Ja da se pohvalim da sam uzeo nagradu za najbolji tekst na onom festivalu što rekoh da idem.
Evo još jednom tekst da okačim, možda ga neko pročita opet, ha!
Svakodnevna Pandora
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Ovo nije pesma tkana od tuge i bola,
niti je čaša ispijena samo do pola,
u njoj niko ne moli,
u njoj niko ne voli.
Više nije bitno da l' si tu kraj mene,
da l' je srce srećno, željno, ili tiho vene,
to srce krije prekidač za sve,
ljubav i sreću, prijatelje.
Ako još želiš, ti pusti glas,
tako lažem, lažem kao pas,
da ne hajem ni za kakav spas,
i da mi nije stalo do nas.
Ponekad se pitam da li je vredno,
da se dve duše spoje u jedno,
da li srce zaista vredi,
ili čovek i na njemu suviše stedi?
Pitam se.
Um je večno zbrkano mesto,
seče prečice, vara previše često,
nebitne stvari postaju bitne,
a velike one toliko sitne.
Ako jos želiš, ti pusti glas,
tako lažem, lažem kao pas,
ja nemo molim za naš spas,
bez tebe, to nisam ja.
Balerine smrti plešu najlepši ples,
u čast pesmi u kojoj lažno je sve,
zbog koje niko ne plače,
koja nikog ne dotiče.
Koja laž.
