Čitao sam pre neki dan da se Mark Tven jednom prilikom upitao zašto se ljudi nikada ne mole za spasenje onoga kome je to najviše potrebno - Sotone?
Znači - ne moliti se Nečastivom, već moliti se Bogu da mu oprosti i da ga opet primi k sebi.
Kada sam malo izguglao razne religijske forume na ovu temu, najbolji kontra-argumenti koje sam pročitao su se svodili na to da Lucifer nije čovek, već anđeo, doduše posrnuli anđeo ali još uvek ne čovek, da kao takav nije kvalifikovan za oproštaj, trte-mrte, drž-ne daj.
E sad - Bog jeste svemoguć, tako da jeste u stanju da oprosti Lukavom. Ili da taj oproštaj učini mogućim. Druga stvar - proročanstvo nalaže da će Bog na kraju da pobedi/pokori/porazi Đavola, što je malo iskompleksirano-siledžijski pristup. Kada bi mu oprostio i prihvatio ga nazad, onda bi Bog na delima dokazao i pokazao da je Isus bio u pravu - da je bezuslovna ljubav jača od ičega. A ovo bi bio najviši oblik bezuslovne ljubavi - i to na delu!
I vratilo nas bi sve k Bogu, jer bilo bi oprošteno i svima onima koje je Šejtan zaveo, tako da bi pakao zvrjao prazan.
Naravno - sa Belzebubom opet na strani Jahvea - ne bi bilo više iskušenja i opet bi svi živeli u sreći i uz Boga i bio bi raj na Zemlji, raj u kosmosu, singularitet večnog svrša uzvišenog.
Jedino što bi onda to Jahveu bio smor, jer jebi ga koji bi mu onda izgovor bio da nas drka u mozak do iznemoglosti.
Kada bi svi na svetu pali na kolena i iskreno se pomolili za ovo, pitam se da li bi radilo lol
