim čula, razum, svet...
PS: Stavih ovde jer me je smorilo da je stalno gledam na profilu, ali bi me mrzelo da je opet kucam, ako slučajno ne poželim opet da je stavim.
Ne sudite kradljivici...
... što ne zna misli bolje iznjedriti.
Ona ljubav svoju u njedrima krije,
na ugaslom ognjištu svoju nadu grije.
Oh, ne pišem ja s lakoćom.
Teško mi idu ovi stihovi i rime
što kažu „ da ti u stabla urezujem ime.”
Ne tražim ti pogled ne slutim ti glas.
Ne molim da kraj mene te bude jutra sva.
“Hoću izdaleka da volim i želim tvoja oka dva.”
Ne zovem te „Dođi“, neka…
Ostani uz sjeverna mora daleka…
“Jer sreća je lepa samo dok se čeka…”
Neću te naći u dubini što me mami.
Tek u snovima svojim srećem te u tami.
„Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.“
Ne vidjeh te nikad, al' si bio stvaran.
I uvijek živi neka krhka nada.
„U svakome stihu ima suza jada.“
Ne, ne nižem ja misli s lakoćom.
I stoga… kad poželim reći nešto,
ja ukradem pjesniku koji znao je to vješto.
A. Šantić; D. Maksimović; J. Dučić ; (i ja)
(pozdrav od nove članice)
Da, ja čujem te, u tvojim očim volim ono što niko ne
jer samo ti si taj koji je uspreo da promeni me
i stvari koje nisam pre.. koje nisam pre.
Cvet
Nešto nežno
Neešto tužno
Nešto tako lepo i malo
na moj dlan je stalo.
Njegova mala latica
miluje mi dlan
a sve to izgleda
kao večit' san.
Pitam mamu,
pitam tatu
niko ne zna šta je to
samo jedno drvo zna:
"To je cvet ohoho"
(napisano u prvom osnovne) ^^
Joj,ludi psihijatru sto se erotskih pesama tice nema ti ravnog na sajtu.Ovu pesmu sam sada smislila jer sam nasla inspiraciju u tvojim pesmama.:D:D:D
Ovo je neka vrsta pravdalacke pesme::D:D:D:D:D
Jos uvek hodam na ivici
Izmedju sumnji i ponora
Ubija me to sto ti nisam verovala
Zar ziveti dalje bez tebe moram
Jos te volim,jos u meni
onaj plamen tinja
Bez tebe je moj osmeh usiljen
A,zivot pustinja
Tvoje reci bole,
povredjen si i ljut
Ali ja znam da i ti mene
volis,mozda ce se jednom ukrstiti
moj i tvoj put
Mozda ce nam zivot dati priliku
da nastavimo,
Da krenemo dalje i ono
lose zaboravimo.
A mozda cemo ipak naci druge
i sa njima u srecu
pretvoriti nase tuge.
A,ovo su moje ostale pesme
Trudim se da ne mislim
Da se nicemu ne nadam
Da zaboravim sebe silim
Zbog Vas ja sad stradam
Niste znali koliko Vas volim
Na tlo te me bacili
i ugusili moju hrabrost
da se za Vas borim
Srusili ste do Vaseg srca most
Nemam snage da pokusam dalje
od ivice provalije
Ja Vas volim,iako znam
da sudjeno nam nije
Mogla sam da Vam kazem da Vas volim
Mozda bi bilo manje bola i tuge
Mogla sam da se posvetim Vama
Umesto sto sam se trosila na druge
Znam,pitanje je dana kada cete otici
Bojim se da Vam kazem sve sto osecam
A,tako bih potrcala za Vama
iako znam da vas necu stici
Bar da pokusam...
Da bar jednom u zivotu
umesto razum
srce poslusam...
Ovo je stota noc
bez tebe neprospavana
Sanjam te da si tu
Sanjam budna i zacarana
Opijena tvojim glasom
Sve teze podnosim kraj
Jos te moji prsti traze
Zelim da odem u tvoj zagrljaj
Mrak je,senke me guse
Zidovi govore tvoje ime
Odjekuje plac moje duse
Jer ti ostavio si me
Echinacea, preporučujem ti da ovde napraviš temu i objaviš samo svoje pesme. Pozdrav.
Hvala na preporuci:D
Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.