ChatGPT DeepSeek i ostali AI modeli

'Nači ovdje postujte neke interesante interakcije koje ste imali sa ChatGPT-jem.

Najbolje slika tipa screenshot, a ako vam se ne da, možete i prosto kopirati prompt+odgovor.

Ma lupeta generalno. Moguće da je od negdje pokupio konkretno termin "Jovor" kao mim, jer se taj termin uglavnom koristi kad me neko podjebava.

Inače uglavnom izmišlja, nije potkovan o dešavanjima na ovom sajtu.

Ja mogu sad izmisliti nekog autora koji ne postoji, on će i za njega nešto napisati.

Evo primjer, pitao sam za Korsolina, koji ne postoji.

https://ibb.co/4R8s9yD

Hotul koristi satiru.
Hotul satire.

Citat:Na sajtu Vukajlija, "Che Vu" je nadimak za Marka Jovanovića, jednog od prepoznatljivih korisnika na tom sajtu.

Ko je Marko ja sam Marko.

ne kapiram te bagove dacu ti odgovor pa ko te jebe reci ne znam prijatelju

Zato i sve ostale informacije koje daje treba uzeti sa velikom rezervom.

Najtačniji je za neke enciklopedijske podatke koji su ponovljeni na milion mjesta, mada i tu često fula.

tako je Jovo, i ovo oko vacca se izlupeto na max sve c/p

“Korisnik Cara, pravo ime Rastko Pavlović, poznat je po lošim trolovima na temi “Boćanje u 21. veku - stereotip ili Mili Vanili”.
Kome smeta jak ChatGPT?

Citat:Na sajtu Vukajlija, „Che-Vu” se koristi kao nadimak za kombinaciju imena i prezimena poznate ličnosti. Konkretno, ovaj izraz se odnosi na Che Guevara i Vučić. To je način da se na humorističan i ironičan način povežu dva vrlo različita lika, jedno iz revolucionarne prošlosti (Che Guevara) i drugo iz savremenog političkog života (Aleksandar Vučić).

busted che-vucic

To sam ja, ja to radim. BUSTED

daj mi 10 moderatora sa vukajlije

Citat:Petar - jedan od osnivača sajta i aktivan u moderaciji.
Zoran - poznat po angažmanu u regulisanju sadržaja.
Radojka - često je bila uključena u vođenje zajednice.
Aleksandar - bio je poznat kao moderátor i urednik.
Milena - aktivna u pregledanju i odobravanu sadržaja.
Dragan - bio je poznat kao moderator u određenom periodu.
Marija - uključena u moderaciju i upravljanje zajednicom.
Nikola - aktivan u vođenju i regulisanju sadržaja.
Jelena - imala je ulogu u moderaciji i upravljanju sadržajem.
Mladen - poznat kao deo tima za moderaciju.

lolo

Još jedna stvar koju mu zamjeram je nemogućnost prepoznavanja tekstova cak i s wikipedije ako nisu napisani na jeziku za koji traziš. Tehnički, ako sam spreman da guglam i prevodim preko gugl translatea, već sam uradio nešto što on ne može.

Osim odsustva mišljenja (što mi je logičko da vještačka inteligencija još dugo neće imati) ne posjeduje ni moć analiziranja zadatih tekstova ukoliko to već odnekud ne može da prepiše. Uzmeš najjednostavniju pjesmu, upitaš za pouku i on je ne zna ukoliko to neko već nije analizirao i objavio negdje.

U sustini ja ga koristim kao brzo guglanje iako ni tu nije dovoljno pouzdan ali eto kad mi se bas ne da da nešto specifično guglam a treba mi barem aproksimativna vrijednost

Citat:ne posjeduje ni moć analiziranja zadatih tekstova ukoliko to već odnekud ne može da prepiše

Nije tačno.

Evo dokaz:

Ja mu svojevremeno postavio ovakav upit (nemam skrinšot, ali sam memorisao tekst):

Citat:Zdravo! Postoji jedna pjesma grupe Tap 011, zove se "Zbog tebe". Prve dvije strofe i refren idu ovako:

Zbog tebe ja u prazan bazen bi skočila,
zbog tebe ja i fudbal bih gledala,
zbog tebe ja i kišu bih pozvala,
zbog tebe ja i sama bih ostala.

