..."Dok je poglavnik govorio, primetio sam na pisaćem stolu kotaricu od vrbovog pruća. Poklopac je bio podignut i videlo se da je dupke puna plodova mora, tako mi se bar činilo, nekakvih ostriga, izvađenih iz ljuštura, onakvih kakve se mogu videti u velikim sudovima u izlozima Fortnum and Mason, na Pikadiliju u Londonu. Kazertano me pogleda i namignu mi: „Prijala bi ti jedna dobra čorba od ostriga, zar ne?“
„To su ostrige iz Dalmacije?“, upitao sam poglavnika.
Ante Pavelić diže poklopac i, pokazujući mi te plodove mora, tu ljigavu i pihtijastu masu ostriga, reče smešeći se na onaj njemu svojstven način: „To je poklon mojih vernih ustaša: ovde ima dvadeset kilograma ljudskih očiju.“
Kurcio Malaparte - Kaputt; remek - delo ratne književnosti, proisteklo iz pera fašističkog oficira, zapravo antifašiste, koji se za sve vreme DSR kretao medju najvišim nacističkim zvaničnicima i oficirima, političarima, ambasadorima, diplomatama i ostalim vidjenijim ljudima tog vremena, boravio u egzilu kod švedskog kralja...Proisteklo iz pera izvanrednog, nesvakidašnje obrazovanog pisca koji je gotovo skrenuo s uma, što ovo delo (pored toga što je sam Malaparte bio svedok najrazličitijih užasa) čini još zloslutnijim i stravičnijim. Ali po samim rečima autora - rat je ovde u drugom planu, on je nalik na pejzaž, ili posmatrač - u fokusu su zapravo ljudi, i sve ono što iz njih, u datim okolnostima, može da ispliva. Za razliku od većine drugih dela, ovo ne obiluje klasičnim ratnim strahotama sa frontova, ili onima iz logora - ne. Ovde su opisani rumunski seljaci koji pljačkaju odeću sa leševa, konji sa jezera Ladoga (koji su se smrzli tako da su im iz vode virile samo glave, na kojima bi ljudi sedeli i medjusobno razgovarali), trulež i smrad konjskih lešina koje vade iz rastapajućeg leda i zakopavaju u šumi, evakuacija "nakaza i čudovišta" (ljudi sa posebnim potrebama) iz napuljskog prihvatilišta, za vreme bombardovanja, telo golog Geringa dok ga šibaju vrbovim grančicama...Sve u svemu, jedna vrlo teška, morbidna i iščašena knjiga koju je mučno čitati - ali samo s jedne strane. S druge, radi se o jednom od najboljih romana dvadesetog veka, o delu vrhunskog stila, a čovek koji ga je stvorio bio je zapravo veliki humanista. Roman koji bi trebalo uvesti kao obaveznu lektiru srednjoškolcima širom sveta - verujem da bi taj potez označio kraj ratovanju, za sva vremena.
https://pbs.twimg.com/media/EMQQQA9W4AETn-I.jpg
