Ako niste znali Srbija je ponovo osvojila Kosovo tek 1913.
Sem toga kneževa kletva se odnosila na one koji ne učestvuju u Boju na Kosovu, dakle odnosilo se na tačno određenu bitku, gdje se branila cijela Srbija, a nije se odnosilo na neki amanet da samo Kosovo kao takvo mora uvijek biti srpsko.
Od Kosova je napravljena za Srbe prilično štetna mitologija. Ono što je jedino tačno i nesporno, je da na Kosovu zaista ima jako puno srpskih crkvi i manastira, svetinja iz veoma davnog doba. Ali mitologizovanje samog Kosova nema baš nekog istorijskog utemeljenja, i pitanje je šta je Srbija dobila osvajanjem Kosova 1913. na kome ni tada nije bila srpska većina.
Mi realno prema Albancima smo se odnosili jako loše kroz istoriju. Otkud toliko Albanaca sad na Kosovu, pa jedan od razloga je i taj što su prvo istjerani iz ostatka Srbije, prije nego što je Kosovo osvojeno, i pobjegli su na Kosovo, koje je još bilo pod Otomanskom upravom.
https://en.wikipedia.org/wiki/Expulsion_of_the_Albanians,_1877%E2%80%931878
Nakon svih stvari koje su se desile ne vidim da je realno da se Kosovo vrati, a ne znam ni koliko bi to i za koga bilo dobro? Za Kosovare svakako ne bi, jer ne žele da žive u Srbiji, a za Srbiju isto upitno je koliko bi bilo dobro.
Glavni argument protiv priznanja Kosova je neki princip i inat i da se pokaže da ne može svako da se igra sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Srbije. Eventualno neko zatezanje uz nadu da se dobije neki ustupak.
Po meni bi bilo okej da se uradi podjela, nama sjever, vama ovo ostalo, priznamo vas i ćao.
To priznanje nekog dijela Kosova ne bi trebalo da znači da se Srbija toga odriče, naprotiv. Srbija bi tek tad trebala (jer bi u albanskom dijelu ostalo nekoliko desetina hiljada Srba), da pokuša sa Kosovom da normalno sarađuje, i da gradi dobre odnose, koji bi koristili tim Srbima koji tamo žive.
Takođe, po meni bi bilo jako dobro, da škole u Srbiji organizuju obavezno ekskurzije na Kosovo, da se obilaze svi Kosovski manastiri... Možda bi tad više Kosovo bilo srpsko nego što je sad, jer kad bismo sa njima bili u dobrim, dobrosusjedskim odnosima, Srbi bi mogli slobodno i bez straha da se šetaju po cijelom Kosovu, da tu dolaze turistički, obilaze manastire, itd.
Za prisustvo i jako uporište na nekoj teritoriji nije neophodno da to držiš pod svojom vlašću. Imaju Srbi u Beču, i Rusi u Beogradu, poprilično razrađenu mrežu, i tu dobro žive i guraju jedni druge, i ništa im ne fali.
Takođe, to što neka teritorija pripada nekoj drugoj državi, ne može te spriječiti da u tu teritoriju ulažeš, da kupuješ tamo firme, nekretnine, i drugu imovinu. Srbiji da je stalo, ulagala bi pare tamo, ekonomski bi ih kolonizovala, na finjaka, ostvarila bi jako prisustvo tamo na sve druge načine...
A to je sve nemoguće dok tu državu ne priznaš, smatraš neprijateljskom i takozvanom i sa njom si u konfliktu.
Po meni je katastrofa to što srpska djeca ne idu na ekskurzije na Kosovo... Svima je Kosovo u srcu, ali samo kao neki apstraktni pojam, nikom ne pada na pamet da ušeta na taj teren.
A poznajem jednu svoju profesoricu, koja je TEŠKA drugosrbijanka, a koja je otišla na Kosovo, bez straha, obišla tamo manastire, obišla neke gradove, itd.
Zašto se ne bi mogli odnositi prema Kosovu kao prema Crnoj Gori. I ona je nezavisna država, a mi je svi doživljavamo kao našu, i tamo fino dolazimo, ljetujemo, osjećamo se ko svoji na svome.
Trebalo bi naravno nakon decenija neprijateljstva dugo vremena dok bi se sa Kosovskim albancima izgradio takav odnos, ali to nije nemoguće postići na neki duži rok.
