Izbori u Srbiji 2020

Marko od Šabca, vitez demokratije

tako je, ali uzrok te percepcije je prevashodno (ne samo to, ali prevashodno) nizak standard i demografski kolaps zemlje

Tačno, neravnomerno razvijanje krajeva i odliv stanovništva što preko, što za Bg. Šabac će, verujem, pokazati da može i drugačije, zadržati svakog Šabčana u Šabcu danas je primarna misija grada Šabca.

ozb, zasto se sva ova sranja desavaju u nekim trgovistima, nisevima, vranjima, generalno turskim kasabama?

Од оних сам који верују да овде улогу игра економија. Просто богаћење не вуче нужно за собом склоност ка демократији (УАЕ; што је вероватно и солидан аргумент да неко ко верује у наратив модернизације батали исти). Такође, демократија не настаје нужно у богатим срединама (Србија 19. века против скоро целе Европе). Али мислим да је диверзификација економије и јака средња класа као њена последица предуслов за дугорочни опстанак демократије. С обзиром на то какво је стање на југоистоку Србије (али не само и тамо), мислим да је јасно зашто демократија не може дугорочно опстати, чак ни ако се деси неки продемократски преврат неким чудом.

Svest prosečnog lika iz Trgovišta. Sa druge strane, imaš Cara. Sukob je neminovan, pritom ovaj seljak će i dalje ostati pri svome. Osim ako mu ne počupaš vufere iz auta i poskidaš tablice

To samo ovde postoji percepcija da je Beograd jedini grad u državi, ono, gledano u klasi evropskih metropola

Hahahaha ajde ne seri, Belgrade is a shithole u poredjenju sa nekom ex komunističkom prestonicom tipa Budimpešta ili Prag, a kamoli Pariz, Madrid, Rim, Milano
Hahahaha metropola, jedite bre gowna...

Ne znam jesi li svestan svih bombardiranja i rešetanja po Belgrejdu, i izbegličkim kampovima po periferiji, kakav je bio npr sedamdesetih i ko je sve od svetskih superstarova boravio u Bg tada, onda je došao Milošević...

Jednom davno sam napisao na nekoj definiciji i komentaru da Beogradžani čas glume jake glave iz blokova, geto matori, težak život u getu, a čas građane sveta, metropole, pozoriša, koncerti, kulutura maćre.
Po potrebi.
10 godina kasnije stojim pri tome.

Beograde, Beograde,
U bodljikave žice nek te ograde!

Naravno. Uvek na usluzi vama seljacima

Svest prosečnog lika iz Trgovišta. Sa druge strane, imaš Cara. Sukob je neminovan, pritom ovaj seljak će i dalje ostati pri svome. Osim ako mu ne počupaš vufere iz auta i poskidaš tablice

Ако правиш елитистичку демократију, истовремено правиш и предуслове тога да тај сељак из Трговишта заувек остане несвестан. Тим ћеш још само додатно појачати неформалне клијент-патрон структуре које постоје у неразвијенијим крајевима Србије.

Tvrdoglavi su, Care. Moraš da ih prevaspitavaš jako dugo. Misle da sve znaju. A bilo šta o nečemu globalnijem, njih apsolutno ne zanima. Seljaci bi te spalili na lomači. Oni prosto mrze ljude koji znaju nešto više od njih. I nema tu kompromisa sa njima, jer to znači da ideš na svoju štetu. Trgovište, Žitorađa... Sve i da im izgradiš kosmodrom po sred sela, neće se oni nikad promeniti. Budi siguran

Prosveta dolazi sporo i tesko u svakom slucaju. Veci je problem sto vise gotovo da nema nikoga ko bi mogao da obavlja tu prosvetiteljsku misiju. Jer oni koji i imaju nesto znanja i koji su videli sveta su u 99% slucajeva ili razocarani ljudi kojima je muka od svega i zele samo normalan zivot u nekoj od razvijenih zemalja, ili goveda koja su prodala bulju zarad komfornog (ali ne i normalnog) zivota u Srbiji. Ako mogu za nesto da kazem da se Srbija kakva je u prethodnih 30 godina sustinski razlikuje u odnosu na 19. ili veci deo 20. veka, to je gotovo potpuno odsustvo umnih ljudi koji zele da Srbiju izvade iz blata. Mi smo u 19. veku isto bili siromasna zemlja, zemlja jos zatucanijih ljudi nego sto smo sad, ali je opet postojala strasna energija da se napravi drzava i uredi tako da pripada Evropi, tamo odakle je davno, ne svojom voljom, proterana, a ne da bude turska prcija. Danas ja tu energiju ne vidim. Cast izuzecima.

