Najemotivnije pesme

KAKO MI NEDOSTAJEŠ - Haris Džinović

škodilac more like uhodilac amirite

You make the world go round, you are the night and day
Everybody needs somebody but I'm the only one, with

Your kind of love, your kind of love
Can't take away your kind of love
Makes the world go round, makes the world go round
Your kind of love makes the world go round

Mog mora nema i ne znam šta da radim
Moj stari kaže da ni Dunav nije loš
Mog mora nema, al’ ja živim u nadi
Da možda, ipak, negde srešćemo se još

Život mi je zato gorak kao tonik
Tuga moja bez kraja i dna
Al’ na sreću tu je Mesec svetionik
Vodi me kroz plave vode sna

O, gde baš mene, da tako nešto snađe
Ovo je priča i za suze i za smeh
Poneki mornar možda ostane bez lađe
Ali bez mora, to je izuzetan peh

Gde, kaži gde da pobegnem
Koji prag da dotaknem
Kada setim se da volim te
Što tražim usne nervozne
Kao zrele jagode
Kada setim se da volim te

Sav izgubljen od nekog staračkog straha i tuge
Pred ogledalom sam optužujem sebe i druge

Kao bolesnik pod punom narkozom
Ja tonem u neki teški mrak
Kao pod nekom dubokom hipnozom
Vidim da klonem da nisam jak

Ogledalo se brzo krivi
I slutim svoj pregažen lik
I više mi se baš ne živi
Ranjeni lav ispušta krik

Sve jeseni ko da kucaju kišom na vrata
I stežu me nekom ledenom omčom oko vrata

Bliži se kraju propala drama
Zavesa pada poslednji čin
Glumac će sići sa reklama
U nekoj rupi ljuštiće džin

Ogledalo se brzo krivi
I slutim svoj pregažen lik
I više mi se baš ne živi
Nanjeni lav ispušta krik

Ni ispovest nema mesta da bude i stane
Sve govori samo noć može meni da svane

Hej režiseri te moje zle sreće
Ja honorara se odričem svog
Više mi ništa pomoći neće
Ni psihijatar ni lažni bog

Ogledalo se brzo krivi
I slutim svoj pregažen lik
I više mi se baš ne živi
O ranjeni lav ispušta krik

Godine vidi šta su ti uradile
Pobjeći ne može se od sudbine
Sanjaj neke ljepše godine
Svako ima svoje razloge
I kad razlozi ne postoje
Ti u ljubavi mojoj si
Iste stvari mi smo sanjali

Nekad je bila lepotica
Jedna bivša devojčica
A ljudi su je upropastili

Polomljen, poražen, pomalo mrtav
Trese me groznica, glas mi je drhtav
Tramvaji prolaze
Vode nadolaze
Dok me ne utope

Oči u oči sa svojom bedom
Ja pravdam sebe i mrzim sve redom
Priča o ljubavi
Obično ugnjavi
Ćutim i grize me čir

A napolju ništa više
Osim tople letnje kiše
A napolju lišće šušti
Izgleda da mnogo pljušti

Milion godina ruši se svet
Peščani grad, kiše spiraju laž
I moj osmeh je bol, nacrtan zid
Ljubav, pesme i mir

Noć, priča za kraj
Izgubljen sjaj u igri tame sa zvezdama
Znam, sigurno znam, poslednju reč, poslednji znak

Sve s ovog albuma, MGMT generalno

VRHCHINA

Šalu nastranu , Elois od Borisa Novkovića stvarno na šanel broj pet mi čarapa miriše