E, укуцо сам и видио о којим снимцима се ради, (дакле, нисам га пуштао). У питању је славље у хотелу "Ил Мелограно", који је удаљен неких 10-ак километара од Барија, мислим сјеверно од тог града...
Гледао сам овај снимак, па нећу слагати ако кажем, стотину пута. Имао сам га на видео касети, јер сам све тадашње емисије о Звезди и њене утакмице снимао преко видео рекордера (сами Бог зна коме сам касније све те касете раздијелио, мислим да ми је само остала утакмица из Барија).
Тог дана, 29. 05. 1991., моја старија сестра је дошла из школе п`јана ко винта. Био је нечији рођендан. По несрећи, стара јој је била наредила да спреми неку пилетину са кромпиром у рерни за ручак, како би она и тата чим дођу с посла могли да ручају и прате цјелодневну ТВ емисију посвећену Звезди. Ручак је пригорио јер је сестра заспала, али старци нису никад сконтали да је она тад била пијана.
Горе поменута емисија је почела већ негдје око поднева, а лик који ју је водио се нон стоп жалио "како су сви отишли у Бари и како он има јако тежак задатак, јер не зна кога да доведе за госта". Иначе, мислим да је 90 посто тадашњих запослених у спортској редакцији Телевизије Београд отишло на лице мјеста - на СТАДИОН СВЕТИ НИКОЛА, јер је горе шоменути водитељ личио на благог ретарда и стално су му испадали неки папири из руку. Сјећам се да му је један од гостију био Ђорђе Балашевић, који је цијело то своје гостовање искористио да прича вицеве о Слобу Милошевићу, убацујући понекад у причу и Црвену Звезду. И, тако некако, прође вријеме...
Утакмица је почела у 20:00, мислим. Пред сам почетак преноса, емитована је једна од оних легендарних реклама Кока Коле са геј сублиминаторним порукама - лик грађевинац који сједи на неком огромном облакодеру у изградњи, мишићав и го до паса, пије ладну "Коук". Можда си је некада и гледао, немам појма.
На трибинама - више њихових навијача. Доста више. Ал` зато, кад Делије загрмише "Пуне трибине лудих навијача...", наста делиријум. Они се више и не чују... Делиријум јеботе, а утакмица није још ни почела! Развише ону огромну заставу Србије... Јежим се и сад док ово пишем...
Утакмица је била јако досадна, што се тиче њихове игре и потеза. Можда и најдосаднија коју сам икада гледао. Мислим да се цијела Европа, осим Делија и њихових навијача (менс` чини да се они зоу Јенкији, нисам сигуран) то вече сморила. У првом полувремену, Папен (какав је он био играчина, уф...) је имао фину шансу, а Бинић му је већ у следећем нападу узвратио полушансом. У другом полувремену - ништа. Први продужетак - ништа. Други продужетак - УЛАЗИ ПИКСИ ЧОВЈЕЧЕ. У њиховим редовима је, да не буде забуне... Већ при првом додиру с лоптом, ствара им солидну шансу, али је Крис Водл (и он је био добар фудбалер) пребацио преко гола. Пенали. Њихов први извођач, Мануел Аморос, промашује. Односно, Стојановић га мајсторски чита. Сви наредни извођачи погађају. И, долази најважнији моменат...
МИЛОЈКО ПАНТИЋ: "Одлучујући тренутак утакмице... Дарко Панчев и Олмета... Очи у очи. Дарко Панчев........ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ШАМПИОН ЕВРОПЕ!!! (У том моменту стара баца неку скупу кристалну флашу из које се точи ракија кад дођу гости кроз прозор. Стари јој јебе све по списку и истовремено скаче по кући као мало дијете) ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ПОБЕДНИК КУПА ЕВРОПСКИХ ШАМПИОНА!!! НАЈВЕЋИ УСПЕХ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ КЛУПСКОГ ФУДБАЛА!!!! ДАРКО ДАРКО ДАРКО!!!! ЗЛАТНА КОПАЧКА ЕВРОПЕ - ПОЗЛАТИЛА ЈЕ НАШ ЦРВЕНО-БЕЛИ ТИМ..."
Славља по граду, мене моји једва пустише напоље, са старијим рођаком... Аута свирају, виоре се већином југословенске заставе, муслимани и Срби се последњи пут заједно радују. Ипак, једног муслимана са заставом Социјалистичке републике БиХ, умало неки Срби не истукоше...
Десет година сам имао тада, а ово сам написао у једном даху, тако да... оно... могуће да има граматичких грешака и да сам понегдје и сморио са небитним детаљима. Сигурно је да бих толико тога могао још причати о овоме :-)