Е, кад смо већ код овог случајног погађања и то, да вам причам нешто.
Има томе две недеље већ, леп дан био, фебруар, а може у мајици да се иде, ма милина једна. Петак баш, сећам се. Доконишем као свако студентско говно, разматрам ЕЛ играче, и сетим се ни мање ни више него макарончеве бабе. Ха! Помислићете сад, па добро, баба к'о баба, шта сад, али није. Та баба је погодила ономад 5 или 6 нба играча. Дакле то није обична баба.
И тако сине мени идеја да ја ову моју (девојку, не бабу, немам више баба на располагању, иначе бих) замолим да ми тако налупета пет играча, ја да јој читам имена, а она да виче плус/минус. Међутим, не лези враже! Она је баш оно изразити противник коцке, сматра да ћу кућу да прокоцкам једног дана, да за тих 50/100/200 (да бацам више не смем ни да поменем!) динара може да се купи свашта, да се подигне обданиште и једно два сиротишта, а тек на годишњем нивоу - ферари енцо нов!
Но, било како било, намолим ја њу, и у међувремену је наговарам тако што сам јој објашњавао статистички око тих играча. И ишло је овако:
Нека су њој (готово апсолутном непознаваоцу кошарке и било чега у вези исте, као и готово свако женско које није милица дабовић) шансе да погоди играча 50:50, а мени, који сам кол'ко-тол'ко упућен у кошарку, у актуелности, повреде, изостанке, ко кога чува и слично, рецимо 70:30 у просеку.
Дакле, на 2 играча, њој су шансе да погоди тикет 25%, мени неких 35.
На 4, што је неки просек играча који се игра, шансе су 12.5% и 17.5%. 5% предности имам над неким ко не зна ништа о кошарци. 5%! На 5 играча је та разлика још мања, да не причамо о ових 9 са тикета одозго.
Шта је поента овог мог просеравања? Па и нема је баш, ал' ћу да препишем и овај арминов тикет, јер готово да шомијев нема никакву предност над арминовим, а шомијев сам већ преписао. Ето.