Široko znanje, usko i specijalizovano znanje; ljudi koji mnogo znaju a nigde ne rade i imaju siću u džepu; ljudi koji sve što znaju - znaju iz knjige i uspešni su I OSTALI STEREOTIPI

Posle Valdemara jos Granjka da da pecat e onda kljuc.

Ovde je obuhvaćeno mnogo pitanja, stoga može se dati mnogo odgovora. Mislim da dosta toga zavisi od samoga čoveka, da li on npr pored faksa želi sam da nauči nešto ili ne želi, da li se interesuje za nešto ili ne, da li ga nešto interesuje ali je jednostavno lenj ili nema motivaciju da to učini.

Što se tiče fakulteta i našeg obrazovanja generalno, mislim da je u veoma lošem stanju. Smatram da naš obrazovni sistem generalno tera ljude da uče napamet, kako knjige, tako i profesori. Knjige nam se nisu menjale 50 godina unazad, samo menjaju korice, sadržaj ostaje isti. Tako da većina inteligentnih ljudi ne vidi neki podsticaj, tj stimulans u ovdašnjem sistemu obrazovanja, dosadno im je, nema nekog preteranog logičkog povezivanja, eksperimentisanja, prakse, većinom je teorija koja ili nije predstavljena na adekvatan način ili jednostavno način na koje su knjige napisane, tera te da učiš napamet. Ne kažem da nema inteligentnih ljudi koji nisu završili fakultete i ostvarili uspeh u svojoj oblasti, ali mislim da bi ih bilo mnogo više kada bi se promenio sistem obrazovanja. Naravno štreberi se povinuju sistemu i uče po 15 sati dnevno naštrebaju sve, polože ispite, dobiju diplomu i posle sve pozaboravljaju.

kratak je život da učiš gomilu toga.
učenje je život.
život je u stvari život.
hodajuće encinklopedije treba biti preko ledja kajišovima. kažeš nekome da je glup jer ne zna locirati neko mjesto na mapi, nije nikada čuo za tarkvoskog niti ga zanima i ti mu kažeš da je glup, a čoek napravi bure da ne curi, ti ne znaš zabiti sikiricu u panj. nije baš pametno imati previše široku sferu interesovanja, možda uzanu, ali strastveno da joj se predaš, pa neka te ošine.

Valdemar čovek lepo reko, slažem se s tim što je napisao.

Smatram da naš obrazovni sistem generalno tera ljude da uče napamet

Jes', zato ga redovno ispušimo na onom PISA testu ili kako se već zove.

nije baš pametno imati previše široku sferu interesovanja, možda uzanu, ali strastveno da joj se predaš, pa neka te ošine

Ne veruješ koliko ljudi znam da su se "strastveno" predali jednoj sferi i koliko to ne liči ni na šta. Npr. genijalci za matematiku ili fiziku koji imaju problema pri najobičnijoj komunikaciji ili sportisti, neverovatno posvećeni i uspešni u svojoj sferi, a opet fazon ne bi znali da saberu dva trocifrena broja.

nije baš pametno imati previše široku sferu interesovanja, možda uzanu, ali strastveno da joj se predaš, pa neka te ošine.

Pametno je imati toliku sferu interesovanja koliku mogu mozak i duša i telo da ti podnesu. Ni manje ni više. Ali otkud možeš meriti na kantar. Na kraju šta je pametno? I šta je merilo uspeha? Neko će tako ići od posla do posla, biti konobar, pisac, gnjurac, kopač grobova, a neko će završiti sa sve desetkama i biti prvo asistent, pa docent, pa na kraju profesor i dekan, možda i narodni poslanik, ali ko će biti srećniji? Ovaj prvi možda zna da živi i kreće se kroz sve to komotno, i uživaće u trenucima u kojima može, a ovaj drugi će biti tipična knjiška gnjida i rigidni fašista sa amovima na očima, neurotičan, neostvaren i pun mržnje. Znam primere i za jedno i za drugo.

Ja recimo ništa fizici ne znam a studirao sam je. A o matematici sve manje znam i takodje sam je studirao. A recimo o štampanom betonu jako dobro znam jer sam to radio. Takođe znam dosta o igraonicama jer sam i u njoj radio. Znam dosta o pokeru jer sam ga dosta igrao. Vrlo dobro baratam sa ženama jer sam se njima bavio. Poenta priče je da suštinski vrlo teško ćete pravo znanje o nečemu steći iz knjige. Praksa je ono što donosi znanje. Mislim da sam promašio temu al ono. Ko ga jebe

eh sad, nije to pravilo da tako ide. uspjeh i pametno van vas/tebe/mene ne postoji

uspjeh i pametno van vas/tebe/mene ne postoji

ne bih se slozila s ovim. sam postavljas sebi ciljeve i sam mjeris koliko si uspio na putu do svog cilja. sem ako nisi tinejdzer pa ti mama i tata odredjuju da upises ekonomiju, al posle prevazidjes to.

Pa dobro fejs ti si upravu, najbolje se nauči nešto iz iskustva, kad nešto sam uradiš i to ponavljaš više puta, dok ti mozak ne zapamti, tj dok ne pređe u određenu rutinu. Ali moraš dosta toga da učiš iz knjiga, zamisli npr kad učiš u osnovnoj lupam o čoveku i njegovim sistemima za varenje, krvotok itd, ne možemo sad svi da seciramo leševe pa da vidimo šta ima unutra. Ali generalno slažem se s tobom da se kroz iskustvo najbolje uči.

