Istorija

E care, sada se setih da te pitam, posto znam da si upucen. Ima li istine u ovome sto price vojvoda u ovom videu ili kenja propagandu bezveze?

Мешавина.

kako su ljudi pravili ovakve sicusne detalje samo sa rucnim alatom jbt

Kad je bio u Beču 1757., uočio je hrvatske vojnike kako idu na bojište u tijeku Sedmogodišnjeg rata i odmah otrčao vidjeti ih, želeći im 'Božju pomoć' po starom hrvatskom običaju.13 U pismu bratu Baru u Dubrovniku iz Beča 1757., opisuje taj susret s časnicima hrvatskih postrojbi. Na kraju pisma oduševljeno je napisao: »Eviva Haddick e i nostri Croati!«121114 Dok je živio u Parizu, svjedočio je jednoj vojnoj paradi, te kad je opazio hrvatsku jedinicu iz Dubrovnika izgovara: "Evo ih, moji hrabri Hrvati!".15

Причали смо на чету, па сам се сложио да саставим један пост овде (који знам да нико неће прочитати, али оно).

О ПОРЕКЛУ ОСМАНСКИХ ВЛАДАРА

1. Хамидовска потрага за племенским коренима

https://3.bp.blogspot.com/-7eySosXsSt0/W5P_FRnC0UI/AAAAAAAAAxo/94-q0qA1vvgzYqix6iq-8wXOxcg3kjm9ACPcBGAYYCw/s1600/Album_3_189.jpg
Бозојучки Јуруци

Године 1886. је султан Абдулхамид II организовао научну експедицију у потпровинцију коју је створио и назвао Ерту(г)рул у провинцији (вилајету) Худавенигар (данашњи Билеђик). Ова потпровинција је добила име по митском Ертогрулу, наводном оцу првог османског владара. Једна од сврха ове научне експедиције била је да утврди турске племенске корене османске династије. Огромна колекција фотографија је настала по узору на антрополошке фотографије америчког урођеничког становништва. Заправо, пре саме експедиције је султан Абдулхамид II наручио колекције оваквих фотографија из САД.

Истраживачи су током експедиције наишли на туркменско племе Бозојука, које је обављало ритуале око светиња које традиција везује за Ертогрула. Истраживачима су припадници племена тврдили да су и они потомци Ертогрула. Иако је и тада било познато да је група племена звана Каракичили (чији су Бозојуци део) досељена принудно на простор Худавенигара средином XIX века. То ипак није спречило султана Абдулхамида II, тачније његове дворске генеалогисте, да направе причу око туркменског племенског порекла османске династије. Пропагандна делатност ове збирке фотографија види се у томе што је један примерак поклоњен немачком канцелару, Оту фон Бизмарку. Симптоматично је што немуслиманске групе те области, које су такође ритуално везане за ове Ертугрулове споменике, нису приказиване, нити се о њима причало.

Тако је султан Абдулхамид II успешно изградио слику о османској династији као турској династији скромних корена, што је одговарало потребама нове реалности Османског царства после 1878. и 1885, тј. његовом све више турском карактеру. Но, да ли је ова пропаганда базирана на реалности?

2. Докази о турском пореклу османске династије
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fe/Kayi.png
Наводна тамга племенске федерације Каји
Ако изузмемо касније биографије, остају нам два извора која би могла посведочити о стварном турском пореклу османске династије. Први су два новчића који помињу Ертогрула. Први, који се чува у Лондону, носи натпис Осман син Ертогрула. Други, који се чува у Истанбулском археолошком музеју, носи на обе стране натпис Осман син Ертогрула. Ертогрул јесте турско име (за разлику од имена Османа, које је арапског порекла). Но, та два новчића немају ништа заједничко на себи. Стога се не могу узети као сигуран доказ, још ако се има у виду тврдња каснијих турских извора да рани османски владари нису ковали свој новац.

