Kako razlomiti rečenicu/napisati dužu celinu?

Ne radi se od definicijama, ali verujem da pojedinci imaju identičan problem. Kada se piše izvesna celina, ukoliko se oslonimo na nekoliko dužih rečenica, često zatvorimo čitav pasus u nekoliko redova, ili što je još gore zatvorimo i samu sliku, te onemogućujemo dalju realizaciju ideje. Dakle, kako bi bilo najdelotvornije razložiti određenu celinu, da ona ne izgubi svoju nit, ali da bude i voljna za dalju saradnju. Daću vam sada primer, molim bez spemovanja.

Kako ovo razložiti, da dalje nastavim normalnu realizaciju. Nije najsrećnije napisano, ali shvatićete već srž problema.

Kada smo došli do strme padine, čiju je ni malo pitomiju obalu presecala široka reka, i najoptimističniji među nama pomisliše, kako smo prispeli na sam konac našeg putovanja. Preživeli smo eto arnautske kuršume, i uz božiju milost razjapljene čeljusti šakala, da bi svenuli na golom kamenu, ili se udavili u talasima vlastite nemaštine.

ne vidim gdje je problem. ja bih ti na ovo dao minus pa makar bilo vrijedno pulicera. nemaš potree mijenjati.

Imam opravdane sumnje da si najdebilniji čovek na ovom sajtu.

...tada...

slažem se s tobom.

Па не може ти нико рећи како би могла радња даље да се развија ако не зна о чему заправо пишеш.

Ја ви ово наставио овако:

, и када је та замишљена нит, односно више конац него нит почела да пуца, подно сртме падине зачуо се јецај, један па други, и тако у недоглед, док не схатисмо да се на пар метара испод нас, у пећини, одвија само таква сексчуга. Недим, онај мало крупнији, знате што сам га споменуо прије пар редака, извуче канап из свог ранца, зари га дубоко под површину тла и затрпа га крупним камењем, те се ми, један по један, почесмо спуштати низ кланац.
Никад себи нећу опростити што сам прихватио Недимов приједлог. У пећини су се, пред мојим очима, крвнички сабијали од јебачине моја драга, моја омиљена а и мој омражени, њих двоје, ко минус и плус: Данијела Магазин и Фуад Бацковић Дин. А Магазин ми је, јебига, била омиљена група.
Мада, што Данијела каже у једној од својих пјесама - не тиче ме се, те рекох Недиму да се узвере уз конопац, јер неће Индија доћи до нас, него би ми требали доћи по њу.

Ne vjerujem da ću biti od neke pomoći načitan si momak a i ja sam trenutku pjan alisam dobar čovjek i volin izaći u susret... U svom kratkom pravnickom iskustvu imao sam nekih pismena gdje mi fali dobrih argumenata pa sam onda morao da maskiram, daklemo imaš sustinu u mom slicaju arumenat koji je objektivnonedovoljan onda kreneš od njega da granaš priču tjest da se proseravas i kad kreneš jednom onda na svaki proser gledas da ga tako naprabis da mozes još nešto kakbuti i nakalemi se toha

Ја кад хоћу да сморим странке, описујем подугачко и нашироко. Ако ти је циљ да људе удавиш, онда ударај запете, растежи, објашњавај, убеђуј. Лакше и лепше од тога је "показивање".

Имаш неке нелогичности типа:

"Kada smo došli do strme padine, čiju je ni malo pitomiju obalu presecala široka reka"

Питање: ако је падина, она је и стрма, зар не? Боље можеш да "покажеш" каква је та падина и у ком односу је са реком ако читаоцу опишеш догађај типа: "Једва смо се зауставили на литици испод које је беснела широка река". Јер, литица је терен који је грубо одсечен са једне стране, обично под углом од 180 степени. Падина није исто што и литица. Такве обале које ти опсујеш су најчешће на Дунаву, тамо око Ритопека, Гроцке итд..

"i najoptimističniji među nama pomisliše"

Уместо да нам говориш шта твоји јунаци мисле, боље да нам они то сами кажу. У једном тренутку, твоја дружина није могла да мисли о истој ствари - један се усрао од страха, други је био гладан, а трећи је мислио о својој жени коју је оставио у свом родном селу. "Покажи" нам шта они мисле - један се намрштио (сумњичав је), други се прекрстио када је видео водену стихију пред нама (показује страх), трећи је гласно опсовао: Сто му громова, зар још и ово проклество да нас снађе?!

За крај убаци свађу између дружине - један бесно баца пушку у воду, други у очају клечи и плаче, трећи их диже из блата и охрабрује их да наставе даље. Описа треба да буде што мање, а показивања што више. Покажи нам шта видиш, шта виде твоји јунаци и то нам покажи у реалном времену - кратко, јасно, упечатљиво. Као голо тврдо женско дупе на месечини. Дакле, без много дискусије.

Е сад, ја мени не бих веровао на савету, јер шта ја знам, ја само ударам печате и издајем изводе из катастра непокретности.