Liu Kang stajl na 5:20 haahha

Nema tu promene, samo mu razreši veći porez, daj mu neke subvencije k'o fol sa druge strane da rmba još više i to ti je to, koje ponašanje i svest od seljaka ti očekuješ. To je i dalje na nivou plemena, jbt

Tvrdoglavi su, Care. Moraš da ih prevaspitavaš jako dugo. Misle da sve znaju. A bilo šta o nečemu globalnijem, njih apsolutno ne zanima. Seljaci bi te spalili na lomači. Oni prosto mrze ljude koji znaju nešto više od njih. I nema tu kompromisa sa njima, jer to znači da ideš na svoju štetu. Trgovište, Žitorađa... Sve i da im izgradiš kosmodrom po sred sela, neće se oni nikad promeniti. Budi siguran

То за тврдоглавост и сл. важи и за добар део урбане популације. И то да су они овакви и онакви није уопште спорно. Зато је потребна просветна акција, али не онаква каква је била првих година после Другог светског рата (кампањска, хаотична и полутанска), већ планска, систематска, што би неки историчари волели да кажу, вођена вишевековном логиком.

Проблем је што су се многе земље Источне Европе зачауриле у систему уских елита. Овде су деценијама сељаци исмевани и маргинализовани (сетимо се Секуле, сетимо се Село гори, а баба се чешља), а сада уској елити треба причати да је она одговорна и тим исмејаним и маргинализованим сељацима.

Додатни минус селу је што оно не генерише капитал, већ га троши. Правило је да је пољопривреда економски неисплатива област, иако је од виталне важности за човечанство. Тако се од села очекује да прави храну, али се на њега истовремено гледа као на терет. Ово такође селу прави зачарани круг сиромаштва, из кога се оно не може извући, јер не може очекивати помоћ ни владиних институција, ни невладиног сектора, ни треће стране.

При томе је иста та (урбана) елита непринципијелно водила трансформацију села. Док су у урбаним срединама укидане повластице појединих слојева и док је друштво попримало нове обрасце, дотле се то није радило и на селу (из страха од друштвених потреса), већ се проводила пракса склапања савеза елита са виђенијима у селу. Тиме су старе клијент-патрон везе само окоштане. И иницијативе везане за побољшање услова живота у селу опет иду кроз ове структуре.

Car, nekad pise fantasticne objave. Vise ovakvih, a manje GRCKI DIJALEKAT sranja

Prepatriotsko razmišljanje Care, i ja sam identičnog viđenja situacije... Selo mora da bude vođeno i stimulisano od države, austrijska sela su recimo dobar primer. Ali grožđe od austrijskog seljaka na pijaci u Beču, košta 8-9 evra kilo. Plus ima masu nekih subvencija od države za svaku površinu koju obrađuje, za svaku mašinu koju kupi, sela su im pristojna, imaju pivnicu, market, banku, poštu, školu, ambulantu itd... Poneko ima i biblioteku :D Ali ti ne možeš sa platom od 40k da izađeš u susret seljaku sa njegovom cenom za proizvod, tako da, ono... A i ne bih ja baš toliko brinuo za seljake, nisu oni siromašni k'o što ljudi misle, nego samo kukaju i kenjaju, a puni su im štekovi

A Tilmo bi pljunuo na palac i ostavio bolan ožiljak na srcu Dositeja Obradovića

ahahhaha

Jel imaš neku šemu za Nemačku Sevaste, šta će ovo meni u životu jebote

cime se bavis

Prepatriotsko razmišljanje Care, i ja sam identičnog viđenja situacije... Selo mora da bude vođeno i stimulisano od države, austrijska sela su recimo dobar primer. Ali grožđe od austrijskog seljaka na pijaci u Beču, košta 8-9 evra kilo. Plus ima masu nekih subvencija od države za svaku površinu koju obrađuje, za svaku mašinu koju kupi, sela su im pristojna, imaju pivnicu, market, banku, poštu, školu, ambulantu itd... Poneko ima i biblioteku :D Ali ti ne možeš sa platom od 40k da izađeš u susret seljaku sa njegovom cenom za proizvod, tako da, ono... A i ne bih ja baš toliko brinuo za seljake, nisu oni siromašni k'o što ljudi misle, nego samo kukaju i kenjaju, a puni su im štekovi

Нису ту само субвенције у питању. Аустрија има доста великих поседа, којима је релативно лако да раде интензивну пољопривреду и функционишу са мањим субвенцијама (па и без субвенција у неким областима). Просечни посед у Аустрији има 23 ha, док је у Србији 5,5 ha. Оваква структура (много малих поседа) је спречила својевремено акумулацију капитала и индустријализацију Србије пре Другог светског рата. Оно што је било условљено друштвеном структуром Србије није измењено ни после, јер су југословенски комунисти инсистирали на малим приватним поседима. Тако смо дошли до тога да је и данас екстензивна пољопривреда широко заступљена у Србији.

Наравно, ни субвенције као такве не могу се занемарити. Колики је значај субвенција показао је пријем Пољске у ЕУ, којој је фактички забрањено да охрабрује своју пољопривреду да пређе више од 33% обима француске пољопривреде. Али и ту није проблем само у количини субвенција. У политици Србије не постоји директна каузативна веза између количине уложених субвенција и додате бруто вредности: тиме се дошло до тога да су многе паре из субвенција несистематски бачене. Ово је бољка која, додуше, није карактеристична само за пољопривредна улагања.

Ipak ću za Kinu kad prođe ovo sranje, ne radi mi se brate, hvala u svakom slučaju

car muscular doge bukv