Uđem danas u knjižaru (inače obožavam visiti po knjižarama, razgledati knjige, često i kupovati razne vrste literature), i nešto kontam... jbt, nikad veći izbor, i ne samo bezveznih tralala štiva, već su tu i klasici, i solidna količina naučno popularne literature, nelošeg kvaliteta (npr. Nasim Taleb, Juval Noa Harari, Karlo Roveli, itd...), i edukativne stvari (ekonomija, programiranje, jezici, itd...)
I postavim sebi pitanje, ko stvarno to sve čita? Jer evo, polazim od sebe... ja sam seljak, ja ne čitam. Mislim ovo je namjerna hiperbola, al nije daleko od istine. Nije da ne čitam što me ne interesuje, već uglavnom ili zato što nemam vremena, jbga. otkako sam kreno raditi, baš me iscrpljuje posao, ili zato što sam navikao na instant informacije na internetu, guglanje i vikipedisanje... a za roman teško naći vremena da se pročita, a da se ne izgubi nit. Opet i kad kao "ganjam nešto" uglavnom pokušavam raditi na nekim konkretnim vještinama i na onom što mi treba, pa tako rijetko kad čitam iz zadovoljstva.
I kontam uvijek je to bilo tako manje više... uvijek te neke obaveze usmjeravaju, ili čak i u periodu kad ih nisam imao, imao sam ipak taj neki imperativ "trebao bi ovo, morao bi ono"... koji nije dopuštao da se neko veće vrijeme posveti slobodnom uživanju u literaturi. Naravno, ovo je neopjevan paradoks - jer svako će s pravom reći - šta ovaj kenja, nema vremena da čita, a ima vremena da visi na netu po čitav dan? Al to se lako može objasniti time što za visenje na netu ne treba ama baš nikakva odluka i namjera, niti napor... to dođe tako spontano kao disanje... A za čitanje neke konkretne knjige, pa taman i da je to najveća šund literatura, moraš svjesno donijeti odluku da je uzmeš u ruke. A u psihičkom stanju kad imaš neku obavezu nad glavom, ili neke nezavršene stvari u životu generalno, takvu odluku je teško donijeti. Jer uzet i "gubiti vrijeme" na neku knjigu, to je svjesno gubljenje vremena. S predumišljajem da tako kažem. A gubljenje vremena na internetu dolazi tako spontano, kao pušač kad zapali ujutru cigaru, a nije ni svjestan da ju je zapalio... Pokreti sami idu, ruke same odrade posao.
To nas vodi do zaključka da čitaju ljudi koji imaju sređen život i dovoljno vremena, a pritom su već postigli neke stvari u životu, pa nemaju osjećaj krivice što ne rade dalje na sebi, i što ne kopaju dalje za nekim vještinama ili prilikama. Pritom ti ljudi moraju imati bar neku usput elementarnu zainteresovanost za čitanje. Ukratko rekao bih da je to gospoda... jer mu čitanje dođe ko luksuz... I možda čak i elita, na neki način?
Al jebemu majku, ko su stvarno oni??? Zašto to tako jebeno začuđeno pitam kao da sam pao s Marsa (ono - ŠKK čitanje ko čitanje, čita ko oće da čita, šta filozofiraš) ?
Pa zato što ja ne znam nikog da redovno čita... a evo išao sam u gimnaziju, znači imam dosta drugova gimnazijalaca, i rijetko ko od njih redovno čita... uopšte ne spadaju u redovnu čitalačku publiku. Ako uzmemo u razmatranje recimo moju porodicu... ženski dio je čitao, što jest jest, ali uglavnom samo beletristiku, po preporukama, i uglavnom nešto popularnija štiva (ne baš šund... ali ono, nešto koliko toliko pitko i popularno).
Ja sam isto čitao, većinu lektira sam pročitao... pročitao sam dosta toga za svoj groš tokom godina... Ali realno kad sagledam to je vrlo rijetko, i pogotovo ako pogledam nedavni period... to je sve rjeđe i rjeđe... zato kažem da sam seljak i da ne čitam...
Koliko vi čitate?
Znate li nekog ko stvarno puno čita?
Jesu li to ostvareni ljudi koji imaju vremena za to, ili budale koje nemaju pametnija posla?
Šta mislite generalno o čitanju, jel to precijenjeno, ono kao fama neka oko tog, ili stvarno valja?
Šta mislite ima li kod nas zaista prave čitalačke publike i ko nju čini?
Zašto su knjižare tako dobro opremljene i napucane... mora da to neko kupuje?
Al ti što kupe, da li i pročitaju, ili ostave na policu? (to je jedan od grijehova koje sam često činio... kupim, prelistam, ili krenem čitati nešto, pa batalim...)
Ja mislim da stvarno valja i krivo mi je što sam ljakse. Volio bi da jedan dan budem dingospo i da imam vremena da čitam stvari koje me stvarno zanimaju i da budem u toku sa aktuelnom literaturom... I da pročitam još ponešto od klasika što sam preskočio.