Mentalno zdravlje vukajlijaša

Ako želite da se relaksirate i preporodite dok na duhovit i kulturan način stičete nove veštine, zakažite razgovor sa Oliverom Sekulić-Bartoš.
Dok sam ja išao kod nje na psihoterapiju, ona je radila u TIM Centru u Novom Sadu.
Ne znam da li i dalje tamo radi.
Pomogla mi je prvenstveno razgovorom, a i pokazala mi je na vrlo stručan, kompetentan i opušten način kako se vežba autogeni trening psihofizičke relaksacije.
O autogenom treningu više pročitajte ovde:
https://psihoterapija.timcentar.rs/autogeni-trening-tehnika-psihofizicke-relaksacije/

Pogledajte jednu emisiju u kojoj je Olivera gostovala sa Milenkom Vlajkovim, takođe vrhunskim stručnjakom i filozofom:

Kaže 10 - 15 minuta.

Potvrđujem. Prvi susret sa psihologom, već nakon 10ak minuta mi reče koji mi je glavni problem i zaista, bi u pravu.

Nevolja je ta što ne mogu direktno ili indirektno da ti saopšte šta i zbog čega nije u redu, i šta u vezi sa tim da radiš - ne ide tako, nažalost, jer napravi još veći problem. Moraju da te navedu da sam dodješ do toga, čemu se podsvest jako opire i zato treba vremena.

da, ovo je lepo receno. 10min je dovoljno za sve jer covek kad se pusti 10 min prica sta ga tisti dok cutis i slusas on ti kaze sve sto ga muci.

problem je naci motivaciju da uradis nesto povodom toga, i da, to velikoj vecini slucajeva ne moze tako sto ti neko kaze "e, za to treba uradis ovo i ono", jer ne mozes da uradis nesto i reseno.
to sto kazes vise te usere posle kad vidis da ne radi, ako hoces da resavas nesto kod sebe obicno treba promenis nesto trajno.

Odličan sajt posvećen psihoterapiji:
https://www.psihocentrala.com/

Ne baš Celt, slojevito je, kao glavica luka, i skidaš sloj po sloj dok ne dodješ do samog jezgra od kog kreću svi dalji problemi, a do kojeg nema šanse da dodješ sam, nažalost. Ma kako svestan, obrazovan i upućen u stvari bio - potrebno je da radiš sa nekim, kao što je potrebno da se ispovediš duhovniku, ili ispričaš sa prijateljem, ili otvoriš pred totalnim neznancem. Tako smo napravljeni da ne možemo sami jbg, u suprotnom, ni psiholozi ne bi išli kod drugih psihologa na terapije, jer svejedno već znaju šta im je i na koji način bi to trebalo da rešavaju.

Ta sama srž je trauma, e sad, trauma nije neki strašan, nemio dogadjaj već tvoja reakcija i stav u odnosu na njega - to je obično stav iz nekog najranijeg detinjstva na kom si posle izgradio ličnost, druge stavove i sam život, čak se svega toga i ne sećaš (zapravo vrv se sećaš, ali potiskuješ, i zato ode u podsvest - teško je suočiti se sa činjenicom da su ti npr. roditelji kreteni ili psihopate, i da bi bilo pametnije da su te dali hraniteljskoj porodici nego što su te zadržali; priznati sebi tako nešto je krajnje komplikovano, mada u dubini bića shvataš da je tako).

Ti pogrešni stavovi i šeme, mehanizmi...Bili su medjutim neko vreme od koristi, pomogli su ti da preživiš, izgradiš se i stigneš tu gde si sad, ali nevolja je u tome što više ne rade poso, koče te, odmažu...Ali ne smeš da ih odbaciš jer onda sledi novo, nepoznato...A to je izvor najvećeg straha. To je ona filozofija - ćuti, tu sam gde sam, živ i zdrav, moglo je daleko gore, biće bolje...Sa tim stavom žive i čovek koji je 12 godina na heroinu i žena koju muž mlati dve decenije - smiriće se, nije on baš tako loš, ni drugi nisu bolji, možda sam i ja kriva...

e, dodjem na sajt i melkor pise :)

ne mislim na to, to sto ti pricas je resavanje problema. pricam o ovome sto lukac kaze dodjem, i bem ti, za 10 min on zna sta me muci.

a to zna zato sto si doso i pazljivo te slusao da mu objasnis to.

to sto ti pricas je da nadjes zasto te to muci, a obicno te muci zato sto je nesto kod tebe sto ne volis a ne mozes sam da promenis.

izmedju sta i zasto je mnogo.