Други, врло коришћен податак међу турским националистима до данашњег дана, јесте тзв. тамга (племенски знак) племенске федерације Каји, једног од наводних племена огуских Турака. Но, најстарија нама позната тамга потиче тек из владавине султана Мурата II (1421-1444), и може бити једноставна генеалошка конструкција. Овакве геналошке конструкције које извлаче порекло од потомака Џингис-кана или каквих чувених туркијских кланова су постале популарне баш у периоду раног 15. века, поготово после обнове Османског царства (1413).

Мехмед Фуад Копрулу је покушавао својевремено путем топонимије да докаже да порекло од племенске федерације Каји није познија измишљотина. Истраживања топонимије у Турској нису далеко одмакла (највише због пречестих промена имена, на којима се инсистира још од Ататурка), али је одавно показано да је број монголских топонима приближан броју огуских у региону првобитног османског насељавања.

3. Подаци дворских биографа, генеалога, историчара 15. века

Дворски извори долазе тек од 1420. године. Прва четири извора јесу Ахмедијева Искендернама, Шукрулахова Светска хроника, Анонимова хроника и Јакши Факихова Историја (која је сачувана само кроз Ашикпашазадеову Хронику). Прва два наведена извора се задовољавају тиме да кажу да Осман потиче од Ноја (преко Јафета), и уопште не улазе дубље у проблематику турског доласка у Анадолију. Анонимна хроника помиње Сулејманшаха, који је са синовима дошао у селџучку земљу; он се удавио у Еуфрату, покушавши да поврати своје старе јуручке земље, а син се покорио (селџучком) султану Алаудину. Јакши Факих је приповедао како је Сулејманшах вршио газу (свети рат) у Анадолији, будући послат од Персијанаца. Међутим, како се није могао навићи на седелачки живот, вратио се назад и удавио се у реци. Онда се његов син, Ертогрул, упутио код султана Алаудина и постао му потчињени.

Ове приче је добрим делом демистиковао још Паул Витек. Прво, Ахмеди је почео са Ертогрулом. То значи да он, као најстарији, није био упознат са наводним Ертогруловим прецима, те да су старија дела заправо измишљена. Ове генеалогије често су пуне пуких коинциденција: тако је Сулејманшах случајно првобитно владао облашћу Махана, која је родна земља Абу Муслима (чувеног генерала који је свргао халифе из гране Бану Умаја); тако је исто Сулејманшах случајно кренуо у сеобу током 11. века, у исто време (што се и експлицитно напомиње), кад и чувени суфија и песник Џелалудин Руми.

Штавише, чини се да је порекло од Сулејманшаха и Ертогрула заправо конструисано на основу живота бега Сулејмана ибн Курулмуша и његовог сина Килич Арслана. Отац је извршио велике подвиге за Селџуке у освајању Никеје, а онда се окренуо на исток, против Великих Селџука, и погинуо у близини Алепа 1086. године (Сулејманшах код Јакши Факиха је погинуо код Алепа, после окретања на исток). Његов син се утопио у реци Хабур (Сулејманшах код Анонима се утопио у реци Џабер).

Касније приче мењају ово порекло на бесконачно начина. Тако, на пример, Енверијева Дустурнама (1465) мења генеалогију тако што Османовог деду назива Гундуз-Алпом, чији је ујак Ертогрул-бег. Тек је Нешријева генеалогија хомогенизовала бесконачне верзије и утврдила Сулејманшаха као правог деду Османовог.

4. Согуд
https://tatilsepeti.cubecdn.net/Files/TurResim/72950/tsr72950636505877577853190.jpg Согуд
Со(г)уд је место где се први пут јављају Османлије. Бројни описи Согуда постоје, будући да се ово месташце налази близу два главна пута, од којих један - даље кроз Битинију - води до Цариграда, а други до реке Сангариј (у Фригију Епиктетос). Согуд је на граници анадолске степе (која се простире јужно од њега), и, будући пун лозе и дрвећа, лежи у великом контрасту са ескишехирске (дорилејске) равнице. Управо је то условило освајања Османлија на северозападном правцу, у линији природних богатстава. Климатолошка истраживања су показала да се услови нису мењали у овој области вековима.

