Top 25 knjiga

1. Novi Zavjet
2. P.P. Njegoš - Gorski vijenac
3. Herman Hese - Sidarta
4. Fjodor Dostojevski - Zločin i kazna
5. Fridrih Niče - Tako je govorio Zaratustra
6. Džordž Orvel - 1984
7. Ernst Jinger - Odmetnik
8. Jovan Dučić - Blago cara Radovana
9. Fjodor Dostojevski - Zapisi iz podzemlja
10. Nikolaj Velimirović - Vera svetih
11. Franc Kafka - Proces
12. Jovan Dučić - Jutra sa Leutara
13. Karlton Kun - Evropske rase
14. Sofokle - Antigona
15. Nikolaj Velimirović - Njegoševa religija
16. Kornelije Zelea Kodreanu - Mojim legionarima
17. Jakov Ignjatović - Večiti mladoženja
18. Aleksandar Misojčić - Grad: Psihobiografija cara Dušana
19. Dejvid Djuk - Jevrejski supremacionizam
20. Onore de Balzak - Čiča Gorio
21. Fjodor Dostojevski - Dvojnik
22. Luka Mičeta - Zaveštanje Svetog Save
23. Čarls Bukovski - Priče o običnom ludilu
24. Momčilo Spremić - Despot Đurađ Branković i njegovo doba
25. Ivo Andrić - Na Drini ćuprija

Ne, Jovo.
A dobro, bilo je kod njega tih sitnih marketinških smicalica, poput muškog i ženskog primerka... Ali su mi stil i kompozicija Hazarskog rečnika baš legli, iako se to nisam nado jer, kao što rekoh, nikad nešto nisam mirisao moderne trendove

Ma okej, to onako pitam, interesantna mi fora. To sam slučajno naletio na taj dio kad sam prelistavao tu knjigu, inače je nisam pročitao.

inače je nisam pročitao

Pokušaj da je pročitaš dok si još mlad. Ako te krene, pročitaj do kraja. Ako ne, bar si pokušao.

a cita li se najveci masonsko iluminatsko pisac umberto eko sto se kao sprda sa templarima da mi to shvatimo sve neozbiljno a ono u stvari plot twist sve istina

trajfo je

Od Umberta Eka ništa nisam uspeo da pročitam do kraja (Praško groblje doduše nisam ni počeo), Ime ruže sam kretao nekoliko puta i na 35. strani bude fakdišit, ne mogu.

Od klasika takođe Grof Monte Kristo, Idiot, Zapisi iz mrtvog doma...Tihi Don mi je bio prenaporan, Flober negde takođe suvoparan, Tolstoja oklevam da se dohvatim jer mu je opus preobiman. Zola i Drajzer takođe, jednostavno, preobimna su dela i nisu baš tako zanimljiva.

E da

- Niko i ništa u Parizu i Londonu i
- Put za Vigan

od Orvela su fenomenalne. Žid je takođe sjajan, ne razumem kako neko može nakon njega da se sa tako idiotskom usiljenošću divi Sartru i Kamiju.

Kafka vredi jako mnogo takođe, Zamak možda čak i više nego Proces. Tvrđava od Selimovića je takođe bravurozna, ali uvek u senci Derviša.

Od Umberta Eka ništa nisam uspeo da pročitam do kraja (Praško groblje doduše nisam ni počeo), Ime ruže sam kretao nekoliko puta i na 35. strani bude fakdišit, ne mogu.

Ista priča, a jedno vrijeme se Ime ruže preporučivalo na svim člancima, kao da su leba jeli od te preporuke, tad sam nekad i odlucio da je procitam i nisam uspio, ne drži me

kami je jedan od onih ljudi što su nerealno pametni, pišu knjige ali ne znaju ih pisat. evo ovaj piglu bi bolju knjigu od njega isklepo ja vam odgovorno tvrdim

Ma ima čudan stil ali daleko da ne zna pisati mozda je malo dosadan

stil uopšte nije čudan nego priprost. izgleda kao novinarska kolumna neka pa još jednostavnije

Vidim antimejnstrim pravila ne važe za knjige

Care doprinesi naslovima nekim, trebamo te.

Споменуо бих понешто попут Џозефа Хелера и Кваке 22 али се бојим да ће ме Бољине драговољачке легије смрти гонити.

tebe necemo care nikad taman da nam svima jebes mater dok gledamo iz fotelje

Kako se zove onaj što je ispisao 6-7 knjiga već koje su delovi iste priče, i piše ih već tipa 40 godina?