Heroin, muž koji te mlati, sklonost nasilju, rulet...Nikad nisu problemi već posledice; lenj si, kukavica, mekan si, nemaš dovoljno samopouzdanja, teško se uklapaš...No ni to nije izvor, naprotiv, jer - zbog čega si lenj, zašto nemaš samopouzdanja? Zašto si emotivno nezreo, ili odlažeš, izbegavaš...? Razlog tome počiva, gotovo po pravilu, u najranijem detinjstvu, kada nisi bio u stanju da racionalno sagledavaš, prosudjuješ i uopšte se bilo šta pitaš, radio si i živeo kako su ti dozvolili i kako si morao i mogao. Da bi rešio to moraš se vratiti tamo nazad i stati pred neke stvari, ali kao dete koje si tada bio - a to niko zapravo ne želi, jer je jako zajebano.

Imao sam na terapiji recimo slučaj da dodjem baš dobro raspoložen, sve ide ka dobrom, život se menja baš nabolje itd. Sednemo da radimo nešto, zažmurim, sve ide ok...I odjednom zaćutim i utonem. Pita me žena šta se dogadja, reko - imam strahovitu potrebu da polomim sve oko sebe, celu prostoriju uključujući i vas, sve, čitav svet da razorim...Preplavio me bes odjednom, nalik na požar. Pita žena zašto, reko nemam pojma, došlo mi. I onda krenemo da radimo u drugom pravcu, i iskopamo i rešimo gomilu kojekakvih stvari. To ne možeš sam, ne možeš ni uz priručnik, moraš da radiš sa nekim ko ume da te vodi.

sve to uz cinjenicu da smo prostiji nego sto mislimo da jesmo.

Vi dole na jugu stvarno jeste prosti, mi ostali smo jednostavni :D Gde je bombaš bratina? Garant je zajebao nešto tamo kod braće gurbeta pa su ga bacili u kazamat na leb i vodu.

suprotno od kompleksan (sto nisi) je prost. suprotno od komplikovan je jednostavan.

obicno bi neko za sebe psiholoski opisao da je kompleksan ako oce da se pohvali, ne da je komplikovan.

Heroin, muž koji te mlati, sklonost nasilju, rulet...Nikad nisu problemi već posledice

Brt ne mozes da stavljas nasilje u kuci u isti kos sa porocima jebeno, "muz koji mlati" nerijetko proba (a nekad i uspije) da ubije zrtvu ili joj se sveti na milion nacina ako ode od njega, maltretiranje od strane drugog ne moze biti krivica zrtve

Može itekako, nažalost. Žrtva traži svog zlotvora, podsvesno. Traži čoveka kog će da spasava, da mu pomaže, vraća ga na pravi put i čupa iz kojekakvih govana i poroka, da mu služi, trpi ga...Jer nije dovoljno dobra, ili ne zaslužuje drugačije itd. Kao što ogromna većina ljudi ne uzima heroin, tako se ni ogromna većina žena ne udaje za budale koje će da ih maltretiraju - ili ako se i dogodi, ostavljaju ih. Preko 80% žena koje su u životu dobile samo jedan šamar od oca, udaće se za nasilnika. Što reče Celt, daleko smo jednostavniji nego što pretpostavljamo, i živimo obrasce i mehanizme kojih nismo ni svesni.

Ok ima i tih "nije on takav hehe" debilki, al nisu sve, ne pise ljudima na celu sta su i kakvi su, da se moze perfektno procijeniti unaprijed ne bi bilo ni prevarenih u vezi, jer zasto bi normalna osoba usla u vezu s nekim ko je spreman da prevari.

Da ne spominjem ekstremne slucajeve, jebeni Ted Bandi je svima ostavljao utisak vaspitanog i finog momka a bio je bukv serijski ubica. Ne moze se svaki ljudski zajeb, pogotovo u odnosima s drugim ljudima, svesti na "ko te jebe kaci glup"

ostavljao utisak vaspitanog i finog momka a bio je bukv serijski ubica

Vidi, jako retko koji manijak i maltretirač će praviti sranja pre braka, u početku su uglavnom divni dobri. Nisu ni oni ljudi u fazonu e saću sebi da oženim neku glupaču da je prebijam i da mi usisava kuću. I to je podsvest jbg. Moja keva, baba i prababa (ćaletova majka i baba) su, u principu, tri potpuno ista tipa žene, imaju toliko sličnog da je to neverovatno - no kada bi i jednoj od njih predočio takvu mogućnost, odlepile bi, jer se u suštini jako nisu volele. Ni same sebe nisu volele, nebitno, šta sam hteo da kažem - i deda i ćale su sebi oženili majke, bukvalno, kako bi mogli da im se svete. I ćale i deda bili su mi dosta slični u mnogo čemu, mada to nikada ne bi priznali. Tako radi podsvest.