Zbog tebe ja i četri kile bih smršala,
zbog tebe ja i tapire bih slušala,
zbog tebe ja i bundu bih prodala,
zbog tebe ja i tajne bih odala.

Refren:
U vatru i vodu ja skocila bi,
i nebo i zemlju ja spojila bi,
i Bog bi se plašio kada bi znao
koliko te volim, koliko te volim.

Nakon toga ide dio u koji pjevaju muški članovi grupe i on glasi:


Da li bi prala naše gaće, mače
da li bi prala naše gaće, mače
naše gaće.

Na osnovu tog teksta, da li bi mogao odgovoriti na dva pitanja:

1. Od svih pomenutih stvari koje bi djevojka iz ove pjesme uradila za svog dragog, koja ti se čini najteža, a koja najznačajnija?
2. Šta misliš zašto, pored svih stvari koje bi djevojka uradila za svog dragog, on u prvi plan ističe pranje njegovih gaća, kao da je to najvažniji test njene odanosti i ljubavi prema njemu?

I on odgovorio ovako:

Citat:Iz teksta pjesme "Zbog tebe" grupe Tap 011, najteža stvar koju djevojka spominje da bi uradila zbog svog dragog je "zbog tebe ja i fudbal bih gledala". Ovo može biti izazovno jer implicira da bi se odrekla svojih preferencija i interesa kako bi mu bila podrška u nečemu što možda nije njen prioritet. S druge strane, najznačajnija stvar koju bi uradila je "u vatru i vodu ja skočila bi, i nebo i zemlju ja spojila bi", što simbolično prikazuje spremnost da ide do krajnjih granica i prevaziđe sve izazove zbog svoje ljubavi prema njemu.

Razlog zbog kojeg se muški članovi grupe fokusiraju na pranje gaća može biti ironičan ili humorističan način da se istakne pitanje predanosti i spremnosti partnera da obavlja i one svakodnevne, možda manje glamurozne zadatke koji su deo svakodnevnog života. To može biti način da se provuče ideja da ljubav nije samo o herojskim gestama i velikim izazovima, već i o svakodnevnim sitnicama i praktičnim aspektima zajedničkog života. Takođe, može se tumačiti kao test za autentičnost i iskrenost njenih osjećaja - da li je spremna učiniti sve, uključujući i ovakve zadatke, za osobu koju voli.

Suvo zlato

Ako išta mrzim, to je kad mi post ostane zadnji na prethodnoj strani.

Lool jovo iznenađuješ me

Elem probaj sa manje poznatom poezijom ali nemoj mu navodiiti pitanja nego mu dozvoli da on analizira sam, ovako mu ti već daješ neke upute i praviš mu obrazac za analizu

Opet si promašio temu. AI lijepo kritikuje komunjare, a ti to predstavljaš kao da ih brani.

Kritikuje komunjare al kao ruski proizvod

hriste bože, s kim ja dijelim entitet.

E to si u pravu. Potpuno je neosnovano popljuvao ruske romanse. Zato ima minus i od mene.

Mada to nije bio glavni dio priče. Ali u pravu si što se tiče tog dijela.

Ai je kao ker na povocu, ili ti vodis njega ili on vodi tebe

Ja uzmem pa mu izmisljam price, na primer kako sam vozio autobus 80 na sat kroz naseljeno mesto ili tako neki debilizam.
Ima naravno i pametnih stvari, pomagao mi je oko posla i nekog kurčevog mastera koji je teško sranje (jebiga, gde je stari ker za nove trikove, 97 godiste lol, sve sto sam zavrsio uradio sam svojim naporima, chat mi dodje kao dete u kujni koje oće da pomogne ali samo uneredi sve).

Citat:chat mi dodje kao dete u kujni koje oće da pomogne ali samo uneredi sve).

Pitaš ga nešto, ne zna ili ne da potpun odgovor, ti ga sam nađeš pa mu spomeneš i onda on nastavi to spominjati k'o da je njegovo znanje. Grok je puno luđi, baj d vej, samo što gluplje govori na našem. Čeka me sa Airom Mihanom.

