Citat:hladan.krompir
Kad smo već kod snova, i ja imam gadan problem i evo prvi put ga delim s nekim, valjda jer se krijem iza ovog profila, pa mi je lakše, jer uživo nikom nisam rekao, niti bi me iko ozbiljno shvatio, a ispao bih debil garant, pa ajd ovde vama da se izjadam. U poslednje dve godine recimo, ne bih znao reći koliko sam puta sanjao san da ga se sećam, a koliko puta nisam sanjao ili se ne sećam, ali ako uzmemo u pitanje svaki san kog se sećam narednog dana, u jedno 70% slučajeva sam sanjao da mi neko prerezuje vrat nekim dugačkim nožem, mačetom, a pri tom bi me stezala knedla u grlu. Ne znam šta znači i šta mi podsvest poručuje, ali vrlo loš trip shodno činjenici da već dugo traje, ukombinovan sa svim ostalim nedaćama svakodnevice koje se opet vrlo učestalo javljaju.
Ti imaš neki problem. Nešto te muči i kad to ne ispliva na površinu da ono svesno i stoprocentno znaš tačno šta je u pitanju, odrazi se na snove. Imaš neki pritisak, teret, unutrašnji nemir.. Znam osećaj, jebeno je to. Ja sam imala recimo period, jedan dobar, oko dva meseca je trajalo, kad sam imala košmare. Bukvalno se budim u sred noći, srce samo što ne iskoči. Onda fazon plašim se da zaspim, jer se san nastavi ako ne prođe bar pola sata. Ne samo klasični košmari, nego bukvalno kad sanjaš da sanjaš, ako kapiraš. Probudim se u jebenom snu i mislim da sam budna, jer je sve prerealno i onda kad se probudim stvarno, traume. Tada sam recimo bila sama, mesecima moji nisu bili u Srb i nisam se ni čula sa njima i onda me je mučilo sve to i pored toga neki klasični problemi tog perioda i eto, tako se odrazilo... Verovatno je kod tebe u pitanju isto, ne znam...
Mada, sada čitam već drugi put, ipak je drugačija situacija, dve god, ne pamtiš ostale snove, a to pamtiš. Ne znam, jebeno...
