Kad si deo te države, generalno treba da te boli uvo ko je tamo na vlasti, jer taj privid demokratije, tj. taj izbor koji oni imaju, ne menja nešto drastično stanje u samim SAD. Mnogo više utiče na njihovu spoljnu politiku.
Republikanci su kao malo agresivniji i kao malo više su protiv migranata, i kao malo više imaju podršku bogatijeg sloja, a demokrate su kao malo više demokratične, slobodnijih shvatanja i kao malo više okrenute ka običnom čoveku.
Kad udješ dublje u tu priču, i jedni i drugi rado prihvataju da im Meksikanci čiste kuće i dvorišta, a da im crnci budu tu negde do kolena. Povremeno, ovi što su kao slobodnijih shvatanja, puste i crnca da im upravlja državom, samo da bi rekli: evo našeg crnca predsednika, mi volimo crnce i ne ugrožavamo ih (nešto kao što smo mi sa Brnabom izveli da bi mogli da kažemo da ne ugnjetavamo pedere). Korisna žrtva, mora da priznaš.
Što se tiče spoljne politike, tu je već malo ozbiljnija situacija jer je u pitanju kontrola svetskih resursa, ali generalni dogovor izmedju republikanaca i demokrata je u fazonu: mi kontrolišemo xxx, a vi yyy, i dok smo mi na vlasti nećemo da čačkamo vaš yyy, a vi kad budete došli na vlast, nemojte da čačkate naš xxx. Ako baš neko ugrozi vaše, možemo malo da upotrebimo oružje čisto da zadržimo status kvo, dok vi opet ne dodjete na vlast.