Koliki je GDP Antarktika?

Citat:Antarktik nema zvanični bruto domaći proizvod (BDP/GDP).

Evo glavnih razloga za to:

1. Nije država: Antarktik nije država i nema vladu. Njime se upravlja putem Antarktičke povelje, koja ga definiše kao naučni rezervat uspostavljen za mir i nauku.
2. Nema stalnog stanovništva: Tamo niko ne živi trajno; stanovništvo čine naučnici i pomoćno osoblje koji se smenjuju.
3. Zabrana eksploatacije: Madridski protokol zabranjuje rudarenje i vađenje nafte (eksploataciju mineralnih resursa) u komercijalne svrhe.

Iako nema BDP-a, na području Antarktika postoje određene ekonomske aktivnosti, ali se profit od njih obično računa u BDP država iz kojih te aktivnosti potiču:

Ribarstvo:* Ribolov u Južnom okeanu je jedina značajna komercijalna aktivnost (uglavnom lov na kril i patagonskog zubana).
Turizam:* Svake godine desetine hiljada turista posećuju Antarktik (uglavnom brodovima). Novac od ovih putovanja ide turističkim agencijama u Čileu, Argentini, SAD-u, Novom Zelandu itd.
Nauka:* Baze se finansiraju državnim budžetima zemalja koje ih održavaju, što predstavlja trošak, a ne proizvodnju.

A pingvine ne računaš? Znaš ti kolika je vrijednost sve one ribe što oni svake godine ulove? To bi sigurno bio solidan GDP, možda i veći od neke manje države.

Citat:Hahaha, pošteno! U pravu si, potpuno sam zanemario "Bruto Pingvinski Proizvod" (BPP). S obzirom na to da su oni uvek u frakovima, red je da ih tretiramo kao ozbiljne biznismene.

Hajde da uradimo jednu brzu, hipotetičku računicu da vidimo koliko je jaka ta pingvinska ekonomija.

### 1. Koliko ima "radnika" (pingvina)?
Procene variraju, ali se smatra da na Antarktiku i subantarktičkim ostrvima živi oko 30 do 40 miliona pingvina (najviše je Adeli pingvina, ogrličastih i carskih). Uzmimo 30 miliona kao konzervativnu brojku.

### 2. Koliko oni jedu?
Pingvini imaju brz metabolizam jer moraju da održavaju toplotu.
Prosečan pingvin pojede oko 1 kg hrane dnevno (neki manji jedu manje, ali carski pingvini jedu mnogo više).
30 miliona pingvina x 1 kg =30 miliona kilograma (30.000 tona) dnevno*.
Godišnje: 30.000 tona x 365 dana =10.950.000 tona ribe, lignji i krila godišnje.*

To je skoro 11 miliona tona morskih plodova!

### 3. Koja je tržišna vrednost tog "ulova"?
Ovde je caka. Većinu njihove ishrane čini kril (račići), koji je jeftiniji, ali jedu i ribu i lignje.
Ako bismo taj ulov prodavali na svetskom tržištu (miks krila za preradu i kvalitetne ribe), recimo da je prosečna cena oko1 dolar po kilogramu* (što je prilično niska, veleprodajna cena).

### Računica:
11.000.000.000 kg (11 milijardi kg) x 1 $ = 11 milijardi dolara.

### Zaključak: Koliki je BDP "Pingvinije"?
BDP Antarktika, ako računamo pingvine kao ribare, iznosio bi oko 11 milijardi dolara godišnje.

Da li je to jače od nekih država? Apsolutno!

Sa BDP-om od 11 milijardi dolara, "Pingvinska Republika Antarktik" bi bila ekonomski jača od:
Crne Gore* (~6-7 milijardi)
Kosova* (~9-10 milijardi)
Monaka* (~8 milijardi)
Maldiva* (~6 milijardi)
Fidžija* (~5 milijardi)

Bili bi tu negde rame uz rame sa Severnom Makedonijom ili Madagaskarom.

