1994. (sa dvanaest godina) otidnemo brat i ja i kupimo Nirvanin Nevermind. Kakav je to doživljaj bio! Veze nemamo šta momci drve, ali gitara i onaj krš od bubnja nam se mnogo svide. Mislim da nema izlizanije kasete na kugli zemaljskoj - slušali smo je po, brat bratu, 30 puta dnevno. Otkrovenje :-)
PRAVDA ZA PIRATE KOD SKC-a!!!
Da njih nije bilo danasnje generacije poj'o bi mrak...
Ја сам као детенце слушао свакакве Металике, Гансе, Мејдене и све оно што је буразер снимао са Трећег канала од осам до десет ујутру. Онда сам се, под утицајем комшије, прешалтао на Тој Долсе, Офспрингове, УРГХове и остале панкове. Потом сам драматично скренуо у правцу Гоа Тренса, зато што је ћаћа донео "оригинал техно из Немачке". Онда је мој ортак добио 128кбс нет, скинуо од свега по мало, па сам ја тако почео да слушам све. Затим сам отишо на Егзит двеиљадешесте и ту су ми се свидели поједини бендови, па сам почео да слушам инди. Како је све то убрзо постало досадњикаво и педерски, вратио сам се којекаквим тврђим звуцима и ових дана ме углавном можете видети како слушам панк, мада не зазирем ни од поједине електронике.
Ау, шта нађох... Ово је неподношљиво чак и за моје уво, које је иначе навикнуто на крајишку музику. Ремикс Јандриног Јата и то једне од најкичастијих њихових песама.
Страхота.
Е да, извињавам се што сам скренуо оволико са теме, нећу више.
Још једном ћу да се захвалим Рибљој Чорби што ме је повукла на праву страну. :)
Prvi bend koji sam slušao je Bijelo dugme, odnosno njihov poslednji album "Ćiribiribela". Sećam se da smo brat i ja skakali po sobi kad bi krenula "Napile se ulice". Imao sam oko 6,7 godina. Potom je otac kupio kasetu Riblje čorbe, "Pišanje uz vetar". Taj album znam napamet. Dok sam bio mladji slušao sam skoro sve, dens devedestih, narodnjake, zabavnjake, sa godinama sam slušao sve čvršću muziku.
Из најранијег периода датира Бијело Дугме са неким стварима типа "Одлазим", "Не гледај ме тако и не љуби ме више", па онда Рибља Чорба, а ту су били и Deep Purple и Pink Floyd са три, четири песме које сам имала прилике да чујем.
Па први бенд који сам почео озбиљно да слушам и памтим био је "Е Номине" са оним својим хоровима и електро-техно-симфонијском комбинацијом. А онда ти ја тако лепо са брзим нетом којим са добио и добром другарицом која ми је позајмљивала музику ја сам покушавао лепо да нађем свој укус тако да сам слушао ствари од ранга Некрофагије до Нирване. Сада ми је најачи немачки фолк-средњевековни метал па када опале са тумбурицама, гајдицама, електричним гитарицама и клавијатурицама и почну још да певају у хору доживим просветљење.
Hahahh ma slusajte sad ovo, ja kao klinac slusam sve osim Metalike fazon... sta puste na TV i radiju. Onda jednom na ekskurziji od druga pozajmim diskmen i lik slusa Blind Guardian. Ja tu kao WTF?! Posle jedno godinu dana dodjem kod druga i lik mi da 2 cd-a, jedan od System of a Down i drugi od Korna, ja tu krenem da slusam kao taj nu metal. I malo po malo, krenem na Iron Maiden i AC/DC i evo sad stigoh do Hendrixa, Jefferson Airplane, Frank Zappa, malo Clapton i Muddy Waters, pa nek neko nadmasi moj muzicki razvoj!
Sećam se da je sve počelo od EKV-a... Do tada sam pokušavala da nađem neki smisao u pop-u i narodnjacima, pošto sam mislila da ću do kraja života da budem okružena ljudima koji slušaju takvo sranje od muzike.
Bio je spot na TV-u, "Par godina za nas"...Prvo sam pomislila: "Brate, koji narkomani". Bukvalno sam danima razmišljala o njima, nisam znala ni kako se zovu ni ništa, samo me je fascinirao taj zvuk, iako nisam želela da me fascinira. Onda sam otpevala mami refren i ona je rekla da joj je to omiljeni bend i da je imala sve njihove ploče i da je išla na sve njihove svirke. Tako je počelo.
Imala sam neke bagove kad sam krenula da slušam Nu metal i Sex pistolse, ali prošla me je ta faza, hvala Bogu. Primetila sam da svi moji omiljeni bendovi pomalo zvuče kao Ekatarina velika.