Лимени, можда се иста песма учила у твојој школи, у мојој није, па за исту и не знам. Такође нисам ни сељак, а ни основац, тако да ми ни тај обичај у говору није познат. Сажаљевам. Нисам хтео да те разочарам, али да смо из истог места, сигурно бисмо се боље разумели. Није да имам нешто против твог места или градива које сте обрађивали, него само указујем на извор неразумевања.
Иронија (грч. εἰρωνεία, eironeia — лажно игнорисање) је језички израз и стилска фигура у коме је право значење речи:
1. Фино (прикривено) исмевање при којем се говори обратно од онога што би требало рећи (нпр. „мудра глава“, а говори се о глупану); подсмех, поруга уопште.
Ако се не варам, пише лепо за писмене: "подсмех, поруга уопште." Ти је тумачиш као "ironija u opštem smislu", ја не.
Ти се мени подсмеваш, а и Богу (твојој перцепцији уз одраног јарца). Покушао сам да будем господин, па да кажем мало ученијим речником. Ти кажеш да то књишки није иронија. Добро, прихватам критику. То се у мом крају зове "сељацизам", "малограђанско подјебавање" и "џукелизам". Изабери израз који ти је дражи.
Odran jarac je deo kulturne baštine u koju nisi duboko zavirio. Mora da su ti srpske narodne pesme bile suviše seljačke. Ili komunističke :)
Од толико лепих српских народних песама, човек са факултетом је одабрао "одраног јарца" за поређење. То је тај ниво... Ја ти лепо рекох да спалиш диплому и да се напијеш.
Vidiš, da sam rekao: "Granjka - mudar čovek pun znanja i lišen nadmenosti, sujete i zadrtosti - dokaz je da Bog postoji i da je savršen i nepogrešiv", to bi bila ironija u opštem smislu.
Хвала на објашњењу. Потпуно је у складу са мојим виђењем твог понашања. У суштини, ово је само отвореније, искреније подјебавање, огољено, а оно претходно изгледа ученије, умотано, мало префињеније, али тај мирис гуњавости је лако осетити чак и у тако "образованијем" паковању.
Не смем ни да питам како би ти иронично описао себе, ако овако лепе речи имаш за мене.