Ako neko danas iz drugog kraja Srbije ode u Beograd da živi i radi po meni je budala, pored Švedske, Nemačke, Slovenije ideš u onu rupu, leglo šljama i nekulture, pogledaj samo kakvi su im navijači fudbalskih klubova, sve go ološ, nema poštenog čoveka da dođe da pogleda utakmicu sa detetom u strahu od huligana koji se ponašaju kao kao najveći šljam. Dakle ako već napuštaš rodni grad jer nemaš posao beži u neku normalnu zemlju, život je samo jedan.
pa kad bi izuzeli cinjenicu da nije uvek lako dobiti papire, da za mnoge postoji jezicka barijera, da ljudi imaju porodicu i prijatelje koji ih vezuju, itd, onda bi mozda bio u pravu
kazem mozda, jer ja da moram da biram izmedju beograda i bilo kog nemackog grada osim berlina, kelna, eventualno lajpciga i hamburga, izabrao bih bg, jebo pare ako nemas gde da uzivas ko covek vec zivis onim ultrabednim konvencionalnim i dosadnim zivotom
zato imam vise respekta za ljude koji idu na crno da sljakaju u minhen ili frankfurt na 3 meseca, jedu zidarske sendvice svaki dan i sagrade lavove na ogradama, nego za likove koji odu u jebeni diseldorf s papirima i misle da su deo evrope
