Istorija

О чему ти причаш, ти си се први примио на то.

Ме зајебаваш? Буквално сам им од првог момента рекао да је у питању трол и да спусте лопту.

А, мислио сам да си Боља.

Па и јесте Боља јбт једини сам ја у тој ситуацији укапирао трол.

Nije Car trol nego jedini koji ima pravo na misljenje o istoriji i nemas izbora nego da mu verujes.

You are entitled to your *informed* opinion. No one is entitled to be ignorant.

ТЕОРЕТСКА СТРАНА:

- Како нам је познато да се напад фаланге често одвијао трчањем (Мантинеја, Маратон, Кунакса, Делиј), поставља се питање, како се 8 редова дубока формација могла одједном зауставити у домету копља које се завршавало максимално 2m испред нападача?
- Како је стандардна фаланга била 8 редова дубока, а како су само прва два реда могла ефективно користити своја копља, поставља се питање, чему осталих шест редова? Атриција није била важан елемент у хоплитској борби, јер би се први редови фаланге брзо разбили. Притом, и кад би били коришћени, прве редове је често заузимала елита: они из задњих редова, после пада најбољих, не би били од велике помоћи.
- Прва два питања се додатно појачавају у случају беотијске фаланге, која је код делија имала 25 редова, а код Леуктре 50 редова: како се оваква формација заустављала и чему чак 48 неупотребљивих редова?! Подсетићу да се ове две битке сматрају револуционарним у историји ратовања.
- У бици код Коронеје су Тебанци збили своје редове и тако пробили пелопонеске редове упркос већем броју ових других; Аристеј се на исти начин пробио из Потидеје; Пелопида је тако победио код Тегире; Ефијалт је тако замало победио Македонце код Халикарнаса, али су они победили тако што су применили исту тактику; Епаминонда је тако победио код Матинеје. Уколико је збијање редова било тактика која побеђује, а може се претпоставити да хоплити у таквим формацијама тек нису могли усмеравати копље, који је други могући разлог овог успеха осим давања додатне снаге првом реду који гура противника?

За ово прво сам ја већ питао, јер који ће ти онда копља кад имаш такву формацију која се бави само гурањем штитова. Испада да су касније Римљани паметније унапредили такав тип ратовања када су одбацили фалангу са копљима од Грка. Сврха свих тих редова је само у давању масе овим напред да прогурају редове, али онда се поставља питање како дотични нису били прегажени од стране ових иза у гурању.

Да би озбиљно одговорио на такво питање треба да се читају византијски приручници о ратовању, пошто они покривају и питање фаланге, коришћења копља и штитова.

Сврха свих тих редова је само у давању масе овим напред да прогурају редове, али онда се поставља питање како дотични нису били прегажени од стране ових иза у гурању.

Да би озбиљно одговорио на такво питање треба да се читају византијски приручници о ратовању, пошто они покривају и питање фаланге, коришћења копља и штитова.

Нема потребе. О томе је писао већ Аријан (Tact. 16.13-14). Аријан јасно каже да они нису стојали челом-у-потиљак, те да нису гурали један другог у леђа, већ да су упирали један другог у раме или бок (κατα τους ωμους και τας πλευρας αι ενερειδεις γιγνονται των πεζων). Ово је у складу и са оним што је још Ксенофонт писао о египатској фаланги (Cyr. 7.1.33), где Ксенофонт каже да су египатски штитови помоћ у гурању (προς το οθεισθαι συνεργαζονται), онда када се поставе на раме (προς τοις ωμοις ουσαι). Ово има логике, јер су и сами хоплити стајали укосо наспрам противничке линије. Уосталом став хоплита који потврђује овакву претпоставку доминантан је у визуелним изворима (погледати нпр. Нерејидски споменик из Ксанта; у осталом погледати речено Аријаново дело, 3.5). Надирући искоса, хоплит је имао веће шансе да избегне ударац противничког копља (физички блокови обично долазе са стране и ефективнији су него фронтални), а да у исто време закачи копљем противнички штит.

За ово прво сам ја већ питао, јер који ће ти онда копља кад имаш такву формацију која се бави само гурањем штитова

Копља служе као додатни инструмент у гурању (сетимо се како је Хектор Ахилов штит гурао копљем у Илијади). Као што сам већ рекао, хоплити су по правилу имали нож или сикирицу.

