Ко није гледао, нек не чита. 10/10 , препорука свима.
Гледам опет бертолучијев ''Двадесети век''. Тек сада капирам колико је маестрална подела улога тј. одабир. Ђовани, ћале малог Алфреда којег касније касније глуми Роберт деНиро баш доста подсећа на деНира. Мали Олмо подсећа на Депардјеа, а Рећина, за њу сам тек сад сконтао, мала је иста као кад порасте! Ју. Калико добру слику одаје.
Овај матори Алфредо, властелин, газда, паћеник је, ал' капирам... то је карактеристично за слој буржоазије. Не може да поднесе старост, да се суочи са смрћу, са бесмислом живота, са досадом, бесни јер нема снаге да урпавља поседом, нема снаге да заповеда сељацима који га убр. не зарезују два посто. Без обзира што су сељаци овде робови, код њих има слоге, искреног весеља и поштовања, и не срамоте се, што је по мени далеко бољи живот од живота друге породице...Вероватно му је претешко јер смрћу губи живот (мислим сасвим логично, али кад се човек удуби и није све једно), а његов живот је имање, егоизам, новац, материјално, тлачење сељака, ривалство са њима, доказивање своје моћи над њима. Тим стопама иде и Ђовани, његов син, наследник... и шта је постигао? Апсолутно ништа.. А најгоре од свега наведеног му је јер стари, јер му се не диже туки - ово је речено баш добро када исцпљен, завидно говори гледајући сељаке на весељу: ''Немам снаге ни наређивати слугама. Слушај.... дивна музика. Млади плешу, грле се и воде љубав у сутон. Нема овде места за старце'' , онда је баш очекивана његова каснија реакција када пожудно гледа малу клинку, говори јој да му завуче руке у гаће а потом се беси. Тотално мучење сељака, зато је и јавља у то доба нацизам, фашизам, и комунизам који се ослањају на радничку класу, нудећи им боље животе. Сцена када газда говори да ће плата бити смањена јер је невреме сјебало њиве, затим му сељак одговара ''али када роди дупло више, не добијемо повишицу'' , овај му одговара да има велике уши, и тада он своје уво сече и да ставља му у руку. која прелуда сцена. одлази кући и каже мајци шта је било, тј говори јој ПОВРЕДА НА РАДУ, која ништа не значи и ништа је не покрива. А здравствено осигурање је нудио комунизан.
Који је Бернардо мајстор јебени, геније. Један од најбољих филмова икад, рецимо, као кад читаш добар роман нпр Достојевског, свака је појединост битна и све има свој континуиран след, како је писац писао - мора да буде тако, и никако другачије. Е то ради Бертолучи у тој сцени маторог Алфреда и овом разговору, а и целом филму.
Још једна сцена ми је запала за око баш баш, када Ђовани говори ''хоћу да наследим све, да се расипам, и сваких 6 месеци друга жена'' , и тада му његова жена дркне шамарчину, онако симпатично љутито, ал искрено показала емоције... Док ове наше дроље готиве да себе представљају као индиферентне бичарке, глуме равнодушне кучке а у себи пате најстрашније и једу се прегладно ишчекујући да ће да надмена слика привући мушкарца и да ће помислити као ''види не јебе ме два посто'' , колико пребедно. Жена бр1 - палац горе. Леп менталитет некадашких италијанки, спрд, као у ''Амаркорду'' Федерика Фелинија. Контам да је то нека средина квалитетне жене, а не оне две крајности - еманципована идиоткиња која ће да те јебе са свих страна уколико јој дозволиш, из разлога јер је финансијски самостална а ти се љуто ложиш на њу, а самим тим не можеш да јој радиш оно што би могао другој крајности, тј, необразованој сељанки, којој је муж спрцао двоје деце и тиме привезао је за себе, која ради као домаћица јер не би нигде друго могла, и која мора да трпи јебено малтретирање и физичко и психичко, јер зависи од њега. Газда јебени. Два тотално ненормална односа.
не могу више, наставиће се.