Hejt u desetercu - ne nužno epskom

Molio bih da sve prozivke drugih članova obavljate ovde, koristeći isključivo deseterac.

Ali iskljucivo

I.

Autore Vuk, romino mlada
Pričaću ti o svom putovanju
Lepoj Cari, pesmi moga grada
Što ostade u drugome stanju

Baci Morada kurac iz ruke
Uzmi gusle da opevaš ovo
Kamenoga silnog silne muke
Ko da ih je piso lično Jovo

Za jedanaesterac sleduje penal.
To je jedan skeč mali bio

IV.

Izlazim iz Moskve praznih jaja
Ejdus mi je udomio karu
Putu ovom ja ne vidim kraja
Ali moram probat spasit Caru

Pođoh tamo gde šiptari žive
U zemlju sira i čokolade
Dvaes franaka dve male pive
I programeri velike plate

Sa radija vrišti Esad Plavi
Celt golim rukama krom savija
Kaže neku ekstenziju pravi
Čiki što za Partizan navija

e da tako stancas kodove dje bi ti kraj bio

@kamenofil
Uh, mešaš deseterce. Epski, lirski, kamenofilski...
Epski - cezura posle 4. sloga - (Sa radija vrišti Esad Plavi)
Lirski - cezura posle 5. sloga - (Zbori mi Ejdus laganim glasom)
kamenofilski - cezura gde ti se ćefne - (Izlazim iz Moskve praznih jaja)
Ali, bar nema penala. Osim ako VAR ne pokaže drugačije.

UPADAJTE sad na voz ka Krindžleeend

Kad se šćaše po vuki zelenoj
Po zelenoj vuki da prevrne
Hejta piše mladi skauzere
U vizual studiju kletome
Al nakrca šesnaes slogova
Ko šesneaes ljutih jarebica
Sve to gleda Stari Bulgakove
Gleda hejta, a brkove suče
Dođ ovamo, Skauzere mrtvi
Da ti kažem šta je to cezura
Pak opuči po matici srpskoj
Po matici srpskoj da prevrne
Dal je epska, dali lirska veli
Dali lirska il kamenofilska
U pod gleda mlađani skauzere
I prekide komita na githab
Hvala tebi, stari bulgakove
Hvala tebi đe čuo i ne ču
Odsad uvjek metriku štovaću
Prije nego na "POŠALJI" kliknem

a jbg ovo i nije hejt. šta ću kad mrzjeti ne umem

Kako nije hejt, optužio si me da sam morao da konsultujem Maticu.
Pišem sad jedan poduži post, da ti adekvatno odgovorim. U epskom desetercu, naravno.

Daj ljudi nemojte ovo, mnogo je loše.

Skauzere mrtvi hahahaha

Крафте кува танковрато момче
Крафте кува а стејче фламбира.
Добра књига, квалитетне жене
Уз то цигар а и добар бурбон

Što li ono po sali baulja,
Što se tiho međ redove miče?

Il’ je avet rahmetli Ejdusa,
Il’ je Bugar s kamom za pojasom,
Il’ tetkica ljuta Arnautka?

Nit je avet rahmetli Ejdusa,
Nit je Bugar s kamom za pojasom,
Nit tetkica ljuta Arnautka,
Već Zapata prebraja stolice,
Sujetom mu rumen obraz žeže.

Hahah, eto i slovenske antiteze

E ovo je npr ok.

nije lose da se slinkuje sa vremena na vreme: https://vukajlija.com/zenidba-paninarova/690790

Haha Dilan doktor

Da, legendarna defka, ovekovečena jedna takva veličina.

Da joj dadne pet godina dana
staru krpu i kesu dukata
pa da ranom zorom jadikuje
kad od baba nemase vremena
nego sama za divanom osta
za divanom krvavim dinarom
taj se posa nece osladiti
bapska govna i pisacke ljute
pa i nekog dedu smezuranog
to je njena muka svekolika
prati pa i strugati morase
kosmopolita mlada usedelica

Haha

Put putuje Čaveze delija
Vozom brzim, gvožđurijom ljutom
Na leđa je džitru uprtijo
Put belog se grada uputio
Na VOSOVU polju velikome
Gde mješinu u mrežu šutaju
Da udari muku na veselje
Kad je bio kod grada velikog
Jedno momče na vrata zaglavi
Te je šćelo glavu izgubiti
Al besedi čaveze vojvodo
Pomer der se ti nesrećno momče
Ja ću tebi portu otvoriti
No ti spremi sedamdeset kinti
Da ja sendvič ljuti pazarujem
A to momče beše deli-Žajke
On isuče dvije novčanice
Jedna Stevo, a druga Njegoše
Uze Čavez te papirne novce
Te otvori tu železnu portu
Te iskoči Žajke naglavice
I otiđe starome mesaru
'rani svirca, pak šalji na vosku
Srbija se umirit ne može

