"Život i smrt porno bande"

Film je golo govno. Pogledao sam do kraja i ne znam koji kurac je sniman. Bacanje para (mada bih po svemu rekao da budžeta za snimanje nije ni bilo). Sve ja blagi očaj.

Ovo je tipičan primer filma koji obiluje umetnošću glume i režije, ali opet smara, znaš kakav će biti kraj. Pre biram ovakav film, da radnja drži pažnju do kraja, neočekivan rasplet i kraj koji te ostavi da razmisliš da li je ok što se tako završilo ili bi bilo bolje kad bi se završilo drugačije. Tu je najbitnija razlika u ocenjivanju filma, da li ću posle gledanja reći "MEH" i pustiti drugi, ili ću razmišljati o njemu, vraćati scene za koje mislim da nisam najbollje shvatio, ili u krajnjem slučaju, samo pustiti film ispočetka.

Ovo je tipičan primer filma koji obiluje umetnošću glume i režije, ali opet smara, znaš kakav će biti kraj.

Evo, da ti predložim jedan film za koji svi znaju kako se završava, a koji je isto tako sniman ručnom kamerom, i u kome na kraju svi glumci poginu. Samo ovaj film je mnogo strašniji, bolji, dosadniji i više podstiče na razmišljanje nego film iz naslova ove teme.

Ako ovo nije najbolja završna filmska scena svih vremena, seci mi glavu. Čovek je napravio najbolji do sada film o smaku sveta, a bez specijalnih efekata i pomoću ručne kamere. To je umetnost.

Мени Меланхолија ни у једном тренутку није био досадан филм. Напротив, пун је тензије, тачније други део. А први део је леп увод у други.

Odgledah taj film samo zato što je režiser na nekom festivalu preprikazivanja filma rekao da razume Hitlera i njegove postupke. Očekivah sranje od filma, ali sam se zajebao.

Dosadan u tom smislu da nema spoljašnju, nego unutrašnju dinamiku, uslovno rečeno, dosadan za prosečnog gledača filmova. Ali nekako jedan od filmova sa najstrašnijom idejom. Kad Kirsten Dans kaže: "Život je zlo, ne postoji nigde u svemiru, samo na Zemlji, i sad će nestati." Kakva crna sečenja grkljana, to je pravi snaf.

Dosadan u tom smislu da nema spoljašnju, nego unutrašnju dinamiku, uslovno rečeno, dosadan za prosečnog gledača filmova.

То јесте.

Ali nekako jedan od filmova sa najstrašnijom idejom. Kad Kirsten Dans kaže: "Život je zlo, ne postoji nigde u svemiru, samo na Zemlji, i sad će nestati." Kakva crna sečenja grkljana, to je pravi snaf.

Да. Мени је Меланхолија већи хорор од већине хорора које сам видео. Искрено, осећао сам прави страх током гледања филма, а како и иначе волим да размишљам о тој тематици, после филма сам размишљао још више.

Odgledah taj film samo zato što je režiser na nekom festivalu preprikazivanja filma rekao da razume Hitlera i njegove postupke.

Чуо сам да су га јевреји јако напљували.