Finalni deo debate. Mi ćemo postavljati konkretna pitanja, a bi ćete davati konkretne odgovore. Apelujem na moderatore da ne dozvole spem i offtopic. Počećemo:
1. Da li bog priča Srpski? 2. SokOdZove Slobodna volja il božje sveznanija
Čovek stoi ispred dvoja vrata, jelte leva i jelte desna. Mora jedna da odabere. Ako je bog sveznajući mora da poznaje budućnost i samim ti da zna koja će vrata biti odabrana. Ako zna da će recimo leva biti odabrana nema slobodne volje jer to mora tako biti i nemere se desna odabrati. Ako ne zna koja će vrata biti odabrana postoji slobodna volja al bog nije sveznajući. Na ovaj paradox sam dobio više odgovora od kojih je svaki palamuđenje koje se mojim znanjem pfilozofije ne da razumeti. Kao jedno ne isključuje drugo itdlj itdlj zna bog da će odabrati leva vrata al kao čovek opet ima slobodu škk ima kad mora da bira a mora odbrati leva kudeje slobodna volja tu 3. Da li je bog bezgrešan i sveznajući istovremeno? Ako bog zna kakav je osećaj jebati ženu u dupe, pošmrkati koks sa iste, nabosti nekoga pesnicom, ne čini li ga to grešnim (pod pretpostavkom da je to sve morao uraditi da bi znao kako je nama koji grešimo)? Ako pak, ne zna ništa od toga, onda nije sveznajući? Isuse pičko smiješ li filozofije
Raj i pakao su baš mnogo debilne ideje... Recimo ubiješ čoveka, odeš u pakao i tebe zbog toga i dalje prže ili kupaju u sumporu i posle nekih 100 milijardi godina. Ili odeš u raj, smoriš se ko konj posle max dva tri meseca ali nema bežanja, zaglavio si tu za stalno. Muslimanski raj je koliko sam načuo osmišljen kao zabavniji luna park ali realno i to bi ti dojadilo posle nekog vremena. Sve i da možeš da radiš šta hoćeš kao da ne bi prolupao pre ili kasnije. Jedino što ne mogu da provalim je da li bi neko da može da živi večno jednostavno hteo da se ubije ili da nestane posle nekog vremena ili bi se radije smarao svaki dan ali barem bio živ. Čovek dokazano da može da živi i do 115 godina, zvanični rekord je 122 ali svim tim ljudima se i dalje živelo iako realno u tom stanju su ti jako ograničene opcije.
Najveća greška veguna je što pristupaju pojmovima pakla i raja sa ljudske percepcije i stanovišta. Sećate se kad u filmu nečastivi nudi osećanja hiljadu puta jača od ljubavi, a on je realno samo potrčko bio.
Ako može da ti pruži nešto što će da traje celu večnost, onda mora i da izmeni tvoju vremenski i prostorno ograničenu prirodu. A ako čovek neće biti onaj koji sada jeste, čemu sve to?
sta mislite o ovome? Na primer u buducnosti razvojem nauke i tehnologije covek postane besmrtan, znaci da ne ulazimo u detalje kako i da li je to moguce i kakve bi posledice bile. Da li bi tada ljude pri pomenu smrti, kao pojave u dalekoj proslosti koja je bila nuzna, opet hvatala mala jeza pri samoj pomisli na tako nesto iako je sada to iskorenjeno u vremenu u kom oni zive. Znaci rode se ljudi u dalekoj buducnosti, nema smrti, ali se prepricava da je nekada postojala i da nije mogla da se izbegne. Da li bi im bilo opet malo nelagdno pri spomenu smrti?
operacija i tuberkuloza nas asoscira na bol i krajnji ishod smrt, a na sta ce njih da asocira smrt kad takva pojava nije poznata tom drustvu i vremenu u kom oni zive. Setio sam se onog filma Razbijac sa Staloneom pa kad ga kao odmrznu iz one kriogene komore u buducnosti, pa se zablaznjavaju na to kad on ne znam sere ili ima seks ili jede meso zivotinja jer je to primitivan i varvarski cin.
e da kao klonovi i da su svi isti u svakom smislu.ne mogu ni da zamislim kako bi to dosadan svet bio.tu ne bi moglo da ima nikakvog napretka ni u cemu.ljudi krive gospoda za neke gluposti i zale se na nepravdu.npr zena kaze-sto je ana lepsa od mene to nije posteno, boze bas si kvaran sto si anu napravio lepom a mene nisi.i sta sad gospod bog treba da stvori svet gde svi izgledaju isto.ili onaj je bogat a ja nisam bas nepravedno-pa sto nisi ucio skolu da i ti budes plasticni hirurg.jedu ljudi govna, krive boga za nepravdu i patnju a u 99% slucajeva sami je stvaraju
Na pitanje zašto je bog meni dao da budem ružan/na, budisti bi odgovorili ovako: lepo i ružno su dve strane istog novčića, ako uklonite ružnoću iz sveta uklonićete i sve lepo, jer se lepo ne može poznati bez ružnog i obrnuto. Patiti jer smo ružni znači da živimo u iluziji, jer sve ružno u sebi sadrži i lepotu, pre svega izdvojenu unikatnu i savršenu baš zbog svoje posebnosti. Ljudima trebaju prijatelji, ali im više od prijatelja trebaju neprijatelji koje će kuditi i osuđivati ih da bi se njihov ego hranio i da bi se zajedno sa svojim prijateljima osećali uzvišenijim i kao da žive smislen život koji je bolji od života njihovih neprijatelja. Ako ste lepi, nemojte se ustručavati da primetite ružnoću drugih ljudi i da je uporedite sa svojom lepotom, jer ćete tada otkriti nerazdvojnu sponu između vaših međusobnih karakteristika i otkrićete pritajenu ružnoću u sebi, kao i lepotu u drugima.
Dobro, onima kojima je dao više će više i tražiti, ali i dalje mi nije jasno zašto sam baš JA taj koji ima manje? Išta on meni ima da traži gore? A najviše me zanima šta ako sam se ja snašao na mućke i uspeo u životu (prevario nekog i ta prevara mi je donela raskoš) i sad pred bogom stojimo ja (koji nisam dobio ništa od njega) i neki tatin sin (koji je od rođenja imao sve što poželi), a mi došli gore sa istim imanjem, kako sad one meni može da traži više ili jednako kao i njemu, a nije mi dao ništa?