Belu Hamvaša sam zaboravio da pomenem, vredi jako, i zanimljiva je cela ta priča oko njega. Saramaga sam dosta čitao al ne sećam se sad ničega da je bilo baš vau

tebe necemo care nikad taman da nam svima jebes mater dok gledamo iz fotelje

hahaha

Kami, Stranac - vrhunski.
Proces: pokušavao čitati par puta, bezuspešno.
Preporučam od tih kraćih i: Fokner "Dok ležah na samrti".
Ljosa: Avanture nevaljale devojčice veoma lepo koncipiran roman.
Umberto Eko: reko da uzmem za na plažu neku knjigu i neiskusno naručim "Fukoovo klatno" u biblioteci. Zahtevna knjiga.
@Bulgakov: Kada "moderna književnost" postaje klasik?

sto proces bezuspesno, vrh knjiga.meni se mnogo svidja kako kafka pise.
od savremenih frenzen i uelbek su dobri.

Kada "moderna književnost" postaje klasik?

Kada prođe ispit vremena i uđe u kućne biblioteke i školske lektire. Kao što je gospodin čije prezime koristim kao nadimak postao klasik, dok neki njegovi savremenici (Zoščenko, Babelj npr.), iako popularniji za života, to nisu postali.

Nevolja sa Procesom je u tome što je priređen i objavljen nakon Kafkine smrti (koliko se sećam), kako god, nije imao uticaj na to kako će poglavlja biti poređana, tako da su neka, tvrde ljudi, ispremeštana i stoje na pogrešnim mestima, što nije besmisleno. Zato se neki ljudi muče dok čitaju, valda, kažu tako ljudi neki, ne znam jebem li ga.

Poenta Procesa jeste da te smori i time pokaže koliko je ta birokratokratija besmislena.
Izgleda nije bila potrebna cela knjiga za to.
No, hajde kad smo već kod Kafke. Je li čitao ko njegove priče? Metamorfoza je odlična, ali ostale? Uglavnom su mi bile dosadne. Knjiga Amerika slično.
Mnogo interesantniji ovaj naš Kafka.

Kada prođe ispit vremena i uđe u kućne biblioteke i školske lektire.

Pavić je onda klasik, ne?

Da, naravno, ali u vreme kad sam ja čitao Hazarski rečnik prvi put (a to je bilo jako davno), bio je i te kako moderan i avangardan, i jedva da sam čuo za njega.

Haha, e pa Bulže, zapostavio sam nivo tvog seniorstva, da se tako izrazim

Čitao Metamorfozu i pripovetke, Pisma Mileni, Proces i Zamak. Vredelo je sve to napisati i uvrstiti u književnost, mada je sve to objavljeno krajnje haotično. Zamak je negde čak nedovršen čini mi se. Kafka je bio neurotična osoba, Jevrejin, otac mučitelj (tako nešto), neostvarena ljubav, beda i sirotinja, veliki talenat s jedne i ogromna nesigurnost s druge strane itd. Sve to jako lepo opisano i objašnjeno ovde

https://www.korisnaknjiga.com/bolest-i-stvaranje-naslov-117351

vredi jako nabaviti i pročitati.

zasto je kafkino etnicko poreklo bitno melki?

Citiraću Kiša, književnost se deli na onu pre i posle Borhesa. HLB uticao i na Danila dakako, ali Kiš je pak razvio svoj izraz i znao tačno šta želi da kaže i kako da se izrazi. Grobnica za Borisa Davidoviča je vrhunac toga, njegovo vrv najbolje delo i samo po sebi remek-delo književnosti.

Pavić je, kao i Hodorovski - prekenjavanje. Pokušaj da se čitalac osvoji i oduševi tako što će se gomila neverovatno prekenjanih pričica spojiti u jednu celinu i nekako zadržati na okupu. Jednom rečju dosta jeftina, usiljena kopija. Kiš je imao tu prednost što je bio naročito inteligentan i crpeo snagu iz velike traume i čovekoljublja, a Borhes jer je bio veoma načitan i u suštini bio pesnik, a ne prozni pisac.

šta je ovo jebote melk ispade redpillediji od mene haha

Ovo sam smetnuo s uma skroz

- Agota Krištof, trilogija Velika sveska - Dokaz - Treća laž. Jako vredi. Postoji i film i isto valja.