Бенд,или извођач због којих сте почели да слушате то што слушате

e vako:
ja u osnovnoj nisam ni slusao muziku, nekako matorci petkom i subotom gledaju grand ja sta cu meni smor bilo i ja ili odem napolje da se igram ili ostanem kuci. mada necu da serem da sam ih mrzio.
u srednjoj (ili mozda krajem osmog razreda) ja krenem da slusam nesto drugo. al kurac, nemam interneta, nemam kablovske samo nekih 6-7 kanala na TV-u. mada na jednom od njih se pustala strana muzika cesto, pustali su sve. tako ja pocnem da slusam sve. rep, pop, rok, cak i tehno. ali nekako me rok najvise privukao (mada nije to rok ali shvatate sustinu). ramstajn, linkin park i limp bickit su vrlo cesto pustani i meni se svidjelo jbg. onda je dosla 2006 i evrovizija, i jebeni Lordi koji su pobjedili! tako da ja racunam taj momenat kao pocetak mog jos veceg interesovanja za hard rok/metal. to je bio prelomni trenutak zaista. sledece ljeto (2007) sam otisao kod brata u bg (inace metalac) i ono, malo se edukovao, narezo neke cd-ove i poceo da slusam Mejdene. tad sam dobio i komp otprilike (ali idalje bez neta) i mogao sam da "skupljam" muziku lakse. slusao sam nesto otprilike ovako: Mejdene, Metaliku, Linkin Park, Ramstajn, Lordi-e, Evanesens, Papa Roach, Bon Dzovi, Niklbek, HIM i masu ostalih slicnih bendova. a onda, onda sam dobio net (fala kurcu vise) i od tad mi je bilo mnoooogo lakse da oktivam meni novije i zanimnljivije bendove jer u okolini ni jednog metalca nije bilo. sad slusam metal uglavnom, ali gotivim rok, ponekad se vratim Lp-u i drugim "starim ljubavima" ali uglavnom slusam heavy, thrash i power.

tako, pjesme koje su me osvojile su bile Hard Rock Hallelujah, Poison, Ic maj lajf i Paranoid. mada su Lordi bili prelomni, ali prva metal pjesma koju sam cuo bila je Fear of the dark ali mi se nije nesto svidjela prvi put.

Ja sam se za rokenrol i dobre stvari oduvek interesovao preko ćaleta, familijarno. Posle sam počeo da slušam pank, preko drugaricinog cd-a, sad slušam i irski pank, psihodelični rok, 300 čuda... Jedino što ne slušam je metal tipa Amon Amarth, Cannibal corpse i to.

Okolina ima veliki uticaj na muzički ukus, ali on se mahom formira u dečjem dobu, kasnije jebiga ljudi slušaju šta im društvo ili okolina nametne.

Hard rok sam počeo da slušam kad sam imao 16 godina (sve je počelo od pesme 'Poison' :)). Zbog Antraksa sam neko vreme slušao treš metal, mada mi je Megadeth nekako najomiljeniji bend iz tog pravca. Zbog Hendriksa i Džeferson Erplejna sam počeo da slušam psihodeliju. Zbog Elis in Čeinsa i Perl Džema grandž i zbog Pistolsa pank. To je to! :)

Sudeći po ovoj temi svi ovde osim Čiče slušaju rok i metal.

Pa koliko ja shvatam, vecina autora na vukajliji koji nesto vrede, slusaju - rok, metal, i nesto malo jazz, blues i klasika.

Ja sam odrastao uglavnom uz ćaletov džez i neke gej grupe što je moja majka slušala,moj prvi kontakt sa ozbiljnom muzikom je bio negde u 15-oj godini,pre toga sam slušao sve živo,nisam se vezivao za žanr(osim elektronike nekako mi je išla na kurac),onda sam zbog drugara počeo da slušam rep i ta faza je negde trajala godinu dana a malo posle toga mi je brat od jednog dobrog druga narezao "Master of puppets","And justice for all" od Metalike,"the essential judas priest"(njihove najbolje stvari),"The Number of the beast" i "Piece of mind" od mejdena i od Dissectiona "Storm of the light's bane",i začudo prvo sam krenuo da preslušavam dissection,i nekako mi se svideo blek metal,ali nije to bilo ono što sam tražio,ali trebalo je malo vremena da se pređe sa repa na metal i zbog toga je bilo potrebno da svaki album preslušam po više puta :)