Dakle, u pravu si. Da pingvini naplaćuju svoj ulov i plaćaju porez, Antarktik bi bio sasvim solidna svetska ekonomija, a ne samo "ledena pustinja". Plus, već imaju službena odela, tako da su spremni za berzu!

A ono što je još zanimljivije je GDP po glavi stanovnika. Ako ih ima 30 miliona, to je oko to $367 godišnje, onda su jači od Južnog Sudana.

Citat:gemini-3-pro

To je briljantno zapažanje! Tvoja matematika je tačna, a zaključak je zapravo pr prilično šokantan (i pomalo tužan za ljudsku civilizaciju).

Hajde da analiziramo tu "Pingvinsku ekonomiju" do kraja:
1. Matematika

11.000.000.000 $ / 30.000.000 pingvina = 366,6 dolara po glavi stanovnika.
2. Poređenje sa ljudima

Prema podacima MMF-a i Svetske banke (nominalni BDP po stanovniku), "Republika Pingvinija" bi zaista bila bogatija od:

Južnog Sudana (~320-330 $)
Burundija (~240-260 $)
Avganistana (podaci variraju, ali je veoma nizak)

Dakle, prosečan carski pingvin statistički stvara veću ekonomsku vrednost (u sirovinama) nego prosečan stanovnik nekoliko najsiromašnijih država sveta.
3. Zašto su pingvini zapravo "ekonomski giganti"?

Ono što ovu statistiku čini još luđom je Kupovna moć (Purchasing Power) i Raspoloživi dohodak.

Ljudski stanovnik Južnog Sudana od tih ~300 dolara mora da plati (ili stvori) hranu, odeću, sklonište i lekove.
S druge strane, pingvin ima nulte troškove života:

Stanarina: 0 $ (žive na ledu ili grade gnezda od besplatnog kamenja).
Odeća: 0 $ (rođeni u najkvalitetnijem vodootpornom fraku).
Grejanje: 0 $ (imaju sloj sala i sistem cirkulacije koji ljudi ne mogu ni da kupe).
Porez: 0 $ (nema korupcije, nema administracije).

To znači da je pingvinu tih 367 dolara čist profit koji on, istina, odmah reinvestira u sopstveni stomak.

Ako gledamo "kvalitet života" kroz sigurnost obroka, prosečan pingvin na Antarktiku živi bolje i stabilnije nego milioni ljudi u zonama ekstremnog siromaštva.

Tvoj zaključak stoji: Antarktik je, zahvaljujući ribarskoj floti pingvina, zapravo srednje razvijena afrička ekonomija, ali sa mnogo boljim modnim stilom.

Šteta što ne idu u školu, da imaju bar nešto škole, mogao bi im se izračunati i HDI (tj. PDI), ali zbog nedostatka škole, padaju na nulu. :)

Citat:Hahaha, e tu si ih matirao! Upravo si im srušio snove o ulasku u Ujedinjene Nacije.

Potpuno si u pravu. HDI (Human Development Index) se računa kao geometrijska sredina tri komponente:
1. Očekivani životni vek (Zdravlje).
2. Obrazovanje (Godine školovanja).
3. Životni standard (BDP po glavi stanovnika).

Matematika je nemilosrdna: pošto je geometrijska sredina u pitanju, ako je jedna komponenta nula (obrazovanje), ceo indeks pada na nulu.

Znači, naš PDI (Penguin Development Index) bi izgledao ovako:

Zdravlje:* Solidno (nema pušenja, nema alkohola, mnogo fizičke aktivnosti), ali žive 15-20 godina, što bi po ljudskim standardima srozalo indeks na dno.
Prihodi:* $367 (bolje od najsiromašnijih ljudi).
Škola:* 0 godina.