Данас није познато старо име Согуда, али античка сполија показују да ово насеље није насељено у османско време. Но, једини византијски помен потиче тек од Лаоника Халкокондила из 15. века, који ово насеље зове Итаја (Врба). Ова реч је само дословни превод турске речи со(г)уд. Но, познато нам је да се у византијском периоду у овом крају трговало мермером, и да је мермер из овог краја коришћен за византијске саркофаге.

Управо ово место, где се налази гроб који традиција приписује Ертогрулу, није погодно за номадски живот, већ управо супротно: за агрикултуру и рударство. На то треба додати напомену да је Ашикпашазаде тврдио како је Осман имао огромне количине злата. И Константин Михаиловић је записао османску легенду како је Османа његов (неименовани) отац натерао да забоде плуг у земљу и почне исту орати.

5. Из Ашикпашазадеовог дела

Ашикпашазаде је тврдио како је Осман био у одличним односима са византијским управницима. И заиста, и остале хронике потврђују да је он био у бољим односима, и имао више интеракције са Византинцима, неголи са турским беговима. Овде ваља напоменути и да Османлије нису одузеле своју почетну територију од Византије - царство је ту земљу изгубило око 100 година раније.

Ашикпашазаде је затим тврдио како је Аја Никуле, византијски гувернер Инегола (очито је име гувернера изведено од имена града) опљачкао нека добра Османова, док је овај био у лову. Да ли би се гувернер бавио добрима обичних номада? Тешко. Осман и господар Инегола су се затим сукобили. Иако Ашикпашазаде покушава ову битку (Арменокастрон/Ермен Дербенди) да представи као Османову победу, из текста се јасно осликава Османов пораз. Осман је затим сањао онај чувени сан о свом царству, да би потом на препад заузео речени Инегол. Дакле, номад заузима град - јако неуобичајена пракса.

Да не компликујем већ компликовану причу, Ашикпашазаде представља догађаје око Билеђика тако да је неодољиво закључити да његова помоћ Билеђику против Гермијана (турских бегова) заправо представља његову службу Византијском царству. Да ли је Осман икад био византијски федерат, тешко је рећи.

6. Спандуђин

Теодор Спандуђин у 15. веку бележи једну занимљиву причу. Четири мала господара, Михајло, Турахан, Евренос и Отоман (Осман) су се ујединили против Византије, и то тако да је Осман изабран за њиховог вођу. Знамо да је Евренос-бег био највероватније српски конвертит, а за Михајла се претпоставља да је био хришћанин који до краја живота није напустио веру (данас постоје неки који поричу његово постојање, али се то не може прихватити, како је султан Бајазит I издао арз његовом сину Алију). И заиста, припадници ове три породице су често заузимали централна места у раној османској управи. И нису они једини. Данас су познати и други хришћански конвертити (Сароз), као и хришћани (Коскос - субаша Бурсе, Маврозумис - субаша Биге).

Када се 1260-их почела дезинтегрисати власт румских султана, цар Михаило VIII је искористио прилику да многе од њих привуче у своју службу. Према Пахимеру, неки од Турака су пљачкали византијске градове, побунивши се против византијске власти. Пахимер је то допунио примедбом да су и наши (Византинци) радили исту ствар у сарадњи са Турцима.

Током наредних деценија је у Битинији и околним областима био општи хаос. У години 1301. код Анонима јавља се Осман као наследник свог оца на месту намесника. Извор је остао недоречен - чијег намесника? Ко је постављао тог намесника?

Код Ашикпашазаде се може наћи примедба како је Осман изабран у Согуду на очево место. Ово би могао бити одражај старије турске праксе (како ју је описао Ибн Биби), али може бити исто тако и поклапање са Спандуђином.

Ето, надам се да је овај подужи пост бар неког заинтересовао. Наравно, ово нису дефинитивни докази, више правци могућих размишљања.

T rex nije mogao biti grabežljivi lovac jer je imao male ruke.

https://i.postimg.cc/Wz8S8Gkw/received-327567347882018.jpg

Ne stvarno, predstavljaju T Rexa kao grabljivicu a najnovija istraživanja pokazuju da je bio strvinar jbg.

