Konačno dolazi i taj brutalan dan. Dan kada se stomaci preplavljuju mesinom sa ćumura i obilno zalivaju pivčinom uz gmazno podrigivanje i opštenardno veselje. Trešte narodnjaci, dan kada i metalci slušaju Eru Ojdanića, hteli to ili ne. Poslepodne može da se pripali i neki punomasni kotlić, kako bi se uveče oko vatre okupile mudre glave i natezale rakiju do besvesti. To je prvi maj.
Da li ikog boli kurac za prava radnika i ostala govna, i to baš na taj jedini sveti dan. Dušebrižnici kukaju cele godine kako se nema para i stalno pozivaju na neke proteste, e pa neka nas ove godine zaobiđu, nek idu u kurac.
Ajde pičke, de će te vi ove godine, dajte savete za dobre kotliće, šta da se rokne unutra, koliko luka, koje meso da se uzme, dajte neki doživljaj sa prvog maja...ko je koga jebao, terao da drka...