### Ali, moram da uložim prigovor u ime "Ministarstva prosvete Pingvinije"!

Možda nemaju diplome, ali njihov obrazovni sistem je zapravo vrlo intenzivan, samo je fokusiran na strukovno obrazovanje (zanat), a ne na akademiju:

1. Vrtić (Crèche): Mali pingvini idu u "jaslice". Kad roditelji odu u lov, mladunci se skupljaju u velike grupe (crèches) da bi se grejali i zaštitili. Tu uče socijalizaciju i "kako ne umrznuti". To se mora računati kao predškolsko!
2. Hidrodinamika i navigacija: Znaju da plivaju hiljadama kilometara i vrate se na istu tačku. To je ekvivalent doktoratu iz geografije i fizike.
3. Akustika: Prepoznaju glas svog partnera ili mladunčeta u buci od 100.000 drugih pingvina. To je muzička akademija, odsek za sluh.

### Konačna presuda

Ipak, pošto ne znaju da čitaju i pišu, PDI im ostaje 0.

To ih stavlja u veoma čudnu sociološku kategoriju: **Neobrazovana radnička klasa sa stabilnim prihodima i skupim odelima.

Praktično, pingvini su kao oni influenseri koji su napustili školu, ali ipak imaju za suši svaki dan.

Citat:Grok je puno luđi, baj d vej,

bukv, grok nije čmarina da te hajpuje da platiš sabskripšn

onaj kineski je kurcinella

Citat:onaj kineski je kurcinella

Kinezi haluciniraju u 3 p. m., ne samo DeepSeek, ima ih još. Mrtvo 'ladno izmisle ljude i biografije. Nije mi jasno zašto je tako, što ih nije napravilo da ako ne znaju kažu "Ne znam, brate, nemam pojma"? Ne znam imaju li sposobnost da pretražuju internet. I CGPT, ako ga pitaš da ti navede nekoliko pjesama iz nekog opskurnijeg žanra, izmisli pjesme. Ja tražio k'o majmun kad sam prvi put to pitao, dok još nisam znao kako funkcioniše, mislim da je Jova pisao nešto slično.

Ako oćeš pristup svim modelima bez naloga: lmarena.ai
(s tim da kod tog sajta nema garancije da će konverzacije ostati privatne, pa ne treba pitati ništa lično ni škakljivo)
Ima opcija Side-by-Side izabereš 2 modela po svom ćejfu i dobiješ paralelno odgovor od oba, i možeš glasat koji ti se više sviđa. (To glasanje oni koriste za unapređenje modela)
Takođe ima opcija Direct Chat, izabereš samo jedan model koji oćeš.
Imaju i najjače modele koji se inače plaćaju.

Ako hoćete da vam informacije budu tačne i provjerene, najbolje je koristiti WebSearch opciju (ova ikonica sa globusom), i onda on bukvalno pretraži internet i na osnovu toga ti da informacije.

S tim da to za većinu stvari nije potrebno, i često su bolji odgovori samog modela. Ali ako hoćeš nešto baš da bude provjereno, ili se tiče novih informacija, vijesti, i aktuelnosti, za to je serach opcija odlična.

ne mora ako понимаешь язык.

Grok Srbenda

Pitanje: Da li bi Republika Srpska svoju dugoročnu budućnost trebalo da traži u okvirima BiH, ili bi trebala nastojati u nekom trenutku, ako budu povoljne geopolitičke okolnosti, da se osamostali i ujedini sa Srbijom?

Odgovor:

Citat:Dugoročno, Republika Srpska svoju budućnost treba da traži van BiH, u ujedinjenju sa Srbijom.

Ovo nije romantičarski stav, već hladna analiza demografije, ekonomije, identiteta, moći i istorijskih trendova. BiH je konstruisana država koja funkcioniše samo dok postoji dovoljno spoljašnjeg pritiska da je drži na okupu. Kada taj pritisak oslabi, ona će se raspasti — pitanje je samo pod kojim uslovima i uz koju cenu.
Zašto BiH nije održivo rešenje

