Top 25 knjiga

1. Novi Zavjet
2. P.P. Njegoš - Gorski vijenac
3. Herman Hese - Sidarta
4. Fjodor Dostojevski - Zločin i kazna
5. Fridrih Niče - Tako je govorio Zaratustra
6. Džordž Orvel - 1984
7. Ernst Jinger - Odmetnik
8. Jovan Dučić - Blago cara Radovana
9. Fjodor Dostojevski - Zapisi iz podzemlja
10. Nikolaj Velimirović - Vera svetih
11. Franc Kafka - Proces
12. Jovan Dučić - Jutra sa Leutara
13. Karlton Kun - Evropske rase
14. Sofokle - Antigona
15. Nikolaj Velimirović - Njegoševa religija
16. Kornelije Zelea Kodreanu - Mojim legionarima
17. Jakov Ignjatović - Večiti mladoženja
18. Aleksandar Misojčić - Grad: Psihobiografija cara Dušana
19. Dejvid Djuk - Jevrejski supremacionizam
20. Onore de Balzak - Čiča Gorio
21. Fjodor Dostojevski - Dvojnik
22. Luka Mičeta - Zaveštanje Svetog Save
23. Čarls Bukovski - Priče o običnom ludilu
24. Momčilo Spremić - Despot Đurađ Branković i njegovo doba
25. Ivo Andrić - Na Drini ćuprija

dobra je poremecaj od bernharda.e tu bi trebalo da kupim dve.nek ima u rezervi ako se jednoj nesto desi

carobnjak od faulsa

lebron džejmz?

Putovanje nakraj noći krenuo da čitam i batalio, ne sećam se zbog čega tačno. Nahvaljena je svakako.

Sa Hazarskim rečnikom mi bila zanimljiva stvar, krenuo da čitam i skenjao se bio, u fazonu - ŠKK ovo je baš jadna kopija Borhesa, al ajd nastavim kao, mislim izaće to na nešto, međutim nisam imao želudac. I pita me žena koja mi je predložila jel valja, ja reko - ovo je golo govno, kud sam i kretao da čitam. I kaže žena u poverenju - stvarno? I meni je krš, ali čim pomenem napadnu me ljudi odmah, i onda se suzdržavam...LOL. Hodorovski je sličan, jahanje po latinoameričkom bumu i usiljeno preterivanje u svemu, kako bi se postigao nekakav zapanjujući efekat.

Meni se nasuprot tome čini da je Borhes telenovela u poreðenju sa Pavićevim rečnikom, doduše da bi se isti cenio potrebna je jedna kritična masa ne samo poznavanja nego i loženja na istoriju. A takoðe ne treba smetnuti s uma da su različiti pravci da bi to bilo malo babe i žabe porediti. Nemaju južnoamerikanci taj kulturološki temelj da bi se uverljivo bavili postmodernom na primer, kao Pavić

Sviða mi se kako je Bolja izmeðu velikih dela i lektira simpatično ušuškao naslove u rangu “protokoli sionskih mudraca” lol

doduše da bi se isti cenio potrebna je jedna kritična masa ne samo poznavanja nego i loženja na istoriju

to sam ja ja radim to, razumem melka on nije u tom fazonu

Sviða mi se kako je Bolja izmeðu velikih dela i lektira simpatično ušuškao naslove u rangu “protokoli sionskih mudraca” lol

hajde ti blago meni pogledaj izvore na kraju djukove knjige i nadji mi jedan jedini da ne potvrdjuje apsolutno sve sto je u toj knjizi receno

Какво комотно самодисквалификовање у првој ставци лол

Borhes je preinstitucija, jako mnogo uradio za svetsku književnost. Jeste da mu nisu dodelili nobela no on je svejedno veći od tih tričarija. Huan Ruflo takođe, Felisberto Ernandes, Oneti...Jako mnogo uticali na bum koji je došao odande i koji je posle uticao na Evropljane itd. Drugi neki su pisali veća i poznatija dela, ali ovi su za izraz, jezik, sintaksu, maštu, slobodu...Uradili nemerljivo mnogo.

care jebo bi te

Nikad nisam voleo modernu književnost, uvek su mi mnogo bliži bili klasici i njih sam iščitao gomilu.
Jedina moderno napisana knjiga koja me je "uzdrmala" bila je - Hazarski rečnik, iako nisam bio upućen u tu istorijsku epohu. Jednostavno, Pavić me je uvukao u svoj svet imaginacije.
Tako da je to sve stvar ličnog doživljaja - nekog skenja, nekog oduševi.
Interesantno da su mi ostale Pavićeve knjige bile samo solidne, a neke nisam ni mogao da pročitam do kraja (Šešir od riblje kože, npr.).

Top-lista pisaca i knjiga, bez mnogo razmišljanja:
Ruski i francuski klasici (Tolstoj, Dostojevski, Gogolj, Čehov, Igo, Flober, Mopasan...)
Andrić (kompletna proza)
Majstor i Margarita
Dorijan Grej
Stranac
Čekajući Godoa
Sto godina samoće...