Pa, merci jebogaja, pročitaj šta sam rekao.

Drugar koji je sa mnom studirao je pre par meseci skoro godinu počeo da radi u it sektoru u nekoj firmi. Iako je sve to učio on je prvih dva tri meseca tamo bukvalno bio na praksi. Sad zna šta radi. Eto još jedan primer

uspjeh i pametno van vas/tebe/mene ne postoji

Šta sad, ništa van tebe/mene/vas ne postoji? :) Ne živiš u svetu mrtvih fizičkih objekata, već sa drugima i pored drugih, u ljudskoj mreži. Normalno je da se sa njima na neki način porediš, dostignuća, uspone, padove. Ako ne normalno, bar praktično. Ako nećeš sam sebe da porediš, porediće te drugi. Ne možeš izbeći pozicioniranje u tom koordinatnom sistemu, jedino da odeš u planinu da čuvaš ovce ili nešto tako. A i ako si ostao u tom sistemu i odbijaš pozicioniranje, opet si se pozicionirao samim tim. Nema bežiš, jbg.

To je to. Teorija srafova. U pravu je vlade otoga bezanja nema, jebeno

Procitala jesam, mozda shvatila nisam? Meni su rekli da ne moram uvijek da budem pametna :)

A i ako si ostao u tom sistemu i odbijaš pozicioniranje, opet si se pozicionirao samim tim

biće da sam od ovih

ma jasno mi je to sve, samo izaziva dozu iritantnog u meni

Visina prihoda je u skladu s visinom obrazovanja, ali postoji anomalija u delu da visina prihoda ne korelira s kvalitetom znanja (broj naučnih radova , otkrića... ).
Dublja analiza je pokazala da visina prihoda uopšte ne zavisi od obrazovanja već od socijalnog statusa roditelja. (Imućni uglavnom završavaju najviše i najbolje čkole +startuju karijeru s najviših pozicija).
Sirotinja često prekida školovanje, bez obzira na talenat ili asistira prethodnoj grupi do pred penziju.

Izvor: prilog u vestima na CNN-u od pre nekoliko godina. Lično gledao, pokušavam da iskopam klip.

Naravoučenije: Kakav se Riđa oždrebi, takav i crkne.

biće da sam od ovih

I ja bih voleo da mogu to da kažem, ali pošto me svojim stavom i odnosom pozicioniraju drugi, džabe. Igram u životu mnogo uloga koje ne želim, a nemam alternativu. Mislim da je nema skoro niko. Jedino planina i ovce, ali i tu vunu, sir i meso treba plasirati negde, zaraditi za preživljavanje i tamo, a treba ti i neko drugo ljudsko biće koje će biti uz tebe i sve to trpeti, tvoje tripove i ideale da ne budeš šraf u mašini... Neki ode u manastir, ali se zezne, i tamo disciplina i lanac subordinacije. Sve sve kompromisi. A u sebi si šta god hoćeš, ali se slabo računa.

A u sebi si šta god hoćeš, ali se slabo računa.

ja meni moje racunam, a vi kako ocete :D
i sta ste se namracili toliko nocas, na kraju jednako crknemo.

i sta ste se namracili toliko nocas, na kraju jednako crknemo.

E sad si ubrizgala dozu veselja u ovo mračenje :)

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/t1.0-9/10371920_10152584475363455_2469496037670810319_n.jpg

awww

Ol ju nid iz Lav ekspert <3

Zašto postoje do jaja i kul likovi, koji dobro balansiraju u mnogo neakademskih voda (gledaju Bergmana i slušaju stoner npr.) a mrcine su na faksu

hvala za informaciju, sada cu da saznam sta je to Bergman i poceti da ga gledam

Ako nećeš sam sebe da porediš, porediće te drugi. Ne možeš izbeći pozicioniranje u tom koordinatnom sistemu

Zaboravio si da pomeneš srednju opciju između šrafljenja i ovaca - da se pozicioniraš unutar sistema na onoliko mesta i onoliko puta koliko ti želiš na takav način da ti ne predstavlja dosadu. I dalje si šraf, ali si slobodniji od ostalih šrafova, a još uvek nisi međed.
Ja sam poslom pozicioniran u sistemu kao školski primer šrafa. Ceo život po obrazovnim ustanovama, naposletku se zaposlio u jednoj. Radim najdosadniji mogući posao na svetu (sa izuzetkom možda onog lika koji postavlja konuse na sveže ofarbanu liniju na autoputu) i ni malo ne uživam. S druge strane, bavim se najslobodnijom mogućom vrstom umetnosti, onom koju skoro niko ne kapira pa tapše rukama da ne ispadne glup ili je savršeno dobro kapira pa je ceni.

U osnovnoj i srednjoj sam bio odlikaš koji ne može da uradi 6 sklekova. Posle godinu i po bodibildinga mogao sam da uradim 60 sklekova ali sam u školi pao na prosek 4,63. To je dokaz da seks i nauka ne mogu da idu zajedno.