Reči bez slova A

recnik

Veštice su lenčuge, ne govori više, to je njihov usud.

Лењивице, са нежним ружом који прекрије усне, брзо добије стоп пошто с метле трусне!

Ne lupeći gluposti neke, ostavi veštice. Kreni, vile te očekuju.

Видиш, већ је доцно, под њихове чини песник је клонуо...

Pesnik je Budino koleno. Klekni pred veštice, strpljenje im se gubi.

Колено ћу сљуштити и једно и друго, вештице желе мени, и никоме другом

Ne žele tebe, tvoje misli, veštičiji učeniče, žele meso u čorbi.

Зачињен њиховим смехом, хипнотишућим звуком штикли!

Želiš li to, glupi pesniče? Veštice misle tebi zlo.

ne misle njemu, misle onom ko na Vuku dođe, tek da mu vreme ne prođe.

Нек и желим, у њиховој чорби се веселим!

Želi, bleso, želi. Tužno je to, veštice zle tebe će ubiti.

Тихом огњу принеће, суд свој за спрему клопе, песнички оброк!

veštice nisu krive... Krivi su ljudi što ih jure i u gorece svetlo meću... One se svete... "klin se čekićem kuje"

Od veštice se skloni, nek gore svetli kotlovi njeni.

A goreće drveće što su ljudi iz selendre pripremili? Vestice se klone njih... Znaju šta ih čeka u toj svetlosti.

Песник и вештице, руку под руку, дуги нокти, врели и у звуку

Pesniče, ne gini ludo, nokti kožu stružu, ne miluju.

Pusti veštice, udri brigu bliže veselju.
Od turobnosti štetni efekti prete, nemoj se mnogo unesete.

Vestice se promenile... Nokte isekle, kosu ošišale i peglom popravile. Ušle u nove kuće pored kojih su rupe punjene vodom turile. Dok sunce meće svetlost u noć, kupuju u butiku i jedu filete uz vino. Cim se noc vrne, one lete po mesečini predmetom kojim su kuću čistile.

pusti ruže ,nisu uvijek mile jer trnje su izoštrile

Izoštrile trnje, ne i dušu! Oklop tvrdi trnjem ivezen, dušu milu krije!

to je nečisto mišljenje,stidi se

Trnje njihovo izbode prste. Vrede svake bodlje do krvi probodene. Zbog mirisnosti svoje. Zbog lepote neskrivene.

I kukurek je cvet! S prolećem se budi.

NEČISTO? KOMLIMENTE UDELITI?

što se čudiš-nije li to istinito

Grešku joj uvide.. "svAke"

nije dobro miris dugo njušiti

Ulovih sebi grešku!

nije loše grešku uloviti

Moraću da odem, jer je vreme...

Idi i dođi posle opet!

Hoću, tek seledeće nedelje.

Dugo beše odsustvo tvoje?

Dugo,dugo predugo...

Dio htede mene u ovome skinut?