Уосталом, да су само прва два реда могла искористити своје копље, потврђује Аријан (Tact. 12.1: δευτερους δ' επι τουτοις κατ' αρετην χρη ειναι τους των λοχαγον επιστατας - και γαρ το τουτων δορυ εξικνειται εστε επι τους πολεμιος).

Испада да су касније Римљани паметније унапредили такав тип ратовања када су одбацили фалангу са копљима од Грка.

У периоду грчко-римског ратовања, класична фаланга је била ствар прошлости.

Хахах како нам јебе комплет фамилију на овом грчком да би појачао наизглед изворе

Care a jel kod Leuktre bila prekretnica kad su definitivno falangu klasično sjebali Tebanci ili je to bilo ranije ili kasnije Zapata 14.12 (φκσπγλαγλαγλψνιθς)

Хахах како нам јебе комплет фамилију на овом грчком да би појачао наизглед изворе

Бар се код античких извора брзо на интернету може проверити да ли је то што пишем тачно или не. Цитирање се врши зато што често цитирам читаво поглавље (како се иначе и цитира антички извор), па стога смањујем другој страни време извлачећи цитат: тако она може проверити да ли сам ја добро превео и ставио у контекст то што сам навео.

Care a jel kod Leuktre bila prekretnica kad su definitivno falangu klasično sjebali Tebanci ili je to bilo ranije ili kasnije

Епаминонда се често узима као тај иноватор који је завршио доба класичних фаланги, али - било тако или не, нема довољно извора за тако епохалне закључке - то се није десило тако што су Грци после неке битке рекли "е јбг, нећемо више фалангу, срање је", већ поступно. За распад фаланге су вероватно везане и друштвене трансформације касног 5. и раног 4. века п.н.е. Уосталом, Грци на Сицилији су вероватно далеко раније одбацили фалангу, због другачијег начина живота и другачијих противника (и по мени су далеко занимљивији од Грка из колевке); то је вероватно био случај и са другим периферним групама.

ja mislim da je sula dosta uticao na propas falangi makedonskih ali sad vidim da pisete o obicnim

Не знам која је група, али је песма Katibim илити "Üsküdar'a gider iken". Имаш тему Музичко разноразно питање

daj ne seri da je arany zoltan sve sam skoro poslusao od njega

Хахах како нам јебе комплет фамилију на овом грчком да би појачао наизглед изворе

Па, изгуглаш што каже и избаци те где је цитат, сад једини проблем је да знаш грчки.

Evo da okačim još par jutjub kanala vezanih sa istoriju koje pratim:

History buffs-lik obrađuje filmove i serije sa istoriskom tematikom u smislu koliko su zaista tačni i verni događajima. Od mafijaških i vesterna, do ratnih spektakla.

https://www.youtube.com/channel/UCggHoXaj8BQHIiPmOxezeWA

Military history visialized i Military history not Visualized- Švabo baca analize i redovno se poziva na literaturu u dokumente.

https://www.youtube.com/channel/UCK09g6gYGMvU-0x1VCF1hgA
https://www.youtube.com/channel/UChImwmytehS5SmlqMkXwoEw

TIK-slično ko ovo gore, malo voli da stavlja klikbejt naslove tipa PRAVA ISTINA o tome i tome, ali isto dosta solidno.

https://www.youtube.com/channel/UCfZz8F37oSJ2rtcEJHM2kCg

Military aviation history-za one kao ja koji drkaju na avione sa klipnim motorima.

https://www.youtube.com/user/Bis18marck70/videos

https://www.imdb.com/title/tt1877514/
jedan od najrealnijih dokumentaraca o VR u cugu sam odgledao i dosta toga saznao sto ne prica se

Zar je toliko dobro da je 16. na listi?

Najbolji dokumentarac ne samo ratni nego generalno.

A mozda i najbolja serija ne samo dokumentarna.

Sve nesto mislim da preko veze guraje neke serije na tu listu,ova nema ni 2k glasova a nalazi se tu :)

Cuo sam ja za nju, ali logicno da nije ni u top 250 serija. Ocjenili je reziser i njegova uza familija

I dogurali je do 16. mesta.

jel pricate o ovome sto sam ja okacio?

Za mene no1 dokumentarna serija.

Važi

Važi

Važi

Važi

Brao

Važi

Mozda pogledam iako su mi izlizane teme poput Vijetnamskog rata i Drugog svetskog rata.

Da i mene to malo odbija,pogotovo sto je citava serija,isto tako me smorilo da gledam i sto se nasih ratova iz 90ih tice bilo sta.