Ovaj lik sto je kupio Rihin nalog bedno pokusava da troluje kao i prethodni vlasnik ali u tome ima uspeha koliko i zrno peska na plazi koje pokusava da zaustavi talase.
Granjkin savet je odlican i predstavlja opsirnije frazu: "Show, don't tell".

Iz katasta nepokretnosti?
To je moje srednjoškolsko zanimanje.

Ma hteo sam da okrenem na neku naučnu fantastiku ovo, dijaloge imam, oni nikada nisu problem, ali me jebu opisi najstrašnije.

Наравно, описи су углавном проблем. Нас су све училе учитељице и професорке да пишемо, а оне све као жене воле описе, описе, описе... То им је предигра. То се зове лепо писање - гомила описа. Али лепо писање није исто што и добро писање. Ако се превише фокусираш на описе, онда ти радња бежи а тиме и читаоци губе пажњу. Узми да гледаш трејлере на следећим страницама:

Ту ћеш видети како и највећи магови научне фантастике или других жанрова могу да се просеру и упропасте.

Описи се смањују када је радња напета, а повећавају се када се раде уводи у причу и прелази између пасуса који нису у директној вези. Ако ти је тренутак критичан, не можеш трошити време на описе. Немаш времена, као ни у реалном животу.

Супер је што хоћеш да пишеш научну фантастику, само напред! Не одустај, само ради, сваки рад се исплати. Чак и волонтерски :) А и рибе се секу када им кажеш да си писац :))) Тада ниси дечко са прљавом косом, већ ексцентрични романтик :)

Pogledaj ovaj sajt: http://writers.stackexchange.com/questions?sort=votes. Mozda tu nadjes odgovore na jos neka pitanja koja imas.

A ma jebem ga, čudna bi to priča bila, problem je u tome, što kada suviše škrtarim na opisima, dobijem ukupno malo više od strane, što opet nije dobro.

Valjda ću je nekako završiti narednih dana....

Da li da upotrebim svoju nevidljivost u borbi protiv kriminalaca ili kako bi zagospodario svetom?

Zagospodari kriminalcima i zagospodarićeš svetom. A mazni i neku čokoladu usput.

Што чуднија то боља. Изненади читаоце. Немој да бројиш стране, читаоци не читају стране, него причу. Ако ти је књига обимна (или народски - дебела), људи ће је махинално избегавати. Направи добру причу, а за стране се не брини. Највећа светска дела су врло малог обима. Ако ти се баш учини да ти је књига мала, лако ћеш додати описе накнадно. Већина људи завршава писање тако што "чешља" дело у настојању да избаци што више описних придева и беспотребних реченица. А имаш и трик да штампаш књигу мањег формата, па да испадне више страница :)

Pisi na engleskom i objavi knjigu na Amazonu. Kapnuce ti koji dinar i neces morati da se smaras sa izdavacima. Jedino sto ti treba(koliko ja znam) neko iz Amerike ili Britanije da napravi nalog.

p:np

Odlična atmosfera na temi, nisam mogao da odolim da ne napišem post.
Evo i mog brzinskog viđenja problema:

Nažuljanih i znojavih nogu, istupio sam još par koraka naprijed, te leđima okrenut ostatku grupe nevoljno shvatio da dalje od ovoga nećemo uspjeti.
Izgledalo je kao da se sav taj goli krš, kojim smo dopješačili u svom višednevnom hodočašću, obrušava upravo na ovoj litici. Ispratiti tok ovog kamenog vodopada, bacivši se u ponor, bilo bi tako jednostavno, ali i suviše besmisleno nakon svog ovog napora.
Hladan nalet vjetra poče da šiba od lica, pa preko vrata, zavlačeći se skroz do otkrivenih njedara. Vraćen u stvarnost, zavrnuo sam kragnu i bar za neko vrijeme odagnao iz glave očajničke misli. Sa olakšanjem sam zbacio pretovareni ranac i protrljao utrnulo rame. Tu ćemo da prenoćimo-sad je bilo sasvim jasno.
Čestice radioaktivne prašine u atmosferi već odavno su igrale svoju poznatu igru vještačke aurore borealis na prvim zracima ukazanog Mjeseca.
Postavljanje instant-šatora na ovoj litici imalo je i svoju prednost. Ako ništa, barem nam Bugardroidi neće moći prići sa leđa.

Znači, trpam epitete u samu priču kad god mogu (npr. pretovareni ranac, goli krš...). Uvijek možeš dopuniti nekim detaljom koji će ujedno opisati stanje lika (npr. Nažuljanih i znojavih nogu, istupio sam još par koraka naprijed umjesto samo istupio sam još par koraka naprijed)
Eto, tako ja bar radim. Amaterski, naravno...

EDIT Pjaf: Ova Hrastova izjava ide na profil XDDDD

Поента је у неједењу пуно гована кад пишеш, и ту нема пуно филозофије - кога уопште боли курац за атрибутом, детаљним описом и епитетима, ако они не дају ништа на акцији; дај човјеку податке и дај му акцију и ојебаћеш текстом/књигом.