Ćale se ložio na Dugme, išao na Hajdučku i sl, pratio ih po celoj Jugi. Imao LP starog hevija- SWEET, SLADE itd, pa ja kao to slušao, ali me nije baš dotaklo. Kasnije, početkom devedesetih ortakov burazer mi dao kasetu Ramba Amedeusa, pa sam slušao i ćirilicu- Čorbu, Blajvagu, Azru...Oko 4. osnovne, se pojavila i Nirvana, kasnije Prodidži itd...u 6,7 sam se baš naložio na HM- Mejdeni, Metalika, WASP, Megadet, Antraks, Sleja!!!,Tul, pa posle blek,det, dum,indastrijal....do skoro sam slušao i EBM, neki teror indastrijal...sada volim sve to od metala, samo u manjoj meri. I naravno, Manu Čao i sl. fazon. A volim i kafansku muziku. Aaaaa! bio sam i u fazonu 357, Sanšajn, Strejt Džekin, Ajsbrn, Vudu Popaj...a gotivio i Tapovce i celu dens školu. U,jbt...

Гоблини.

Ćaletu je ortak sa snimio kasetu na kojoj su bili sledeći bendovi Alice in chains, Sonic youth, Nirvana i Soundgarden. Prvi put sam kasetu poslušau u 4. osnovne i tad sam se isprimao na Nirvanu i Sonic youth, kasnije sam zgotivio i druga dva benda, naravno 'de će klinja 4 razred da skapira AIC i Soundgarden.... :D

I naravno ćaletov teror sa Sabatima od kad znam za sebe, na tome sam mu zahvalan.

Daklem, da sumiram. Rambo Amadeus je zaslužan za razvitak mog muzičkog opredeljenja

Slušo rep u 6-om osnovne jer mi je to slušala sestra(Marčelo),onda ona počela slušati Gunse pa sam i ja,dok nisam u 9-om sreo lika koji je slušao punk i HC i kad mi je pustio
neke pjesme The Exploited-a odma sam se navuko.Posle slušao rege, a kad sam prestao pušiti gudru postalo nezanimljivo.Posle slušao etno i irsku.Danas slušam sve.

Мање, више као мали сам био официјелно рок, метал едукован од стране старије швеце, свидео ми се и тренс за време бомбардовања а онда негде крајем две'љадедруге дођох у посед "Diary of dreams"-a, албум "One of 18 angels", одох у војску, убише Ђинђића и навукох се на хероин :), :(. Добро, бар нисам постао готичар ал' сам три године "сијао" на "дарковима". И даље слушам ебм, дарквејв индастријал мада је мој утисак да све мање имају да кажу и покажу нове групе, нови албуми... Има зато гомила старог које могу увек изнова да преслушавам...

Две песме због којих сам отиш'o у курац:

Kad si sreo lika koji je pustao pank?

Van Vickomare jer ti sviras bas?

Sa sigurnošću mogu reći da je to KoЯn.
U to ne računam epic bendove poput metallice, gunsa, ac/dc-a... Korn je prvi bend koji sam počeo da detaljno preslušavam, analiziram, učim tekstove.
Na njih me je navukao ortak koji je tvrdio da je to dobar hard kor... :) Doduše, tada zaista i nije moglo da se precizno definiše pravac u koji bi se Korn mogao sa sigurnošću svrstati, u pitanju je '96. godina, dve godine otkako su oformili bend. Svojim neobičnim muzičkim stilom i posebnim stajlingom pokrenuli su novi pravac u metalu poznat kao NU metal. Nažalost danas je malo pravih NU metal bendova, razni teenage bendovi su uvršteni u taj pravac i to je pokvarilo moju sliku o NU metalu. Stoga sam se preorjentisao na groove i progresive metal.
Zašto KoЯn?
Isprva nisam mogao da ih smislim... Neobični Džonatanov stil pevanja i iskazivanja emocija je bilo previše ekstremno za mene, novajliju... držao sam se Rejdža i H-blocksa kao pravih otkrovenja u to vreme. I Body Counta. Onda sam vremenom, počeo da gotivim jednu po jednu pesmu... Prva, i jedina koja mi se sviđala tada je bila "Ball Tongue", ni iz kog posebnog razloga nego zato što je brža od ostalih. Kasnije, kupujem kasetu na kojoj sam mogao da pročitam tekstove koji su mi mnogo pomogli da shvatim burne strasti vokala i krajnje neobične, "plačuće" Munky-eve rifove... Tada posebno mesto i dan danas zauzimaju pesme "Blind" i "Faget"... O čoveče, mogao sam dumrem na koncertu 2009. na "Blind"-u, jer "Faget" nisu svirali. Oduševljen sam koncertom, energijom koju su preneli u masu... Pošto sam tad bio prilično "olađen" od njih zbog svih kasnijih izdanja, live nastup mi je vratio veru u KoЯn.
Drugi album "Life is peachy"- veoma uspešan eksperiment... Pravi KoЯn iza kojeg su nastale mešavine prvog i drugog albuma... Iz samog korena pesama kao što su Twist, Mr. Rogers, ADIDAS, Chi iznikli su prelepi pupoljci trećeg albuma... "Follow the leader". To je bilo to!!! Vrhunac zrelosti, eksplozija supernove... Najpopularnije a najbolje pesme poput Got the life, Freak on a leash, Children of the korn, It's on se nalaze na ovom mega izdanju. Svaka pesma je priča za sebe, jednostavno kao metalikin "black". Album koji ih je definitivno proslavio, doneo im je i titulu najboljeg metal albuma za 1998. godinu na Bilbordovoj top listi. Opravdano!!! Zatim sledi "Issues", manji pad u odnosu na treći album, ali podjednako dobar kao prvi, sa megahitom "fallin' away from me" i meni posebno dragim pesmama "somebody someone" i "make me bad"
Od devet albuma ovo je poslednji dobar. Nakon "Issues"-a KoЯn postaje prilično mlaka voda. Retke su dobre stavri koje podsećaju na prva četiri albuma... možda eventualno here to stay i "Anđina" komercijala - "did my time". Sve je dosta malko i komercijalno poput "Evolution" ili "Right now" ili ziljave obrade "Word Up"... Al' stari hitovi ostaju, niko nikad neće moći na taj način da izbaci osećanja u masu. Zaista, kapa dole.
Uglavnom, KoЯn je taj koji me je doveo tu gde sam što se tiče muzičkog opredeljenja. I hvala im na tome. Bend No.1!!!