Dobar tekst koji analizira to što neki ljudi ostaju u odnosima koji nisu dobri za njih:
https://www.psihoverzum.com/zasto-ostajemo-u-odnosima-koji-nisu-dobri-za-nas/

Ne mogu da citam ove Melkorove postove ali sam siguran da se radi o ljudima koji pate.

Tome ljudi služe Hotulijane.

Uklapa se dobro i u ovu temu:

Pametan čova. O gubljenju vremena na Internetu.

izvinjavam se za spemovanje, ali je dosta dobar video, vrijedi pogledati.

Ma da bas cu da ostavim internet LOL beskonacno muzike,filmova,informacija itd

Nisam ni ja za ukidanje totalno. Al sam skonto da zaista previše gubim vremena na njemu.

I čak to nije klasična zavisnost, jer ja u suštini mogu biti bez interneta koliko god hoćeš i to mi uopšte nije problem.

Npr. znam ljudi odu na more, cimaju se ako nema vaj-faj, moraju ujutru pročitati portale, moraju ovo, moraju ono... meni to ništa... opušteno... Mogu biti cijeli dan bez, nemam POTREBU za tim.

Ali je problem u tome što jednom kad zajašim na kompjuter, e onda se slabo kontrolišem. Tj. izblejim mnogo, baš mnogo vremena na netu, i često bez ikakvog jasnog cilja...

Drugi problem je kad ti net postane difolt aktivnost u slobodno vrijeme, jer
1) ništa ti drugo ne pada na pamet
2) ono što ti padne na pamet, a da nije net iziskuje više napora... onda mozak gleda da štedi energiju i ti ideš na net

Onda dolazimo opet na tačku, jednom kad zajašiš, teško je sjašiti... :D

A isto tako sam skonto da se tu teško kontrolisati... već je situacija poprilično ILI-ILI.

Ako nisam na netu, ne nedostaje mi i nemam nikakav problem s tim što nisam.
Ali ako jesam, teži da uzurpira svo moje vrijeme i teško sa njega silazim.

Kontam da je jedan način kontrole, da se odredi recimo neko vrijeme u toku dana kada je dozvoljena neobavezna bleja na internetu, aka surfovanje.

A mimo tog perioda da se net može koristiti samo namjenski ili strogo po potrebi... Znači samo tražiš informacije koje su ti realno potrebne... za ono što radiš. Naravno dopisivanje bi bilo izuzetak, jer neću da budem asocijalan... dopisivanje preko vajbera, whatsappa i slično, to i ne računam u Internet, iako to tehnički takođe ide preko Interneta.

Tako nastade izraz doomscrolling.

Meni je dijagnostikovan poremećaj prilagođavanja.
Rečeno mi je da od toga pati bar 90% stanovništva u bivšoj Jugoslaviji. Intenzitet se razlikuje od osobe do osobe, neko oseća blagu napetost, neko frustraciju srednjeg intenziteta, neko tugu, neko jednostavno nema motivaciju, i tako dalje...
Kod mene je to izraženo u najmanjoj mogućoj meri tj. sve je "simbolično" i prolazno.
Ja sam zbog (povremenih i minimalnih) problema sa prilagođavanjem na primer umereno skeptičan, suviše introvertan i "zvaničan" u komunikaciji (spontanost mi u zadnje vreme ne ide od ruke).
https://www.danas.rs/zivot/poremecaj-prilagodjavanja/

I meni je kurac u zadnje vreme blago napet, šta misliš da mi ga spontano popušiš?

pa mora li baš taj kurac, misli malo šta ako škody vidi taj post

Pa nisam mater spominjao, nisam znao da Hank Škoody kažnjava i za felacio

Dosada nekad izaziva frustraciju i može se nazvati teško uhvatljivim mentalnim problemom.
https://www.danas.rs/zivot/kako-nastaje-dosada-i-zasto-je-osecamo/

Meni je dijagnostikovan poremećaj prilagođavanja.
Rečeno mi je da od toga pati bar 90% stanovništva u bivšoj Jugoslaviji. Intenzitet se razlikuje od osobe do osobe, neko oseća blagu napetost, neko frustraciju srednjeg intenziteta, neko tugu, neko jednostavno nema motivaciju, i tako dalje...
Kod mene je to izraženo u najmanjoj mogućoj meri tj. sve je "simbolično" i prolazno.
Ja sam zbog (povremenih i minimalnih) problema sa prilagođavanjem na primer umereno skeptičan, suviše introvertan i "zvaničan" u komunikaciji (spontanost mi u zadnje vreme ne ide od ruke).
https://www.danas.rs/zivot/poremecaj-prilagodjavanja/

To se u moje vreme zvalo stidljivost.