Koliko Care ima istine u onome sačuvaj nas bože kuge, gladi i hrvata, tj. koliko je istorijski verodostojno stvaranje te krilatice?

Koliko Care ima istine u onome sačuvaj nas bože kuge, gladi i hrvata, tj. koliko je istorijski verodostojno stvaranje te krilatice?

Ја до данас нисам успео наћи оригинал на коме бих несумњиво то утврдио. Оно што додатно обесхрабрује је ни што Чарлс Инграо није успео наћи тај натпис. Мислим да је порекло крилатице у наводној молитви Сачувај нас, Боже, мађарских стрела (порекло је деконструисано у овом мађарском чланку).

мучио сам се да прочитам бар пола речи у овом тексту о осману

Јбг трудио сам се да буде што разумљивије, али тема је таква, разуми ме.

мислим на имена ликова и локалитета

Компликована је тема јбг.

не кажем то него сломиш језик док изговориш

care, jel tvrtko krunisan u milesevi ili u miletu kod visokog?

aj reci sta mislis kad budes video pitanje

Зависи које си националности

haha istina, cudi me da plidu nije prvi potrcao da mi odg na pitanje

Ево шта каже повеља коју је издао сам краљ Стефан Твртко I (издата у Трстеници 10. априла 1378, Дубровчанима):

Такође и мени, својему рабу, за милост својега Божанства дарова процветати ми младици богосадној у роду мојем и удостоји ме двоструким венцем да (у) обоја владичаства управљам, прво од испрва у богодарованој нам земљи Босни, а потом - кад ме је Господ Бог удостојио наследити престо мојих прародитеља, господе српске, јер ти беху моји прародитељи у земаљском царству царствовали и на небесно царство преселили се - видим ја земљу прародитеља мојих после њих остављену и не имајући својега пастира. И идох у Српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих. И тамо отишавши венчан бих Богом дарованим венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благоверни и Богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Српске земље, и желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити.

С обзиром на то да је он ишао у Српску земљу да се крунише, мора се поставити питање где је то. Одговор лежи у проширењу на простор којим је владао жупан Никола Алтомановић, јер је управо после њега он преузео прерогативе српских владара.

Још један проблем се јавља са овом теоријом око Мила. Ако му је круну дао римокатолик, центар римокатоличке цркве за Босну у том моменту је био ван Босне (ђаковска бискупија). Тешко је веровати да би се угарски краљ (под чијом влашћу се налазило Ђаково) сагласио са унапређењем титуле свог вазала. Ако је крунисање обавио дјед Цркве босанске, поставља се питање, шта се чекало толико дуго?

Све у свему, тешко да може бити дилеме да се краљ Стефан Твртко I крунисао у пределима које је у најскорије време освојио од жупана Николе Алтомановића. Једино је нерешено питање, где се тачно крунисао. На то питање примарни извори не дају одговор.

Ja koliko znam u ona vremena kada te papa krunise to je, pravno gledano, bila forma onoga sto je danas medjunarodno priznanje drzave. Isto i sa carigradskim patrijarhom. Jesam li u pravu?

Твртко Србенда

Ja koliko znam u ona vremena kada te papa krunise to je, pravno gledano, bila forma onoga sto je danas medjunarodno priznanje drzave. Isto i sa carigradskim patrijarhom. Jesam li u pravu?

Не може се поредити средњовековље са 20. веком.

Mozes Care da iskopas sta zanimljivo o velikom gospodinu Vladu Cepesu?

Bio je vanpir

Не може се поредити средњовековље са 20. веком.

Ma znam, nego u formalnom smislu, po fazonu bog je reko ti si kralj i niko to ne moze da ospori. Ajd sad izgradi 2 manastira i daj crkvi jos 4000 duluma zemlje i 3000 kmetova na upravljanje da radimo sa njima sta hocemo, pa cemo da te proglasimo i svecem. Inace ce bog da promeni misljenje.

Mozes Care da iskopas sta zanimljivo o velikom gospodinu Vladu Cepesu?

http://www.balcanica.rs/balcanica/uploaded/balcanica/balcanica%2029/13%20Ana%20RADIN.pdf