Vakcinisan Melkior

Osu se nebo noćno zvezdama,
I Zvezda Crvena titulama
Teglama silnim nema punjača,
Samo jedno dete Melkiore
I ono vitko mlado zaspalo
Budi ga lepa Cara sestrica:
„Ustani gore, ti Melkiore !
Tegle ti silne prazne ostaše.“
„Neka i, lepa Caro, ne mogu;
Hotuli su me vakcinisali
Stari Celte mi ruke držao
Zapata me fajzerom trovao

Vino pije Tilmo Zlatiborac,
Vranca tuče, rakiju doljeva,
Oko stola svakojake raje,
U nedrima guja poigrava.
Kad se Tilmo nakitio vina,
poče pijan raju razgledati
Krčmom hodi uzduž i popreko
Dugo nije Ture izlagalo
Lažljiva mu zinula guzica
Mira duši šejtan mu ne daje
Pusta mu je čadjava mehana
U bjelome gradu sakrivena
Krčmarica mlada Marijana
Svakojake goste udomila
Za sofru je tri ata zaklala
Tri zaklala a dva oždrebila
Placentom je goste naranila
I debelim mesištem kobiljim,
Bjela leba, kisele turšije
Pred Tilma je rado pospremila
Pa mu vako stade kazivati:
“Zlatiborče sura orlušino,
Ne goni mi goste po mehani,
Ne dovodi pijane drugove
Već ručavaj i kući pohodi
Silan junak ovde će da sedne,
Gost čestiti iz dalekih dvora,
Na glavu je kalpak natuknuo,
Ne bi li ga uštve prepoznale,
Njegov mirni konak naružile,
Zle glasine avlijom širile,
Znam te kurvo, sitni pilićaru,
Ti ćeš prvi na njega nasrnut,
Ljubiti mu skute od brokata,
Slatke laži glasno prosipljući,
A zorom se u svet odvrgnuti,
Kojekude oglas postaviti,
Da se Tilmo takvijem junakom,
Preko noći milo bratimio.”
Pogleda je Tilmo razgaljeno,
Pa joj vako ljuto odgovara,
“Da bog da mi kosti istrulile,
Ja odavde ne mičem ni pedlja,
Dok mi njega ne pokažeš živa!”
Zamisli se mlada Marijana,
Ja li smije megdandžiju izdat,
Ja li valja Zlatiborca srdit,
Čelo gori, obrazi joj rude,
Znade ona da bez Tilma kletog,
Neće biti slanoga sudžuka,
Nit pršuta suvijeg planinskog,
Čime rani goste i svatove.
Veli zato njemu Marijana:
“Čast položi, ruku mi ispruži,
Da ga nećeš silom bratimiti,
Žalim mlada krepaću od blama,
Robin ime, od Persija rodom,
Iz gospodske kuće Van-Persija,
Preko stola upravo ti sedi,
Pod kalpakom brk mu zaigrao”
Dade lako Tilmo obećanje,
Dade lako k’o mletačka kurva,
Čim pohodi Robin na počinak,
Ne odole Zlatiborac pjani,
Ne odole, pojuri za njime,
Da ga sledi do odaja tamnih.
Stiže Tilmo junaku pred soblje,
A njegove tik uz rame behu,
Jedan duvar dva sveta razdvaja,
Prvi slavan, drugi slavoljuban.
Učine se Zlatiborcu milo,
Da predstavi sebe megdandžiji,
Pogled baci krišom na Robina,
Ote mu se širok osmeh beli,
Pod dolamom nabrekla kurčina,
Prevari se Robin junačina,
Prevari se, ujede ga guja,
Uzvrati mu pogled poprijeko,
Klimnu bradom Tilmo megdandžiji,
Pa on leže u odaje bjele,
Beogradske čadjave mehane,
Otopli mu oko srca beše,
Pijan poče sanak zasnevati,
Snevati i rukobluditi.
Stade Robin pred vratima muklo,
Klimnu bradom da budalu smiri,
U odaje svoje mirno zadje,
Učini se njemu Zlatiborac,
Kao kakav ljuti muželožnik
U jastuk on uze plakati,
Gorke suze gromko proljevati.
Od straha je bolan osedio.

Hahah, bravo, Filip Višnjić ponosio bi se

Hahaha koliko je ovaj jebac genijalna glava

Predobro brt