Valda je red da ostavim prvi post - sećam se, godina možda 2002. veče, ćale i ja gledamo Inter - Roma, Toti uzima loptu na sredini i ja skačem sa stolice i vičem - gol, iako još nije ni krenuo u napad. Ostajem u nekom ukočenom polustojećem stavu (kao da ću dupetom da zatvorim frižider) i vidim kraičkom oka da i ćale stoji - ćutimo, čekamo da vidimo šta će biti, i sledi ovo
jedan od lepših momenata u životu sveukupno.
Dobra tema, al da ne budu domaći sportisti uključeni, nije najobjektivnije.
Bolt 9.58.
Karter 2000 prvo zakucavanje.
Maradona 1986 gol veka, nisam bio rodjen, al nema veze lol
Duplantis koji obara svetski rekord na mesec dana lol
Senegalova pobeda protiv Francuza 2002.
Aguerrooooooooo 12.maj 2012. (Tu sam plakao iskr)
Teletovic s parkingaaaaaaaaaa 2013 (zamalo da eliminisu jednu litvaniju jbt)
Suarezova ruka protiv Gane, kompletna ta utakmica je modern art.
Uuu plidu ta tekma je kult
2005 istambul liverpulov povratak i pobeda, ono se pamti ceo zivot
Hajrovićev gol protiv Slovačke, 30sec po ulasku s klupe. Ono je bilo top.
Tajson ujeda Pericu za uvo
Gledao uživo sećam se, i zbunio se baš jako. Nisam se ni šokirao, jednostavno, ostao u čudu baš.
Prva utakmica Filadelfije i Lejkersa, Ajverson. O Karterovim zakucavanjima sam nažalost prvo čitao u blicu ujutro, sećam se slike kako visi sa obruča.
Zapravo malo je ovakvih momenata koji su mi posebni a da nije neki srpski sportista ukljucen, bas se upinjem da se setim necega sto me pomerilo. Mene generalno nba plejof smara, ako igraju 7 tekmi, 5 je blow out
Lebron smanjuje Iguadalu na veličinu nokta na malom prstu, taj momenat me je pomerio.
Tores daje gol Barsi - sećam se, neka mega maxbetova kladionica, brdo ljudi unutra. Barsa satire Čelzi, ovi mislim imaju igrača manje...Tores uzima loptu na sredini, nonšalantno obilazi Valdesa i ćušne loptu u gol - i svi, bukvalno svi skaču i kreću da urlaju, grlimo se ko da smo braća rodjena. A skoro svi stavili pare na Barsu lol, koliko smo ih omrzli bili, čudo jedno.
Celo svetsko prvenstvo u atletici 1991 u Tokiju. Work of art. You can't spell "Partizan" without "art".
Sprinterske discipline Luis, Barel, Micel, Dzonson, Frederiks. Petigru zlato na 400. Epski duel u skoku u dalj i svetski rekord Pauela. Mozes Tanui na 10 km. Matete na preponama. Svetski rekord na 4x100. Legendarni 4x400 u par stotinki Britanci jebu Amere. Sotomajor gubi titulu. Bupka rekord prvenstva uvis s motkom.
Kod zena Katrin Krabe jebe camuge i na 100 i na 200. Marlen Oti i Gven Torens puse kurac od arijevke. Mari Zose Pere uzima 400. Ruskinja jebe Gejl Divers na preponama. Dzeki Dzojner Kersi i Hajke Dreksler se teraju u skoku u dalj. Ruskinje uzele krs medalja, nocu obriju ledja ujutru jebu crnkinje.
Najjace atletsko takmicenje u istoriji. Mozda i najjace sportsko. Jebeno uzivanje bilo gledati, bio sam klinac, ali se jos uvek secam svakog skoka i trke. Nikad vise legendi i steroida na jednom mestu.
Lepo sroceno bombi.
Elem, Interova 2010 godina i izbacivanje barse, Murinjo trci po Kamp Nou raduje se cigani mu upalili prskalice. Vristao sam
Toga se sećam, i Majkl Džonsona takodje. Obožavao sam ga.
Gol na "blokovima" kad sam imao 7 godina - blokovi su bili malko ukopana čistina otpr. veličine školskog igrališta, gde su se pravili blokovi. Kada je propalo, klinci, a i matori, dolazili bi tu predveče da igraju na male goliće (matori imali prave male golove koje su donosili i odnosili, klinci su stavljali po dva bloka jbg). Ja sam imao 7, pa nisam ulazio ni u kategoriju klinaca, smeo sam samo da posmatram. E sad zašto su me ubacili taj dan ne znam, valda im je falio baš taj jedan. Fudbal naravno nisam imao pojma da igram, kako god, naleti mi lopta i ja je, bez razmišljanja, odvalim iz voleja iskosa sa nekih 10-12 metara, direktno u gol, tako jako da se odbila od brežuljka iza i odletela - ljudi su bili toliko oduševljeni da su skočili da me grle, puni oduševljenja. Posle sam redovno smeo da igram; sećam se, teren je bio sav od cementa i sićušnog kamenja, bolelo bi kad padneš u pičku materinu. Uveče dodjem kući sav siv, odranih kolena, peče, krv se cedi niz cevanice, keva kad me vidi pita se da li da me pere il da prave drugo dete. Dobra vremena.
