Nisam pravio neke ozbiljne pizdarije, ali eto da pokušam da se setim:
- Za vreme rata, kao klinja, sam išao na liniju razgraničenja, koja je bila manje od kilometar od moje kuće i dosta puta iz mitraljeza (PAM, 48-ica) i pušaka (papovka, kalašnjikov i M48) pucao prema Hrvatima, dosta je bilo Krajišnika vojnika koji su me gotivili pa su mi dozvoljavali to, i da se vozam u tenku i oklopnom transporteru. E zbog ovog se kajem i nadam se da nisam nikog potrefio.
-Mom rođaku Stevi i njegovoj bandi, inače arč enemiju mojih osnovnoškolskih dana, moja ekipa i ja smo uništili neku kolibu koju je napravio tako što smo se svi pokenjali unutra. Za ovo me već sramota.
- Ubijao ptice vazdušnom puškom, mučio mačku terajući je da vuče kamion sa peskom pod nagibom (u cilju atesta snage mačkinog pogona menjan je nagib daske).
- Za jednog druga, inače mirnog i povučenog momka, sam iz čiste dosade složio i pustio priču da se on oženio, i to da mu je stari ugovorio brak i na neviđeno doveo ženu. Pošto me masa ljudi zna jedino onu moju polovinu ličnosti finog naučenjaka, to je glatko prošlo i rezultiralo u epilogu da su mu ljudi dolazili kući sa poklonima da mu čestitaju. Njegov stari me i dan danas popreko gleda zbog toga.
- U srednoj školi sam godinama skupljao dnevne autobuske karte, i od sebe i od drugih i kad bi kontrola ušla ja bih vadio nekih stotinjak i više karti iz torbe i uživao dok lik iz kontrole pizdi, tražeći onu pravu kartu. Za ovo se nešto i ne kajem.
- Iz zajebancije, sam u srednoj hitnuo grudvu prema nekoj devojci koja je bila nekih 60ak metara udaljena od mene (ja bio na jednoj strani dijagonale školskog igrališta, ona na drugoj), jer sam se htio testirati da vidim koliko ću promašiti, pošto sam naravno bio ubeđen da ću promašiti. Malo morgen - grudva je u maniru tomahavka potrefila tačno u centar potiljka, ništa felš, nego centar pikada. Nije mi žao, jer je bila gadura koja je podjebavala nas đake sa sela.
- Kad sam prodavao paradajz u srednoj školi, navlaživao gajbice i tako posle svakog dana posla, uštekao sebi za solidan izlazak. Pošto sam bio puka sirotinja u tom periodu, na samoj granici bede, a od mene su najviše kupovali brčanski ratni profiteri i skorojevići i srodna žgadija, nije mi nešto žao.
- U srednjoj školi, zafrljačio i nokautirao (nehotice) momka koji me razvađao u toku tuče sa sinom nekog švercera. Žao mi je zbog ovog.
- Za vreme fakulteta odradio par elegantnih "poslića" koje nema teorije da bih spomenuo ikom zbog mogućih "implikacija" jelte. Nije da se nešto ponosim, ali realizacija je bila holivudskog karaktera. U tom periodu par cura prevario, ionako su nisu bile vredne poštovanja, femsi tatine kćerkice. Je li mi žao? Mislim... retoričko pitanje. ;-)
- Posle fakulteta, čekao da me privatnik kod kog sam radio i koji nas sve maltretirao na poslu, pošalje na neka usavršavanja, i tako malo proputovao i još bio plaćen za to, i posle toga mu dao otkaz. Je li mi žao? Mislim... retoričko pitanje. ;-)
- E, posle ovoga nema ništa vredno pomena. Dosadan život oženjenog čoveka ;-)