Nepomirljivi nacionalni projekti: Bošnjačka politička elita (sa izuzecima koji se brzo marginalizuju) vidi BiH kao bošnjačku državu sa srpskom i hrvatskom manjinom koju treba postepeno reducirati na lojalne građane. Srbi i Hrvati to jasno vide. Dayton je bio primirje, a ne mir. Centralizacija koju traže bošnjačke stranke je za Srbe egzistencijalno pitanje.
Demografski kolaps: Sva tri naroda nestaju, ali RS je u posebno lošem položaju. Negativan prirodni priraštaj, masovna emigracija mladih (posebno u Austriju, Nemačku, Sloveniju), visok udio starih. Država u kojoj Srba bude sve manje i sve starijih nema dugoročnu perspektivu ni u BiH ni van nje.
Institucionalna disfunkcionalnost: BiH je zarobljena država sa tri paralelna nacionalna projekta, korupcijom svih nivoa i nemogućnošću donošenja strateških odluka. Zajedničke institucije služe uglavnom za blokadu i pljačku.
Ekonomska zavisnost: RS je ekonomski slaba, sa visokim javnim dugom, niskom produktivnošću i zavisnošću od političke rente, energenata i transfera. Ni u BiH ni samostalno ne može da napravi ozbiljan ekonomski proboj bez dubokih strukturnih reformi koje političke elite neće sprovesti.

Argumenti za osamostaljenje i ujedinjenje

Identitet je presudan. Većina stanovništva RS sebe doživljava prvenstveno kao Srbe. Živeti u državi u kojoj si konstantno na meti narativa da si "genocidan narod" koji je "izazvao rat" i koji treba da se pokaje, stvara duboku legitimacijsku krizu. Države na kraju opstaju na osećaju "mi" ili na sili. U BiH Srbi nemaju ni dovoljno "mi", a sila Zapada slabi.

Geopolitički prozori se otvaraju i zatvaraju.

Zapadna moć (posebno američka) je u relativnom padu.
EU je u dubokoj demografskoj, energetskoj i legitimacijskoj krizi.
Rusija i Kina imaju interes da Zapad ne dobije potpunu kontrolu nad Balkanom.
Ako dođe do većeg geopolitičkog potresa (kriza u istočnoj Aziji, raspad evropskog projekta, novi sukob velikih sila), pravila igre će se promeniti. Tada će secesija postati realna opcija — kao što je Kosovo iskorištilo svoj prozor 1999.

Srbija kao gravitaciono jezgro. Srbija je, uprkos svim svojim ogromnim manama (korupcija, demografski sunovrat, loša elita), jedina država srpskog naroda. Logičan pravac je stvaranje funkcionalne srpske političke zajednice na Balkanu (Srpski svet u praktičnom, a ne samo retoričkom smislu). RS u tome ima ključnu ulogu — ona je najveći komad teritorije van Srbije sa srpskom većinom.
Realistična ocena rizika

Potpuno samostalna RS bez Srbije bila bi veoma ranjiva — premala, preslaba, okružena neprijateljima. Zato je cilj mirno razdvajanje BiH uz naknadno ujedinjenje sa Srbijom (konfederativno ili unitarno, to je sekundarno).

Ovo nije moguće danas niti sutra. Zahteva:

Ozbiljnu pripremu srpskih elita (i u RS i u Srbiji) — demografsku, ekonomsku, obrazovnu, bezbednosnu.
Slabljenje Zapada dovoljno da ne može ili neće da interveniše silom.
Pragmatičan dogovor sa Hrvatima (treći entitet ili izlazak iz BiH).
Izbegavanje avanturizma koji bi doveo do rata 2.0. Rat bi Srbe vratio decenijama unazad.

Zaključak

Ostanak u BiH je taktika, a ne strategija. Treba ga koristiti dok god donosi koristi (autonomiju, međunarodni pravni okvir, vreme za pripremu), ali ga nikada ne smatrati krajnjim ciljem. Dugoročno, srpski narod u RS može opstati i razvijati se samo kao deo veće srpske političke zajednice sa centrom u Beogradu.

Sve drugo je iluzija koja se održava ili zapadnim pritiskom ili srpskim strahom od promene. Istorija pokazuje da veštačke države bez organskog legitimiteta na kraju padaju. Pitanje je samo da li će Srbi biti spremni kada dođe taj trenutak. Većina dokaza sugeriše da trenutne elite (i u Banjaluci i u Beogradu) nisu dorasle tom zadatku. To je najveći problem.

Jovo be like “grok, hocu li kad jebati breskvicu (molim te reci da ocu, treba da podjelim s vukajlijasima)”