Sve u svemu - uglavnom provereni klasici + pomenuti rečnik

Jedina moderno napisana knjiga koja me je "uzdrmala" bila je - Hazarski rečnik

Jesi li s rečnikom pod pazuhom izašao u podne prve srede u mesecu pred poslastičarnicu na glavnom trgu svoje varoši? :D

Ne, Jovo.
A dobro, bilo je kod njega tih sitnih marketinških smicalica, poput muškog i ženskog primerka... Ali su mi stil i kompozicija Hazarskog rečnika baš legli, iako se to nisam nado jer, kao što rekoh, nikad nešto nisam mirisao moderne trendove.

svima legli hazari osim coveku sa kicicom koji pise valda

pametnom dosta

Ne, Jovo.
A dobro, bilo je kod njega tih sitnih marketinških smicalica, poput muškog i ženskog primerka... Ali su mi stil i kompozicija Hazarskog rečnika baš legli, iako se to nisam nado jer, kao što rekoh, nikad nešto nisam mirisao moderne trendove

Ma okej, to onako pitam, interesantna mi fora. To sam slučajno naletio na taj dio kad sam prelistavao tu knjigu, inače je nisam pročitao.

inače je nisam pročitao

Pokušaj da je pročitaš dok si još mlad. Ako te krene, pročitaj do kraja. Ako ne, bar si pokušao.

tebe necemo care nikad taman da nam svima jebes mater dok gledamo iz fotelje

Kako se zove onaj što je ispisao 6-7 knjiga već koje su delovi iste priče, i piše ih već tipa 40 godina?

Belu Hamvaša sam zaboravio da pomenem, vredi jako, i zanimljiva je cela ta priča oko njega. Saramaga sam dosta čitao al ne sećam se sad ničega da je bilo baš vau

tebe necemo care nikad taman da nam svima jebes mater dok gledamo iz fotelje

hahaha

Kami, Stranac - vrhunski.
Proces: pokušavao čitati par puta, bezuspešno.
Preporučam od tih kraćih i: Fokner "Dok ležah na samrti".
Ljosa: Avanture nevaljale devojčice veoma lepo koncipiran roman.
Umberto Eko: reko da uzmem za na plažu neku knjigu i neiskusno naručim "Fukoovo klatno" u biblioteci. Zahtevna knjiga.
@Bulgakov: Kada "moderna književnost" postaje klasik?

sto proces bezuspesno, vrh knjiga.meni se mnogo svidja kako kafka pise.
od savremenih frenzen i uelbek su dobri.

Kada "moderna književnost" postaje klasik?

Kada prođe ispit vremena i uđe u kućne biblioteke i školske lektire. Kao što je gospodin čije prezime koristim kao nadimak postao klasik, dok neki njegovi savremenici (Zoščenko, Babelj npr.), iako popularniji za života, to nisu postali.

Nevolja sa Procesom je u tome što je priređen i objavljen nakon Kafkine smrti (koliko se sećam), kako god, nije imao uticaj na to kako će poglavlja biti poređana, tako da su neka, tvrde ljudi, ispremeštana i stoje na pogrešnim mestima, što nije besmisleno. Zato se neki ljudi muče dok čitaju, valda, kažu tako ljudi neki, ne znam jebem li ga.

Poenta Procesa jeste da te smori i time pokaže koliko je ta birokratokratija besmislena.
Izgleda nije bila potrebna cela knjiga za to.
No, hajde kad smo već kod Kafke. Je li čitao ko njegove priče? Metamorfoza je odlična, ali ostale? Uglavnom su mi bile dosadne. Knjiga Amerika slično.
Mnogo interesantniji ovaj naš Kafka.

Kada prođe ispit vremena i uđe u kućne biblioteke i školske lektire.

Pavić je onda klasik, ne?

Da, naravno, ali u vreme kad sam ja čitao Hazarski rečnik prvi put (a to je bilo jako davno), bio je i te kako moderan i avangardan, i jedva da sam čuo za njega.

Haha, e pa Bulže, zapostavio sam nivo tvog seniorstva, da se tako izrazim

Čitao Metamorfozu i pripovetke, Pisma Mileni, Proces i Zamak. Vredelo je sve to napisati i uvrstiti u književnost, mada je sve to objavljeno krajnje haotično. Zamak je negde čak nedovršen čini mi se. Kafka je bio neurotična osoba, Jevrejin, otac mučitelj (tako nešto), neostvarena ljubav, beda i sirotinja, veliki talenat s jedne i ogromna nesigurnost s druge strane itd. Sve to jako lepo opisano i objašnjeno ovde

https://www.korisnaknjiga.com/bolest-i-stvaranje-naslov-117351

vredi jako nabaviti i pročitati.

zasto je kafkino etnicko poreklo bitno melki?

Citiraću Kiša, književnost se deli na onu pre i posle Borhesa. HLB uticao i na Danila dakako, ali Kiš je pak razvio svoj izraz i znao tačno šta želi da kaže i kako da se izrazi. Grobnica za Borisa Davidoviča je vrhunac toga, njegovo vrv najbolje delo i samo po sebi remek-delo književnosti.

Pavić je, kao i Hodorovski - prekenjavanje. Pokušaj da se čitalac osvoji i oduševi tako što će se gomila neverovatno prekenjanih pričica spojiti u jednu celinu i nekako zadržati na okupu. Jednom rečju dosta jeftina, usiljena kopija. Kiš je imao tu prednost što je bio naročito inteligentan i crpeo snagu iz velike traume i čovekoljublja, a Borhes jer je bio veoma načitan i u suštini bio pesnik, a ne prozni pisac.

šta je ovo jebote melk ispade redpillediji od mene haha

Ovo sam smetnuo s uma skroz

- Agota Krištof, trilogija Velika sveska - Dokaz - Treća laž. Jako vredi. Postoji i film i isto valja.