Највише се усерем кад уочим нешто у позадини, што већ неко време стоји тамо, па онда полако крене према позитивцу који му је окренут леђима, и ништа не слути. Нисам неки љубитељ гора. Крв, изнутрице и остала чуда ме више згрозе, него што ме уплаше, а то, по мени, и није поента хорора. Најстрашнији хорори су они који приказују ситуације које делују оствариво. Такви те плаше и након што одгледаш филм.
Него, ево мало грозота од Такашиа Микеа:
Ôdishon (са овим треба имати стрпљења, али исплати се на крају)
http://cinemacoreano.files.wordpress.com/2009/06/b0000640s9-01-_sclzzzzzzz_.jpg
Imprint (из серијала "Masters of Horror"; ова епизода (наводно) није приказивана на ТВу; има гомила морбидарија, осетљиви боље да не гледају; има и неких смехотресних детаља (азијатски прелазак "л" у "р", "глума" главног глумца...); у главном, к'о што рекох, морбидно.)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/archive/0/0c/20060826055243!Masters_of_horror_episode_imprint_DVD_cover.jpg
И за крај, мало француско-румунског софткора:
Ils (Them)
http://avangardisco.files.wordpress.com/2008/09/ils.jpg