Folklor: da li je bolji folklor vašeg kraja nego ostalih krajeva?

Nije to ništa. Moje majke tetka umrla. I samo čovek dolazi, potpuno nepoznat svima, nemamo pojma ko je u životu. Počinje da nariče, rek'o bi sa'će da se oplati, onesvesti od tuge. I ceo život ženi zna i sve priča kako je bila divna, pa je radila jedno pa drugo. Ja i dan-danas tvrdim da joj je to bio švaler crnogorskog porekla, mada moja keva pizdi kad joj se pomene.

Da se ne shvati pogrešno, nije to samo Crnogorcima svojstveno, ali kod nas retko muškarci nariču, uglavnom žene plaču i deru se k'o blesave. Moja keva ima obrazac naučen za potrebe sahrana i sve vrti u krug kad umre neko.

A bio sam i na sahranama koje se na kraju pretvore u pijanku najgoru, zaboravi se i da je tu neko umro, čak i bliža rodbina se usvinji... Čitao sam tekst nekog arapskog putopisca koji je tamo negde u sedmom veku opisivao slovenske pogrebne običaje, kaže da smo to radili i tada.

Što se toga tiče, ja sam čitala mnogo toga iz tog perioda 7-10. vek (tipa Pseudo-Cezarije, Pseudo-Mavrikije i ostali autori, moralo se jbg) i mogu da zaključim da smo se kao narod vrlo malo promenili. Samo što je pravo prve bračne noći promenilo izgled Južnih Slovena, inače, kad bi zašao po selima našao bi te iste običaje, malo turskih i toliko. Nismo se mnogo promenili.

A to za usvinjavanje, mom komšiji umro otac i bukvalno mu je rođeni stric (dakle, rođeni brat od tog oca, što je na više nivoa bolesno) tražio Roze za špricer, umesto nekog belog vina (da l' je bio Župski rizling, šta već, ne znam). Alo bre čoveče, brat ti umro, zar moraš da piješ bilo šta alkoholno! Pravi se makar da ti žao! Takav smo narod, šta ćeš...

Meni recimo lepo (uf, 'de to može lepo da bude, ali kao običaj) onaj sprovod, ne znam odakle si, ali si, verovatno video nekad kad ide povorka pa napred krstača, panaija, pa ako je žensko marama na štapu dugačkom, pa barjaci, itd. Ne znam kako po gradovima funkcioniše, pretpostavljam da se ne zakrči saobraćaj toliko, ali po selima je tako.

U okolini Obrenovca su uglavnom takve. Baš na takvoj sam bio danas, prava seoska, stanu sva kola dok kolona ne prođe, i zastajanje i molitva na svakoj raskrsnici. Nego, što ne bi neko pio iako je tužan? Čak i alkohol može da pusti iz čoveka suzu koju drži u sebi i inače je ne bi pustio, nego bi ga klala iznutra.

Ma ne, u redu, neka pije! Nisam na to mislila. Nego jebeš mu mater, da l' mora da pije roze špricer umesto belog! Pij šta ti postavljeno čoveče! Malo besmisleno!

Je l' ima kod vas ono - moraju da se promene tri sofre na svakoj trpezi da bi u kući bilo napretka?

Nemam pojma, ne volim posle da idem na te ručkove, a kad su u pitanju bile meni bliske osobe, nisam baš obraćao pažnju na takve detalje. Mada zvuči mi to sad poznato, čini mi se u Osečini je bilo tako nešto...ali ne mogu više o tome, pišem, a sve mi se vraća onaj lelek od danas, nije mi lepo...

Zajebuj sahrane! Previše tužno. Nadam se da ti čovek nije bio rođak, ako jeste, moje saučešće...

Nije, hvala svejedno.

Gluvo Glamocko najboljo kolo. Sermem vam se na instrumente.
OKRENI...........OBRNI!!! I JOPET!!!!

Ja sam se bio uclanio u Srpsko Guslarsko Drustvo "Karadjordje", ali su mi ljudi na fin nacin objasnili da i za gusle ipak treba sluh.

I zasto se kaze "zabugariti uz gusle", jel to zato sto one imaju neke veze sa bugarima?

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0

AAAaaaaaAAAAAaaaaa...
Hvala, znaci ipak su u pitanju bugari.

Više mi liči na neku čudnu ratnu igru. Mada je lepo kolo, sviđa mi se, treba imat mnogo znanja i umeća igrati bez muzike, a ne promašiti korak.

Meni je moj Moravac najbolji. Ali evo kruševački KUD "Henkel-Merima", pod upravom Mime Marića igra staru Šumadiju, i to prilično dobro:

A evo nešto više iz mog kraja, KUD "Abrašević" jes' poznat, ali sam, čini mi se viđala i boljih izvedbi:

EDIT: Ovo vezano za Glamočko gluvo

Најкраћа дефиниција: Народна песма са стиховима од 15 и 16 слогова.

Сад сам погледао и у Речнику књижевних термина и пише ово:
http://i.imgur.com/S4FgD5K.png
А мени некако логичније да је глагол изведен из именице, јер су бугарштице меланхоличне, па бих пре рекао да је одатле настао израз бугарити. Јебем ли га.

Pa meni za sve logičnije da je glagol nastao od imenice nego obrnuto, čak i kad je drugima očigledno da nije tako, no to je već jezička zavrzlama.

A što se vrste stiha tiče, ja sam tako oduvek znala - pesme sa stihovima od petnaest slogova, najčešće balade/romanse pisane (pa dobro, ne pisane, ali stvarane) ovim stihom, mada ima i drugih pesama.

pa puta pet.

Petsto! Šta petsto? Petsto godina je veći deo Balkana bio pod Turcima? :)