Hajrovićev gol protiv Slovačke, 30sec po ulasku s klupe. Ono je bilo top
Haha kakav je to momenat bio, svi su bili šokirani, uletio razigran nekakav i zviz - golčina.
Bombas - zlatno doba dopingovanja, kad nisu ni pokusavali da se doziraju :)
Od nesrpskih odmah mi je palo na pamet finale mancester-bajern, i dva gola mancestera posle 90tog min za preokret.
Gol na "blokovima" kad sam imao 7 godina - blokovi su bili malko ukopana čistina otpr. polovine školskog igrališta, gde su se pravili blokovi. Kada je propalo, klinci, a i matori, dolazili bi tu predveče da igraju na male goliće (matori imali prave male golove koje su donosili i odnosili, klinci su stavljali po dva bloka jbg). Ja sam imao 7, pa nisam ulazio ni u kategoriju klinaca, smeo sam samo da posmatram. E sad zašto su me ubacili taj dan ne znam, valda im je falio baš taj jedan. Fudbal naravno nisam imao pojma da igram, kako god, naleti mi lopta i ja je, bez razmišljanja, odvalim iz voleja iskosa sa nekih 10-12 metara, direktno u gol, tako jako da se odbila od brežuljka iza i odletela - ljudi su bili toliko oduševljeni da su skočili da me grle, puni oduševljenja. Posle sam redovno smeo da igram; sećam se, teren je bio sav od cementa i sićušnog kamenja, bolelo bi kad padneš u pičku materinu. Uveče dodjem kući sav siv, odranih kolena, peče, krv se cedi niz cevanice, keva kad me vidi pita se da li da me pere il da prave drugo dete. Dobra vremena.
kakve veze ovo sa sportskim momentima ima?
Brugera pobeđuje Džima Kurijera u finalu RG 1993. godine. To mi prvo pade na pamet. Presrećan sam bio, jer nisam gotivio Kurijera nikako. Posle mi je Kurijer postao kul kako sam odrastao, a španske sportiste sam iz godine u godinu voleo sve manje.
Sećam se još i hajpa kad sam kao novopečeni atletičar gledao pobedu Donovana Bejlija nad Frederiksom i Boldonom na Olimpijadi. Znam da je sledećeg dana na trening došlo nekih 20-ak novih klinaca da se upišu na atletiku.
Kecmanova trojka preko celog je na prvom mestu, svakako.
Hahahaha ali komentator jbt
Piše ti Bombaš u objašnjenju teme - tvoji, tudji trenuci itd.
Kad sam odbranio gol posle kornera sa zemlje, čovek šutira sa dva metra i ja je skinem refleksno. Bila mi je to prva utakmica u prvom timu, ljudi se oduševili. Čak mi i momak sam čestitao, nije mogao da veruje. Posle sam dobio gol sa 35 metara pa sam se malo skenjao, al nebitno, ovo ostaje.
Slazem se s bombašem, pa necemo uzimati sad momente sa termina i školskih igrališta mislim tvoja tema ok ali nema nekog smisla to iskreno
Ovo ćemo sve potrošiti do treće strane.
Zidanov volej, klasik.
Monako Deportivo 8-3
Ovo je bilo tako iznenadno, očaravajuće, nezaboravno.
Ronaldova podrška sa klupe nakon povrede koju je preživio na toj tekmi, kao u nekom filmu, sve je sretno završilo.
Razvaljivanje vrata Edgara Davidsa uoči kucanja na vrata zaboravljenih asova, Vukajlija 2011
Ustoličenje Burusisa, Atina 2010
Zidanova reakcija na Materacijeve sugestivne komentare, 2006
Govor Erika Kantone na dodeli zlatne lopte, 2019
Lomljenje pičke Megregoru od strane dagestanskog mandrila
Nojerovo izbijanje lopte i Iguainove pameti kolenom, finale SP 2014
Sugestivno dizanje kažiprsta gospodje iz publike, finale Vimbldona 2019
Ae bre nemoj ja sad da počnem da pričam kako sam dao go s gola na go tako što sam odbranio šut nogom i lopta preletela ceo teren i lobovala golmana. True story.
Od legit sportskih nije mi drag al se sećam jasno kad je Stiven Hant razvalio lobanju Čehu.
El geruz dobija Bekelea. Prije trke bilo pitanje samo sa kolikom razlikom će Bekele da dobije.Niko mu ni promil šanse nije davao. Fantastično taktički odrađena trka.
Inace, otac bio atletičar, ništa se od atletike na tv se nije propuštalo. Gledao i Zeleznog i Luisa i Bubku i Pauela iEdvardsa i Sjeberga i Sotomajora... Gledao sam i Topića kad uzima medalju u Splitu, a večeras gledam ovu malenu.
Golčina Rjazanceva kad je Rubin Kurbana Berdijeva dobio Čmarselonu usred Nou Kampa.
Bordo nedrag
Diabyevo nokautiranje Terrya 2007, zamalo da umre
Lepih je bilo dosta jebeš ih, ja pamtim kroz maglu i 91
Najtužniji trenuta je kad je Zidan igrao oproštajnu utakmicu