e baš tu pesmu jedino gotivim od Korni grupe:)

U 9-om osnovnjaka Rosoneri...

to je to...

Definitivno kamen temeljac mog interesovanja za rock uopšte (iako je ovo više blues), negde u 8 osnovne. Takođe, glavni krivac zbog koga sam kupio gitaru :)

Ne znam, ne sjećam se.

Van Vickomare jer ti sviras bas?

Ovo tek sada vidim. :) Ne, sviram gitaru. Što pitaš? :)

Pre 6-7 dina sam čuo DMX-a i od tada samo rep. Domaći rep mi je ušao u srce na nastupu TLV-ja pre 4 godine.

Bob marli kad sam imao 5 godina, svidelo mi se i tek sam počeo da slušam tu muziku na kraju 6. raz.

Почо сам с Битлсима, Стонсима, Блек Сабатом и Мејденом. Мада сам више слушао домаће, јер је то ујак имао на плочама, типа Чорба, Азра, Корни Група, Поп Машина, слушао сам и панк, Атеист реп и ти фазони, Прљави Блажа и инспектори ал' и то сам прерастао са неких 12 година. Касније, пред крај основне сам почео мало озбиљније, Џими Хендрикс, стари блузери, Лед Цепелин, Рори Галагер и ту сам негде почео и да свирам енд рест из хистори.

prvo oni

a onda su oni presudili

Sunshine, Čorba, Atomsko Sklonište, Osvajači, Gunsi, Scooter..Sve sam pokupio od rodjaka.. Posle mi je bitno bilo da što jače udara zika kad se popnem na ležaj, stavim wokmen i skačem ko nenormalan .. Kokain, kokaina kokaaaain....

nosim utoku uprtu u djoku... :)

Kratko repertiranje u minimalnom roku! :D Rep zbog Grua i Montenigersa,Prodigy bih izdvojio kao poseban pravac muzike jer niko nije kao oni.Rok,sta znam,volim ex-yu itd,ali Corba je zakon.House sam slusao dugo,ali se mnogo proseljacili,one sto sad slusam su old skul hausa.Reltivno od skora slusam Trens i za to je zasluzan niko dugi nego Armin Van Buuren,ali je takav vid muzike da ima mnooooogoooo dobrih dj-eva tako da ne bih nikog izdvajao.Sve u svemu,volim sve sto ima muzickog potencijala,a od raspolozenja zavisi sta kada slusam.

Domaći rok sam ozbiljno zavoleo u 7 razredu Osnovne škole zbog Vatrenog poljupca (Milić Vukašinović), naravno tu su i Čorba, Partibrejkersi, Kraljevski apartman, 357, Kerber, Atlantida, Ju grupa tu i tamo, onda sam otkrio i Hladno pivo, fantastičan bend :) Strani rok me u principu nikad i nije privlačio izuzev ponekih pesama...

Vatreni poljubac

Hladno pivo

Jandrino jato.