Не желим овим постом да се нешто правдам, само желим да им јебем матер (што ћу да им јебем матер 5 људи ће ово прочитати, али и то ће ми пружити неку мини сатисфакцију) за оно шта су урадили
Сајт основан 2011, сви знате ко је ту био, дал' је контент био добар ил' не, ствар укуса, не бих дубље да дискутујем о томе, све у свему, уживао сам радећи то.
Пара НИЈЕ било. Бар сам тако био наведен да мислим. Прве 4 године ни евро. 2015. нешто кренуло, укупно ако сам узео 300 евра за ангажман од безмало 6 година. Одмах на почетку се појавио неки Френкијев друг, веб дизајнер, извесни Баста, који је годинама, али годинама, недостатак кинте правдао прекомпликованим причама и епопејама о рентању домена, те неке кампање, банери, преговарања никоме ту ништа није било јасно. Ту је и део моје кривице, јер ме болео курац да се интересујем, ваууу популарност, запата, шизење, пичке ми се јављају на чету, луднице.
Убрзо спрега Ариел-Окс (иначе немачки човек) креће да фура леву либералну причу, рефјуџиз велком, Сребреница геноцид, Срби говна итд... Против тога сам се, са мање или више успеха борио уз помоћ Хуга Чавеза, па ето до 2017 када сам напустио.
2012 Френки доводи своју јебачицу Госпођицу Џексон да пише за тарзанију, ало. Не знам колико је се сећате, брзо смо је некако отерали.
2013 долази мики миле надувани лик, 2014 ћићо. Крећу да пишу, да се намећу да воде главну реч, што Бурзум, Змиа и Дрле не јебавају и један по један одлазе са сајта. Да се ми разумемо, немам ја неко лепо мишљење о Дрлету, нити он о мени, али интегритет му поштујем.
2015 креће дневњак, и креће опасно да се шлепа на наших 300к фанова на фб страници. Курац би се сад они огавни ликови попут црногорштине и осталих дебила ту шепурили као неки селебритији да ја нисам писао 6 година текстове који су доводили чланство. Небитно.
2016 се раскантава Френки са остатком дневњака због проблема са дрогом. То сазнајем од остатка новосадске екипе. Тада и сазнајем да је крао паре од сајта годинама, али годинама
2017 се дешава пинк и ђани и ја их дефинитивно одјебавам. Нисам годину и по дана тамо.
За све то време главни и одговорни уредник Блек хол ћути као пичкица да би узео неку сићу.
Бонус причица: долази дневњак у ниш (пре пинк инцидента) на неку представу, ћелави, надувани, црногорац и ћићо. Запе дођи да се подружимо, па на представу. Бићеш у бекстејџу, ок. Само, ако можеш да нам пребројиш госте, да нас газда биоскопа не заврне. Нисам хтео да бројим, вадио сам се да је мрак (понижење ми је било то да радим) по завршетку оног блама од представе, ћићо ме суочава са газдом '''еее, ево имали смо лика, бројао, било више људи'' прави ми проблем с човеком, ниш мали град, то само да би узели 5000 динара више. Ето који су то људи.
Ово ће вама бити бескрајно смешно, ићи ће на ''године нису важне'', али сваки пут кад ме рандом бомбаш или боброк оптуже да сам сорошевац, мало се тригерујем.
П.с риспект за Војтека и Хуга, момци стварно нису били говна.
