We're the Millers
Posle 30 minuta filma sam napustio prostoriju. Film je isfurano govno. Prevelika ocjena za ovu glupost.
Макаронац, само опуштено.
Филм је за потрошаче циљао на групу уживаоца брзе хране и забављачких филмова где падање у несвест од надахнутости није предвиђено.
Додуше, волем и ја такве филмове погледати једним оком, док другим брстим Алана Форда.
Суштина је, ваљда, да су Џенифер Енистон и Ема Робертс лепе када се љубе, и када Џенифер изводи онај стриптиз, мада нисам сигуран да је то баш она у свим кадровима.
Међутим, овде сам да препоручим једно изузетно филмско остварење, а ово сам коментарисао само онако, успут (што би рекли амери).
Наиме, реч је о филму Siberie Monamour (2011).
Након много одгледаних просечних филмова у низу, овај ме је помало изместио из осе и окренуо Еуропи и гледању бољих филмова са мање утрошених средстава, а са далеко већим ефектом на душу конзумента.
Руски филм је руски филм (не односи се на сваки), али Руси имају душу, док је американци (USA) немају. Има их и који имају.
Укратко, филм обилује насиљем, нежношћу, преиспитивањем сопствених поступака и променама. Поред прелепих пејзажа Сибира гледаних поиздаље, а сурових изблиза, може се осетити и вера.