Vlajo,
Partizani, cetnici, ljoticevci, nedicevci, ja vise ne znam.
S tim sto su partizani imali bolje uslove od svih: gerilski nacin ratovanja im je bio poznat, prekaljeni borci i kadar iz Spanije, nisu polagali racune nikome, ali su na teskim sopstvenim greskama ucili. To koliko je civila stradalo zbog njihovih budalastina, druga je stvar, uz jednostavni slogan: Mi smo jedini ispravni, svi ostali su neprijatelji.
Cetnici sa druge strane su imali organizaciju slicno hajduckoj, koja je bila zastarela, Draza je polagao racune vladi u Londonu koja nije imala veze sa realnoscu, i problem je nastao zato sto je u svakom kraju bio po neki cetnicki 'arambasa koji nije slusao Drazu, a radio je na svoju volju.
Ljoticevci i Nedicevci i nisu vredni nekog pomena, mizerne grupacije, mada je zanimljivo da su Ljoticevci-Srpski Dobrovoljacki Korpus zvanicno postali deo SS Waffena negde 1944., video sam sliku tog dokumenta negde na netu, tako da eto i Srbija je imala SS diviziju, da li treba da se stidimo ili budemo ponosni vise ni sam ne znam, posto je za 60 godina narod toliko puta menjao ideologiju i strane, da ja nemam predstavu koji bi to bili NASI u II Sv.ratu
A posebna stavka u svemu tome je kome je narod bio naklonjen. Moj pra-deda je izmenjao tri vojske i na kraju je ziv zavrsio rat. Daleko od toga da je bio jedini, a mnogi su slucajno zavrsili u ovima ili onima pa su prelazili na drugu stranu u zavisnosti od toga kako vetar dune.
Toliko o nekoj ideoloskoj potkovanosti u Srbiji tog doba.
Slicno je bilo i krajem 80-tih.
Odjednom su svi od partizana postali cetnici, i danas svi nesto gotive Drazu, kokarde, Ravnu goru, Od Topole, dok su partizani zavrsili negde na smetlistu istoriju, u fazonu: Koji crni partizani sad.
